Quantcast

NS seme » Odsek za mikrobiološke preparate

Odsek za proizvodnju mikrobioloških preparata

U ovom momentu u Odseku za mikrobiološke preparate radi ukupno 9 stalno zaposlenih radnika (1 naučni savetnik, 2 istraživača saradnika, 1 stručni saradnik i 5 tehničkih radnika kao osoblje) i angažovana su četiri spoljna saradnika s Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu (redovni profesor i asistent s magistraturom i dva tehnička lica).


AKTIVNOSTI

Osnovna delatnost Odseka za proizvodnju mikrobioloških preparata je korišćenje mikroorganizama zemljišta radi optimalne proizvodnje ratarskih i povrtarskih biljnih vrsta.
Istraživanja su obuhvatila monitoring mikrobiološke aktivnosti i primenu korisnih i efektivnih mikroorganizama kao inokulanata. Teoretska i eksperimentalana istraživanja našla su primenu u praksi u vidu više komercijalnih mikrobioloških preparata i patenata za proizvodnu mikrobiološkog đubriva.


Monitoring mikrobiološke aktivnosti – osnova za karakterizaciju zemljišta

Veliki deo istraživanja u proteklom periodu odnosi se na monitoring mikrobiološke aktivnosti (brojnost i enzimatska aktivnost) kao indikatora primene mineralnih đubriva, obrade, pesticida, zatim prisustva visokih sadržaja teških metala, poremećaja usled sabijanja zemljišta i dr. Mikrobiološka svojstva značajna za karakterizaciju i ocenu plodnosti zemljišta za proizvodnju povrtarskih i ratarskih biljaka.


Istraživanja primene korisnih i efektivnih mikroorganizama kao inokulanata.

Simbiotska azotofiksacija.Veliki deo istraživanja u proteklom periodu odnosio se na simbiotsku azotofiksaciju kvržičnih bakterija Rhizobium/Bradhyrhizobium i leguminoznih biljaka. Inokulacija semena sa kvržičnim bakterijama omogućava značajno povećanje kvaliteta, prinos zrna i biomase leguminoza. Takođe, u velikoj meri se smanjuje upotreba skupih azotnih đubriva (do 70%), što se reflektuje na ekološku ravnotežu zemljišta uz značajan ekonomski doprinos. Istraživanja iz ove oblasti najviše su se odnosila na simbiozu kvržičnih bakterija i soje. Inokulacija različitih genotipova soje sa kvržičnim bakterijama utvrdili su da efektivnost azotofiksacije zavisi i od genotipa, što upućuje na potrebu istovremene selekcije biljke i kvržičnih bakterija.
Asimbiotska azotofiksacija i koinokulanti. Diazotrofi, azotofiksirajuće nesimbiotske bakterije i fosfomineralizatori u proizvodnji ratarskih biljaka mogu biti altrnativa i/ili dopuna mineralnim hranivima Inokulanti sa asimbiotskim azotofiksirajućim bakterijama (Azotobacter, Azospirillum) i u smeši sa Bacillus megaterium pokazali su pozitivan efekat u proizvodnji neleguminoznih biljaka: kukuruza, pšenice, šećerne repe, krompira i mnogih povrtarskih kultura. Istraživanja primene ne-simbiotskih azotofiksatora kao biofertilizatora u proizvodnji najznačajnih ratarskih biljaka: pšenice, kukuruza, šećerne repe i suncokreta pokazuju da, zavisno od soja, postoji mogućnost zamene od 20 do 60 kg azota po hektaru. Inokulacija biljaka sa asimbiotskim diazotrofima i fosfomobilizatorima značajno povećava prinos, klijavost semena proizvodno-tehnološki kvalitet ratarskih i povrtarskih biljaka.


Mikrobiološki preparati i patenti

Naučna saznanja iz oblasti mikrobiologije unapređenju biljne proizvodnje u proteklom periodu (16 monografija, nekoliko stotina naučnih radova i saopštenja nacionalnog i međunarodnog značaja) pretočena su u praksu kroz više mikrobioloških preparata i patenta za proizvodnju mikrobioloških đubriva.
U toku 1995. godine od strane Zavoda za intelektualnu svojinu (Beograd) priznat je patent pod nazivom Postupak za proizvodnju mikrobiološkog đubriva (br. 48985). Teoretska i eksperimentalana saznanja pretočena su u više komercijalnih mikrobioloških preparata – biofertilizatora koja se koriste u proizvodnji leguminoznih biljaka (NS Nitragin za soju, zatim NS Nitragin za boraniju i pasulj, NS Nitragin za grašak, NS Nitragin za lucerku) kao i NS Betafixin koji se preporučuje za proizvodnju šećerne repe.

Preparat NS Nitragin za soju je uveden kao neophodna mera u gajenju ove leguminoze. Poslednjih nekoliko godina ovaj prepaart se proizvodi u proseku za 120.000 –140.000 ha.