Drugi dan Savetovanja agronoma i poljoprivrednika Srbije u organizaciji Instituta za ratarstvo i povrtarstvo, instituta od nacionalnog značaja za Republiku Srbiju otpočeo je predavanjem dr Biljane Kiprovski, višeg naučnog saradnika u Institutu, na temu „Moderan pristup poboljšanju nutritivnog kvaliteta hrane – od njive do hrane po meri“. Dr Biljana Kiprovski ističe važnost konzumiranja kvalitetne i bezbedne hrane za zdravlje ljudi.
Neke od ideja koje navodi jesu da se biljka obogati povećanim sadržajem nutrijenata, ali da se ne naruše komponente prinosa, gajenje alternativnih biljnih vrsta, primenom korisnih mikroorganizama i oplemenjivanjem biljaka. Bitan je sadržaj hrane koju koristimo, kako bi nam stručnjaci preporučili hranu koju treba da konzumiramo i na koji način da je pripremamo. Institut za medicinska istraživanja radi na studiji o navici ishrane u Srbiji i do kraja godine će se tačno znati na koji način se hranimo, da li u našoj ishrani postoji nedostatak bitnih nutrijenata i daće se preporuke u vezi sa pravilnom ishranom.
Naredno predavanje je održao dr Bojan Mitrović, viši naučni saradnik u Institutu za ratarstvo i povrtarstvo na temu „Novi pristup u stvaranju hibrida kukuruza“. Dr Bojan Mitrović ističe da genetička dobit najviše zavisi od intenziteta selekcije, preciznosti selekcije i genetičke varijanse u jedinici vremena. Genetička dobit se može povećati primenom različitih metoda oplemenjivanja i savremenijim pristupima samom oplemenjivanju. Neke od metoda koje dr Bojan ističe su:genomska selekcija, povećanje kvaliteta ogleda i ocena vrednosti parcelica. Institut za ratarstvo i povrtarstvo uvodi nove tehnologije kako bi stvorili najbolje hibride kukuruza kako u našoj zemlji, tako i šire.
Treće u nizu predavanje je održao dr Milan Mirosavljević, naučni saradnik u Institututu za ratarstvo i povrtarstvo, na temu „Strna žita – izdvajanje specifičnosti koja daje posebnost i kvalitet našem sortimentu“. U periodu od 1953. do 2020. u Institutu za ratarstvo i povrtarstvo stvoreno je gotovo 500 različitih sorti strnih žita. Iz jedne sorte ozime pšenice stvoreno je 300 sorti. Do sada je stvoreno preko 110 sorti kako ozimog tako i jarog ječma. Pored ove dve glavne kulture, sortiment Instituta čine i druge biljne vrste iz kategorije strnih žita, poput tritikalea, ovsa i raži, ali i alternativne vrste. Dr Milan Mirosavljević ističe da novosadske sorte nisu samo registrovane u Srbiji, one se gaje i širom sveta.
Dr Milan Jocković, viši naučni saradnik u Institutu za ratarstvo i povrtarstvo održao je predavanje na temu „NS hibridi suncokreta – garancija uspešne proizvodnje“ i istakao da po ukupnoj proizvodnji suncokreta Srbija zauzima desetu poziciju na svetu i da je na teritoriji naše zemlje u prethodnoj godini ukupno bilo zasejano 220.000 hektara. Dr Milan Jocković je istakao da je najnoviji hibrid suncokreta NS Kiril ostvario odlične rezultate u ogledima, ali i da su ostali novosadski hibridi suncokreta ostvarili odlične rezultate kako na njivama na teritoriji naše zemlje, tako i širom sveta. Danas, Institut za ratarstvo i povrtarstvo ima registrovano blizu 700 hibrida suncokreta, koji su registrovani u 22 zemlje sveta uključujući Srbiju.
Dr Vuk Đorđević, viši naučni saradnik i rukovodilac tima oplemenjivača u Institutu za ratarstvo i povrtarstvo, održao je predavanje na temu „Sortiment soje za narednu setvu“. Dr Vuk Đorđević je naglasio da je soja prošle godine bila zasejana na oko 220.000 hektara, a prosečan prinos je iznosio oko 3 t/ha, ali da je pored prinosa bitan sadržaj proteina, koji se kreće između 38% i 40% i sadržaj ulja, koji može da dostigne do 24% ulja. Rezultati makro ogleda pokazuju da su najveći prinosi ostvarenu u Bačkoj, u Mačvi, Sremu i u delovima Banata. Dr Vuk Đorđević je predstavio sortiment soje po grupama zrenja i njihovim karakteristima, kao i metode stvaranja novih sorti.
Dr Sanja Vasiljević, naučni savetnik u Institutu za ratarstvo i povrtarstvo održala je predavanje na temu „Višestruki značaj i uloga leguminoza u održivoj poljoprivredi – naučne lekcije i budući izazovi“. Dr Sanja Vasiljević ističe da je jedan od osnovnih zadataka savremene poljoprivrede viši prinos uz što niže troškove proizvodnje kako bi se ostvario veći profit, dok se zanemaruje negativan uticaj kako na životnu sredinu tako i na društvo u celini. Sigurnost u proizvodnji hrane postaje jedno od najznačajnijih strateških ciljeva, s obzirom na povećanje broja stranovištva i uticaj životne sredine. Promena klime, abiotski i biotski stres, predstavljaju jedan od osnovnih izazova buduće poljoprivredne proizvodnje. Osnovni cilj buduće poljoprivredne proizvodnje je da se ostvari profitabilna, ekološki prihvatljiva i održiva proizvodnja.
Drugi dan predavanja 55. Savetovanja agronoma i poljoprivrednika Srbije završen je razgovorom sa proizvođačima na temu „Kako do konkurentnog farmera“. Moderator diskusije Slaviša Dabižljević kroz razgovor sa Ignjatom Jurišićem, poljoprivrednim proizvođačem, istakao šta je to potrebno da bi svi naši farmeri bili konkurentni.