Program 55. Savetovanja agronoma i poljoprivrednika Srbije započeo je plenarnim predavanjima. Prvo u nizu održao je prof. dr Viktor Nedović, akcelerator za konkurentnost i inovacije Zapadnog Balkana na temu „Transformacija Instituta i fondovi Svetske banke“, pri čemu je naglasak bio na pružanju podrške reformi nauke. Prof. dr Viktor Nedović ističe da je cilj reforme da se uhvati korak sa Evropom kao i realizacija partnerstva kako unutar našeg sistema tako i sa međunarodnim partnerima. Institut za ratarstvo i povrtarstvo, institut od nacionalnog značaja za Republiku Srbiju, trenutno prolazi kroz fazu eksterne evaluacije , nakon koje će biti napravljen plan transformacije i na kraju finansiranje transformacije radi daljeg razvijanja Instituta.
Doc. dr Ivan Rakonjac, direktor fonda za inovacionu delatnost održao je predavanje na temu „Projekti Fonda za inovacionu delatnost – podrška saradnji nauke i privrede“ i naveo da fond za inovacionu delatnost pruža finansijsku podršku realizaciji razvojnih projekata, odnosno kreiranju inovativnih proizvoda, usluga i tehnologija za kojim postoji potreba na tržištu.
Doc. Dr Ivan Rakonjac naveo je najnovije programe za 2021. usmerene ka malim i srednjim preduzećima, a to su Pametni početak i Program akceleracije preduzeća. Kada je reč o naučnoistraživačkim organizacijama, aktuelni su sledeći programi: Program saradnje nauke i privrede, Inovacioni vaučeri, Dokaz koncepta i Program transfera tehnologije.
Zoran Petrov, vlasnik Mlekare Petrov d.o.o. je održao predavanje na temu „Dinamička poljoprivreda – životna raznolikost“ i istakao da je biodinamička poljoprivreda vid poljoprivrede koji uključuje upotrebu specifično izrađenih sredstava na prirodnoj bazi, koji utiču na ubrzano poboljšavanje plodnosti zemljišta, kao i na povećanu mikrobiološku aktivnost. Samim tim biljke gajene na takvim zemljištima bivaju snažnije i otpornije na bolesti, kao i na nepovoljne klimatske uslove.
Master Brankica Babec, naučni istraživač u Institutu za ratarstvo i povrtarstvo održala je predavanje na temu „Održiva proizvodnja kroz diverzifikaciju poljoprivrednih sistema i useva“ i istakla da je održiva poljoprivreda sistem proizvodnje koji može biti odgovor na negativne uticaje konvencionalne poljoprivrede, као i na prilagođavanje promenama. Sve agrotehničke mere koje se koriste u konvencionalnoj poljoprivredi koriste se i u održivoj, ali se teži smanjenju primene pesticida i veštačkih đubriva, odnosno oni se koriste kada se iscrpe sve integralne mere kontrole korova, bolesti i štetočina, odnosno nakon primene organskih đubriva i drugih mera poboljšanja kvaliteta zemljišta i naglasila je da su prinosi gajenih biljaka u sistemu održive proizvodnje isti ili nešto niži u odnosu na konvencionalnu ali su razlike u kvalitativnoj komponenti prinosa.
Dr Filip Franeta, naučni saradnik u Institutu za ratarstvo i povrtarstvo održao je predavanje na temu „Integralne mere suzbijanja kukruznog plamenca“ i naveo da je kukuruzni plamenac najznačajnija štetočina u Srbiji i Evropi, koja se hrani vegetativnim i generativnim organima. Integralni pristup u suzbijanju kukuruznog plamenca predstavlja hemijski tretman, agrotehnika, kao i predatori i paraziti. Dr Filip Franeta je naveo principe integralne zaštite: prevencija, monitoring, donošenje odluke, nehemijske metode, odabir pesticida, doziranje, rezistentnost i evaluacija.
Dr Ivica Đalović, viši naučni saradnik u Institutu za ratarstvo i povrtarstvo održao je predavanje na temu „Suša i efekat primene inovativne formulacije folijarnog đubriva Dmettra“ i istakao da je u poslednje vreme sve učestalija pojava suše i jačina toplotnih talasa, te da su klimatske promene jedan od najvećih izazova XXI veka. Kao mere adapracije dr Ivica Đalović navodi adekvatnu obradu zemljišta, optimalnu gustinu, raniju setvu, navodnjavanje i izbalansiranu upotebu mineralnih đubriva. Na osnovu fizičko–hemijskih karakteristika i pozitivnog delovanja na gajene biljke, te na osnovu preliminarnih rezultata ispitivanja, preparat Demettra ima potencijalno visoku vrednost, odnosno efikasnost u povećanju prinosa i kvaliteta gajenih biljaka. Međutim, imajući u vidu manju povoljnost proizvodne 2020. godine sa aspekta testiranja efikasnosti folijarnih đubriva, u cilju donošenja sveobuhvatnijih i pouzdanijih zaključaka koji se odnose na efikasnost navedenog preparata, neophodno je nastaviti navedena ispitivanja i u narednoj godini, zaključio je dr Đalović.