Štetočine koje se razvijaju u skladišnim prostorima, među koje spadaju insekti kao što su žišci, brašnari, žitni kukuljičar, razne vrtse moljaca i plamenac, odgovorne su za velike gubitke semenske robe i merkantilnog zrna u posle-žetvenom periodu, odnosno tokom skladištenja. Štete koje nanose su tolike da u pojedinim regionima ozbiljno ugrožavaju proizvodnju hrane.
Gubici koje nanose insekti tokom skladištenja mogu biti kvantitativni, kao što je gubitak težine, ali i kvalitativni-u smislu smanjenja vitalnosti semena ili promeni u nutritivnoj vrednosti, ukoliko se radi o merkantilnom zrnu. Ni ekonomski gubici nisu zanemarljivi.
Problemi koje uzrokuju skladišne štetočine nije nov, ali kao posledica klimatskih promena postaje sve izraženiji. Izmenjeni uslovi životne sredine, a pre svega sve toplija leta i blaže zime omogućavaju intenzivniji i nesmetani rast i razviće ovih štetočina tokom svih godišnjih doba. Pored toga, razlog rastućeg problema sa skladišnim štetočinama je sve češća pojava rezistentnosti insekata prema hemijski sintetisanim insekticidima.
Stručnjaci koji se bave zaštitom bilja od štetočina suočavaju se sa velikim izazovom-kako postići zadovoljavajuću kontrolu štetnih insekata uz malo hemijskih inputa. Dosadašnja praksa očigledno nije dala dovoljno dobre rezultate, pa je neophodno pronalaženje novih rešenja za kontrolu štetočina uskladištenih proizvoda. Ovaj izazov odlučilu su da savladaju stručnjaci iz Instituta za ratarstvo i povrtarstvo, instituta od nacionalnog značaja za Republiku Srbiju kroz projekat „SafeSeed“. Dr Sonja Gvozdenac, kao rukovodilac projekta, istakla je da je cilj ovog projekta da se istraže, identifikuju i definišu specifične osobine semena glavnih ratarskih biljaka, odnosno kukuruza, žitarica, suncokreta i leguminoza, koje su odgovorne za tolerantnost i/ili preferentnost semena prema najznačajnijim vrstama skladišnih štetočina. Istraživanja koja će se izvesti u okviru ovog projekta predstavljaće prvi detaljni skrining i proučavanje podložnosti semena napadu štetočina uskladištenih proizvoda, što će dalje omogućiti kreiranje tzv. Ideotopa semena tolerantnog na specifične skladišne štetočine. Eksploatacija tolerantnih genotipova biljaka prema glavnim štetočinama do sada nije korišćena u zaštiti semena od ovih insekata, te će „SafeSeed“ projekat znatno doprineti razvoju ovog segmenta zaštite biljaka.
Oplemenjivači su se do sada uglavnom fokusirali na osobine posmatranih kultura koje su davale veću visinu i stabilnost prinosa semena. Kroz „SafeSeed“ projekat u tu jednačinu će se uvesti i identifikacija odbrambenih osobina biljaka i definisanje genetske osnove tolerantnosti prema štetočinama. Cilj je detaljna karakterizacija semena, i to 300 genetski divergentnih genotipova deset različitih biljnih vrsta. Od leguminoza tu su pasulj, bob, kod žitarica pšenica, ječam, ovas, raž i sirak, u slučaju suncokreta posmatraće se konzumni, uljani i tip za ishranu ptica, a u fokusu će biti i pet tipova kukuruza-zuban, poluzuban, šećerac, kokičar i uljani.
Paralelno sa tim, u okviru projekta radiće se na razvoju i primeni bio-insekticida, kao još jednom mogućem rešenju za suzbijanje skladišnih štetočina. Osim brojnih hranljivih komponenti, kao što su proteini, skrob, minerali, šećeri, ulja i slično, u semenu se takođe nalaze i bioaktivne komponente koje predstavljaju sastavni deo odbrambenog mehanizma biljke. Istraživači očekuju da bi upravo one mogle predstavljati osnovu za razvoj biološkog insekticida, ali i protektanta semena, koj će imati ulogu u zaštiti istog od nepovoljnih uslova skladištenja.
Suština je da će učesnici projekta pokušati da iskoriste inovativni potencijal za stvaranje poboljšanih poljoprivrednih rešenja i povećaju konkurentnost našeg agrara. Poboljšanje otpornosti uskladištene robe na štetne insekte, te unapređenje tehnologije skladištenja je preduslov za obezbeđivanje dostupnosti kvalitetnog i zdravog semena, što ima dugoročni uticaj na prihode poljoprivrednih proizvođača a samim tim i domaću ekonomiju.