Održano je 31. Savetovanje agronoma, veterinara, tehnologa i agroekonomista od 22. do 23.02.2017. godine u Padinskoj Skeli gde su učestvovali i stručnjaci Instituta.

Skupom su predsedavali dr Vera Popović, prof. dr Đorđe Glamočlija i prof. dr Željko Dolijanović.

Skup su pozdravili eminentni stručnjaci i uspešni privrednici. Na 31. Savetovanju agronoma veterinara, tehnologa i agroekonomista prezentovana su najnovija naučna dostignuća u ratarskoj proizvodnji. Na Savetovanju je predstavljeno 23 naučna rada o oplemenjivanju, semenarstvu i  agrotehnici ratarsko-povrtarskih biljaka.

Dr Vera Popović je izložila rad pod naslovom „Phacelia tanacetifolia Benth medonosna biljka“ i navela da je facelija najmedonosnija biljka. Gaji se za različite namene, za proizvodnju semena, zelene krme, silaže, sena, u kombinaciji sa mešanim cvećem, kao zaštitni usev, usev za zelenišno đubrenje (siderat) i kao pčelinja paša.

Novostvorena sorta facelije NS Priora je visokoprinosna i visokonektarna biljka. Sorta facelije NS Priora može se sejati kao perspektivna medonosna biljka. NS Priora cveta 4-5 nedelja posle setve i medi u narednih 6-8 nedelja. Može se sejati u serijama u razmaku od 15-20 dana čime se obezbeđuje kontinuirano nektarenje. Facelija ima veliki značaj za pčelarstvo jer cveta 50 dana. Prednost facelije u odnosu na druge biljke je to što cveta u bespašnom periodu. Takođe, proizvodnja semena facelije je veoma profitabilna. Prinos semena sorte facelije NS Priora u proizvodnoj 2016. godini iznosio je 900 kg/ha.

Dr Vojin Đukić je izložio rad pod naslovom „Uticaj agroekoloških uslova i đubrenja na prinos soje“. Dr Đukić je naveo da se u proizvodnji soje teži ka ostvarenju visokih i stabilnih prinosa po jedinici površine. Primena mikroelemenata, kobalta i molibdena utiče stimulativno na intenzitet azotofiksacije, a time i na prinos. Prinos zrna soje zavisio je od vremenskih uslova koji su vladali u toku proizvodnih godina i primenjenih količina azota za predusev. Prinos nije zavisio od primene kobalta i molibdena. Primena najveće doze đubrenja predkulture (kukuruza) azotom, kad nisu zaorani žetveni ostaci doprinelo je povećanju prinosa za 3,73%.

Pored istraživača, poslovni partneri i sponzori su predstavili svoju delatnost i proizvodne programe. Sa poslovnim partnerima razmenili smo ideje i planove za buduću saradnju.