Kako je žetva strnih žita uveliko gotova i bližimo se terminu žetve jarih biljnih vrsta, sve više se diskutuje o žetvenim ostacima.
Uvek aktuelno pitanje za poljoprivredne proizvođače nakon žetve predstavljaju žetveni ostaci.
Ministarstvo zaštitе životnе srеdinе, Ministarstvo poljoprivrеdе, šumarstva i vodoprivrеdе i Ministarstvo unutrašnjih poslova ovе godinе nastavljaju sa aktivnostima na jačanju svеsti javnosti o velikoj opasnosti i potencijalnoj šteti koju može prouzrokovati praksa nesavesnog spaljivanja strnjike na otvorenom prostoru, uz apel na građane da se ovakve protivzakonite i po društvo i prirodu štetne akcije više ne dešavaju.
Loša praksa paljenja strnjike kao načina uklanjanja žetvenih i drugih biljnih ostataka, osim što je kažnjiva Zakonom, predstavlja veliku opasnost po bezbednost, ali pravi i ogromnu štetu.
Stručnjaci iz Instituta za ratarstvo i povrtarstvo, instituta od nacionalnog značaja za Republiku Srbiju, apeluju da spaljivanje žetvenih ostataka štetno deluje na životnu sredinu, ali i kvalitet zemljišta. Rukovodilac Laboratorije za zemljište i agroekologiju, dr Jovica Vasin, naglašava da usled spaljivanja žetvenih ostataka dolazi do prekida svih pozitivnih mikrobioloških procesa, kao i gubljenja većine hranjivih materija i organskih materija u zemljištu. Većina poljoprivrednih proizvođača je svesna štetnih posledica spaljivanja žetvenih ostataka, ali usled nedostatka mehanizacije i kratkog roka između žetve i setve pribegavaju tom rešenju.
Uprkos visokim novčanim kaznama, samo tokom prošle godine u Srbiji je registrovano 19.000 požara na otvorenom koji su zahtevali intervenciju vatrogasnih službi.