Kod nas se do sada bosiljak uglavnom gajio kao ukrasna biljka u baštama i na okućnicama, dok se u Italiji, Francuskoj i Bugarskoj intenzivno gaji na većim površinama. Međutim, poslednjih godina raste interesovanje za etarskim uljem ove biljke, pa se on sve više uvodi u proizvodnju i kod nas.

 

Morfološke i fiziološke odlike

Vrsta Ocimum basilicum obuhvata veći broj varijeteta koji se među sobom razlikuju po morfološkim karakteristikama, sadržaju i hemijskom sastavu etarskih ulja. Varijeteti koji se najčešće gaje u našoj zemlji su O. basilicum var. minimum (sitnolisni), O. basilicum var. maximum (krupnolisni), O. basilicum var. bullatum (naboranih listova), O. basilicum var. purpurascens (ljubičastih listova).

Bosiljak je jednogodišnja zeljasta biljka, visine 20-80cm. Koren mu je vretenast, dobro razgranat i prodire u dubinu do 40 cm. Stabljika je uspravna, u donjem delu razgranata, četvorougaona. Listovi su prosti, naspramni, na lisnim drškama, obično jajasti do lancetasti. Površina liske je gola, ravna ili naborana, zelena ili sa antocijanom, što zavisi od varijeteta. Najkrupniji su donji listovi, dok su oni pri vrhu sitniji. Cvast je terminalna, sastoji se od većeg broja pršljenova. Cvetovi su sitni, beli ili ružičasti. Počinje da cveta početkom jula, a cvetanje traje sve do septembra. Plod je crna ili tamno braon orašica. Seme je sjajno, mrko, okruglog oblika. Težina 1000 semenki je 1-1,8 g. Seme je klijavo 4-5 godina.

 

Hemijski sastav i upotreba

Od bosiljka se koristi nadzemni deo biljke (Basilici herba) i etarsko ulje (Basilici aetheroleum).

Nadzemni deo biljke ima 0,5-1,5% etarskog ulja, čije su glavne komponente linalol, estragol (=metil kavikol) i eugenol. Osim toga, etarsko ulje sadrži i cineol, kamfor, geraniol, ocimen i pinen u manjim količinama. Pored etarskog ulja ima tanina, flavonoida, saponina i drugih materija.

Bosiljak u obliku čaja se koristi kao sredstvo za umirenje, kod nervoze želudca, zatim za poboljšanje varenja i protiv gasova. Upotrebljava se i za inhalaciju. Bosiljak ima izraženo antiseptično dejstvo. U kulinarstvu i prehrambenoj industriji se koristi kao začin. Pored toga, bosiljak ima veliki značaj i u religioznim obredima pravoslavnih naroda.

 

Uslovi uspevanja

Vegetacioni period bosiljka obično traje 170-180 dana. Za svoj rast i razvoj bosiljak zahteva dosta svetlosti i toplote. Visoke temperature i vlažno zemljište za vreme nicanja, a naročito za vreme porasta biljke obezbeđuju joj optimalne uslove za razvoj. Hladna klima ne odgovara razvoju bosiljka. Bosiljak slabo podnosi niske temperature pa lako strada već od prvih jesenjih mrazeva.

Za gajenje bosiljka su pogodna plodna zemljišta koja se brzo zagrevaju i imaju dobar vodni kapacitet. Bosiljak najbolje uspeva na humusnom, dubokom zemljištu povoljne strukture. To su uglavnom černozemi, gajnjače i plodna aluvijalna zemljišta. Na peskovitom zemljištu može da se gaji samo ako se obezbede redovno zalivanje i đubrenje.

 

Gajenje

Plodored. Kao i druge kulture, bosiljak treba gajiti u plodoredu da bi se dobili visoki i stabilni prinosi. Na isto mesto bosiljak može da se seje tek posle 2-3 godine. Najbolji predusevi bosiljku su jednogodišnje leguminoze ili đubrene okopavine.

Obrada zemljišta. Zemljište za gajenje bosiljka treba obavezno obraditi u jesen. Osnovna obrada obavlja se na dubinu 30-40 cm. Zemljište poorano u jesen ostavlja se da prezimi u otvorenim brazdama. U proleće, čim se zemljište prosuši, obrađuje se površinski sloj radi očuvanja vlage.

Đubrenje. Bosiljak dobro uspeva na zemljištu koje je prethodne godine đubreno stajnjakom. Od hraniva treba primeniti oko 70-100 kg/ha azota, 35-45 kg/ha fosfora i 80-100kg/ha kalijuma. Fosforna i kalijumova đubriva treba dodati u jesen pod brazdu ili u proleće kod predsetvene pripreme zemljišta, a azotno tokom vegetacije – u dve prihrane, jedna u početnoj fazi porasta, a druga posle prve kosidbe.

Razmnožavanje. Bosiljak se razmnožava isključivo generativno – semenom. Usev se zasniva direktnom setvom semena i proizvodnjom rasada u toplim lejama. Razmnožavanje rasadom je sigurniji i bolji način, mada nešto skuplji. Međutim, bosiljak podignut iz rasada u našim klimatskim uslovima redovno donosi 2-4 žetve godišnje.

Direktna setva. Poslednjih godina se usev bosiljka zasniva direktnom setvom semena. Seje se kada prođu opasnosti od mrazeva, početkom maja, na međuredni razmak od 50-70 cm kontinuiranu u redu uz upotrebu 6-8 kg/ha semena. Kod ovog načina razmnožavanja neophodno je navodnjavanje kako bi se dobile dve žetve.

Proizvodnja iz rasada. Rasad bosiljka se proizvodi u toplim lejama, kao i kod povrtarskih kultura. Setvu u tople leje treba obaviti krajem februara ili početkom marta, da bi rasad stigao za rasađivanje u periodu od 1. do 10. maja. Seme se seje na 0,5 cm dubine. U zavisnosti od kvaliteta semena, na 1m2 seje se 15-20 g semena. Na površini od 350-400 m2, uz upotrebu oko 1 kg semena može se proizvesti rasad za 1 ha. Pri optimalnim uslovima, kada je temperatura zemljišta 20°C, a temperatura vazduha 25°C, seme proklija za 5-6 dana. Poslednjih 10-15 dana uoči rasađivanja tople leje se otkrivaju danju, da bi se mlade biljke prilagodile spoljašnjim uslovima.

Rasađivanje. Najpovoljnije doba za sadnju bosiljka je početak maja, odnosno vreme kada ne postoji opasnost od poznih prolećnih mrazeva i slana. U krajevima gde nema kasnih mrazeva, bosiljak se može saditi i krajem aprila. Rasađuje se kada rasad ima 3-4 para listića i dostigne visinu 10-12 cm, jer se u tom stadijumu najbolje prima. Sadnja se obavlja tako što se na dobro pripremljenoj parceli markerom obeleže redovi na rastojanju 50cm (x30-40cm) ili 70 cm (x20-25cm) po dve biljke zajedno. Na malim površinama se sadi ručno, sadiljkom ili u brazde, a na većoj površini sadnja se obavlja sadilicom. Odmah posle sadnje obavezna mera je zalivanje.

 

Nega

Nega bosiljka podrazumeva mehaničku borbu protiv korova (međuredno kultiviranje i okopavanje), prihranjivanje i navodnjavanje.

Okopavanje je osnovna mera nege kojom se osim održavanja površine u rastresitom stanju, uništava korov. U našim uslovima bosiljak se obično okopava 2-3 puta godišnje. Prvo okopavanje obavlja se 15-20 dana nakon rasađivanja, a drugo 10-25 dana posle prvog, a naredno prema potrebi i zavisi od zakorovljenosti zemljišta.

Zbog plitkog korena bosiljak zahteva dosta vlage. Najveći prinosi se postižu pri 60% kapaciteta zemljišta za vodu. Tokom vegetacije bosiljak zahteva 600-650 mm/m2 padavina.

Prihranjivanje je mera koja znatno utiče na prinos bosiljka. U toku vegetacije bosiljak se prihranjuje dva puta.

Za prihranjivanje se upotrebljava azotno đubrivo. Prvo prihranjivanje je najbolje obaviti neposredno pre prvog okopavanja, a drugo prihranjivanje posle prve žetve.

 

 

Berba i prerada

Bosiljak se kosi kad je u početnoj fazi cvetanja i kada je najviše lista na stablu, jer tada ima najveći procenat etarskog ulja i daje najveći prinos po jedinici površine. U našim klimatskim uslovima, pri direktnoj setvi, prva žetva bosiljka je obično sredinom jula, a druga krajem septembra. Ukoliko se bosiljak proizvodi iz rasada, onda je prvi otkos tokom juna, dok drugi stiže tokom avgusta, a tokom septembra i treći otkos. Ukoliko postoje uslovi može biti i četiri žetve, u tom slučaju žetvu treba obaviti pre jesenjih mrazeva.

Kosi se kosačicom na visini 8-12 cm iznad zemlje, tako da se ne zahvataju donji odrveneli delovi. Ovakav način žetve stimuliše izbijanje većeg broja bočnih grana, pa je kasnije prilikom druge žetve žbun bosiljka mnogo veći i razgranatiji. Bosiljak se kosi po suvom i sunčanom vremenu. Suši se u tankom sloju na promajnom mestu u hladu ili u sušarama na temperaturi 35-40°C. Dobro osušen biljni materijal je zelene boje, karakterističnog prijatnog mirisa, a ukusa gorkog i aromatično naljutog. Osušen biljni materijal se pakuje u papirne vreće i čuva na suvom i tamnom mestu. Sa 1ha se može dobiti 8.000-10.000 kg sirove mase ili 2.000-3.000 kg/ha suve mase bosiljka.

Ukoliko se bosiljak destiliše, biljni materijal se ostavi 4-6 časova da provene, a potom se destiliše u trajanju od 3-4 časa. Sa jednog hektara se može dobiti 8-12 kg etarskog ulja. Etarsko ulje se čuva u dobro zatvorenim bocama od tamnog stakla ili aluminujuma, u suvim i hladnim prostorijama koje su zaštićene od toplote.