Dolaskom hladnih jesenjih i zimskih dana postaju aktuelne prehlade, virusi i grip. S obzirom na trenutnu epidemiološku situaciju sve veći broj ljudi konzumira zdrave namirnice, samim tim i beli luk postaje aktuelan jer deluje antivirusno, antibakterijski i antigljivično. Beli luk se vekovima koristi u narodnoj medicini jer pomaže kod kardiovaskularnih bolesti, koristan je u prevenciji visokog pritiska, doprinosi normalizaciji crevne flore i ima antikancerogena svojstva.
Beli luk je najviše uzgajana vrsta luka posle crnog, a u Srbiji se gaji gotovo u svakoj bašti. Može se saditi u jesen i tada je optimalno vreme za sadnju do 20. oktobra. Kada se sadi u proleće, najbolje ga je zasaditi što ranije, čim je to moguće, jer mu ne smetaju niske temperature.
Zemljište na kojem se sadi beli luk treba da bude pripremljeno, rastresito, ne previše nađubreno. Beli luk treba saditi na odstojanju 8-10 cm jedan od drugog, a međuredno rastojanje treba da bude 30-40 cm zbog plamenjače i da bi biljke imale dovoljno vazduha.
Od plamenjače se biljke efikasno štite fungicidima. Kada već počne glavičiti, beli luk se prihranjuje i tada se dodaje kalijum, fosfor, kao i azotna đubriva. Sve vreme treba čistiti i uklanjati korov. Moguće je i prskati protiv korova, a na manjim površinama je međuredna obrada motikom sasvim prihvatljiva. Branje se vrši dok je još nadzemna masa zelena, okvirno u prvoj dekadi jula. Glavice se ašovom vade iz zemlje, pa ostave jedan dan na zemlji da se suše. Potom treba uvezati po nekoliko glavica zajedno ili načiniti “venac” od belog luka i ostaviti tako uvezane glavice da se suše. Na parceli na kojoj je bio zasađen beli luk bi narednih 3-5 godina trebalo saditi neke druge biljne vrste zbog bolesti, a tek nakon tog vremena se može na istom mestu ponovo posaditi beli luk.
Institut za ratarstvo i povrtarstvo, institut od nacionalnog značaja za Republiku Srbiju u svojoj ponudi ima kvalitetnu sortu belog luka Bosut.