U pojedinim lokalitetima došlo je do ekstremnog prenamnoženja glodara u polju. Na ovo su u najvećoj meri uticali povoljni vremenski uslovi – blaga zima, zatim proleće i leto sa obilnim padavinama, kao i drugi faktori koji su pogodovali glodarima da ispolje veliki deo svog reproduktivnog potencijala. Trenutna situacija na terenu je zabrinjavajuća i prosečna brojnost u svakom pogledu opravdava hemijske mere suzbijanja. Brojnost glodara u polju koja se može okarakterisati kao niska (tabela 1) predstavlja signal za sprovođenje hemijskog suzbijanja.
Na poljima je u najvećoj meri obran ovogodišnji rod jarih useva tako da glodari počinju da naseljavaju parcele pod ozimim usevima (strna žita, uljana repica, ozimo i višegodišnje krmno bilje) koji će u narednom periodu biti najugroženiji i na njih tokom zime i ranog proleća treba obratiti posebnu pažnju.
Tabela 1. Brojnost poljskih glodara i njihova potencijalna opasnost
| Kategorija | Opis brojnosti | Broj aktivnih rupa po hektaru | Oštećenja | |
|---|---|---|---|---|
| Microtus arvalis (poljska voluharica) | Apodemus spp. (poljski miševi) | |||
| I | Vrlo niska | do 10 | do 10 | do 5% (slabo) |
| II | Niska | 10-500 | 10-50 | 5-25% (primetno) |
| III | Srednja | 500-5000 | 50-500 | 20-50% (srednje) |
| IV | Visoka | 5000-20000 | 500-2000 | 50-75% (jako) |
| V | Vrlo visoka | 20000-50000 | 2000-10000 | 75-100% (vrlo jako) |
Kada je reč o smanjenju šteta od glodara NE TREBA se oslanjati samo na hemijske mere suzbijanja. Duboko oranje deluje višestruko negativno na brojnost glodara tako da bi mu trebalo pristupiti čim dozvole uslovi. Na ovaj način se može značajno redukovati brojnost glodara, što bi svakako trebalo iskoristiti i smanjiti njihov potencijal pred zimu kako bi se sprečile ogromne štete i naredne godine. Takođe, gde je moguće trebalo bi izvesti oranje graničnih i neobrađenih površina. Na parcelama gde dođe do uništavanja useva usled ishrane glodara trebalo bi pristupiti njihovom preoravanju.
Hemijske mere suzbijanja treba obaviti na parcelama gde brojnost prelazi prag štetnosti mamcima na bazi cinkfosfida i bromadiolona. Mamke je potrebno stavljati u naseljene/aktivne rupe i zatrpati ih. U slučaju da ostanu na površini zemljišta mogu izazvati pomor divljači i drugih životinja. U slučaju korišćenja bromadiolona, koji ima drugačiji mehanizam delovanja od cinkfosfida, suzbijanje je potrebno ponoviti, što je svakako preporuka zbog visoke brojnosti. Suzbijanje glodara je potrebno izvršiti kako na parcelama (slika gore) tako i na međama, njivskim putevima i svugde u blizini parcela gde se uočavaju rupe od glodara (slika levo).
Bez obzira kakvo nas vreme očekuje, potrebno je obilaziti useve (sve do proleća) i čim se stvore uslovi deratizaciju ponavljati sve dok dolazi do pojave novih rupa u polju.