Gusenice na soji

Tokom prvih dana juna uočena su oštećenja na usevu soje pričinjena od strane gusenica stričkovog šarenjaka (Vanessa cardui) i sovice gama (Autographa gamma). Poljoprivrednim proizvođačima se savetuju redovni obilasci parcela radi utvrđivanja tačnog stanja.

Stričkov šarenjak

Šareni leptiru koji ima 2-3 generacije godišnje, polifagna i migratorna vrsta. Na lišće polaže sitna, spljoštena, svetlozelena jaja. Gusenice mogu narasti do 4 cm, veoma su dlakave, crne sa dve žute linije na bokovima.

Lutke su duge oko 2 cm, sjajne, srebrnkaste i obično „okačene“ na list soje odakle vise naglavačke.

Prvi leptiri se mogu primetiti rano u proleće, a najbrojniji su tokom juna i jula. Štete pričinjavaju samo gusenice izgrizanjem i upredanjem listova, što pri većoj brojnosti može dovesti do potpunog golobrsta useva koje se javlja u oazama.

Napadnuto lišće povezuju nitima praveći karakteristična gusenična gnezda. Gusenice se prvo hrane na korovima (palamida, stričak, čičak i dr.), a kasnije prelaze na soju.

Sovica gama

Ovaj noćni leptir ima 2-3 generacije godišnje, polifagna je i migratorna vrsta. Prednja krila su braonkasto-žuta sa belom tačkom u sredini koja podseća na grčko slovo gama. Drugi par krila je sivkastožut i jednobojan. Jaja polaže na naličju listova, obično pojedinačno, sivkasto bele su boje i blago spljoštena. Gusenice su zelene boje sa 6 uzdužnih beličastih linija. Kada se sasvim razviju duge su preko 30 mm. Imaju tri para nogu i kreću se karakteristično podižući srednji deo tela. Preobražaj u lutku odvija se na biljkama, u belom prozračnom kokonu.

Štetne su samo gusenice, a najopasnije su gusenice prve generacije koje napadaju useve tokom juna i jula. Ređe nastaju masovni napadi. Pored lisne mase može oštećivati i stabljike i generativne organe. Sovica gama se u suvim rejonima koncentriše na navodnjavanim terenima. Obično sa korova prelaze na gajene biljke, od kojih najčešće oštećuju šećernu repu, leguminoze i krompir.

 

Suzbijanje gusenica na soji

Najvažnija mera zaštite soje je uništavanje korova na kojima ove štetočine polažu jaja.

U odluku o neophodnosti hemijskog suzbijanja, uz standardne parametre, treba uključiti bujnost useva (biljke sa većim brojem listova lakše podnose napad) i veličinu gusenica (starije gusenice su već napravile štetu i teže ih je suzbiti). Ponekad je moguće suzbijati samo u oazama u kojima su se javile. Suzbijanje gusenica insekticidima treba izvoditi tek kada su pređeni ekonomski pragovi šetnosti, a to je više od 2 gusenice po jednoj biljci. Treba imati u vidu da je usev soje sposoban da kompenzuje delimično oštećenje lisne mase. U Srbiji nema insekticida registrovanih za ovu namenu. Zadovoljavajuću efikasnost je moguće postići preparatima na bazi hlorpirifosa i cipermetrina (Nurelle-D, Despot, Konzul i sl.) u količini od 0,75 do 1 l/ha.