Prošlu godinu obeležili su periodi veoma visokih temperature i suše, a takve vremenske uslove od svih jarih biljnih kultura najbolje je podneo suncokret. Ova uljarica ima jak korenov sistem koji crpi vodu iz teže pristupačnih oblika, dok u procesu fotosinteze racionalno troši rezerve zemljišne vlage. Kako klimatske promene postaju evidentne, a pretpostavka je da će sušnih godina biti sve više, poljoprivredni proizvođači se odlučuju za gajenje biljnih vrsta koje dobro podnose sušu i visoke temperature. Sa setvom suncokreta treba početi kada se setveni sloj zemljišta zagreje na 8°C.
Prošle godine suncokret je posejan na oko 275.000 hektara širom Srbije. Iako su vremenski uslovi bili prilično nepovoljni za sve prolećne biljne vrste, zahvaljujući anatomsko-morfološkim svojstvima i dobroj otpornosti na nepovoljne uslove, pad prinosa suncokreta je bio oko 10% u odnosu na višegodišnji prosek prinosa. Stabilan prinos i cena suncokreta, koja je prošle godine bila veoma dobra, će uticati na povećanje površina pod suncokretom ove godine, a očekivanja su da će to povećanje biti oko 5%-10%, ističe dr. Vladimir Miklič iz Instituta za ratarstvo i povrtarstvo, instituta od nacionalnog značaja za Republiku Srbiju.
Među sumo hibridima, koji zauzimaju oko 40% ukupnih površina pod suncoketom, u okviru NS seme sortimenta su novi hibridi NS H 8002, NS H 8005 i stariji, dobro poznat hibrid NS Sumo Sun. Poljoprivredni proizvođači koji su se odlučili za setvu Clearfield® i Sumo upoznati su sa tehnologijom, ali stručnjaci savetuju da ne treba koristi uvek iste herbicide, već ih treba menjati kako ne bi ugrozili tehnologiju i povećali mogućnost pojave rezistentnih korova. Uz dobru agrotehniku, gde nema korova, treba sejati i klasične hibride, jer oni u proseku daju najveće prinose, navodi dr. Miklič.
Sa preko 400 registrovanih hibrida u 30 zemalja sveta, uz činjenicu da svaki osmi hibrid suncokreta u svetu u sebi nosi novosadsku genetiku, jasno je da su NS seme hibridi suncokreta sinonim za kvalitet i uspešnu proizvodnju.