Letnja proizvodnja kupusa se koristi za snabdevanje tržišta u periodu između rane i kasne proizvodnje kupusa. U ovu grupu kupusa spadaju sorte i hibridi koji prispevaju od druge polovine avgusta do polovine septembra. Ovi kupusi su pre svega namenjeni svežoj potrošnji tokom letnjeg perioda. Način gajenja i agrotehnika je slična ranom i kasnom, mada ima određenih modifikacija, baš zbog perioda u kome se gaji.
Setva letnjeg kupusa se odvija kasnije od ranog, uglavnom tokom druge polovine aprila. Seje se u sandučiće, ili u plastenike, ako to temperaturni uslovi dozvoljavaju. Sejati se može i u hranjive kocke ili kontejnere od stiropora ili plastike. Ovako proizvedene biljke posle rasađivanja manje ,,boluju” i odmah nastavljaju porast i razviće. Kod letnje proizvodnje rasada, sejanci za pikiranje mogu se proizvesti i u sandučićima. Ako nam temperaturni uslovi dozvoljavaju, sejati možemo i u plastenike bez grejanja a setvena norma iznosi 2,5‒3 g/m2 za setvu u redove ili omaške. Za proizvodnju rasada za 1 ha potrebno je 350‒400 g semena. Seme treba posejati u redove od oko 30 cm x1-2 cm. Dubina setve treba da je do 2 cm.Setva u redove ima prednost, jer se seme bolje raspoređuje. Posle setve seme se pokriva slojem sitnog, prosejanog komposta ili zemljišne smeše. Debljina sloja za prekrivanje iznosi 1 cm. Po metru kvadratnom leje može se odgajiti do 500 biljaka, (ili 6.5 grama semena).
Posle setve zemljište treba zaliti, ali paziti da se ne stvori pokorica, jer tada seme niče teže i neujednačeno. Stvaranje pokorice nastaje tokom visokih dnevnih temperatura. Ukoliko se posle prvog zalivanja stvori pokorica, treba ponoviti zalivanje, ali sa manjom količinom vode, samo da se oslabi pokorica i da mlade biljke mogu nesmetano da rastu.
Posle nicanja biljaka, rasad treba odmah pregledati i po potrebi štititi od štetočina. Rasad kupusa je podložan napadu raznih štetočina i bolesti.
Optimalna temperatura za rast rasada je 15‒17 C⁰. Da bi se dobio dobar rasad, treba ga redovno i umereno zalivati. U slučaju nedostatka vode rasad slabo napreduje. Ukoliko je ima više suviše se izdužuje, stablo je tanko, krto i lako se lomi, a rasađivanjem se veliki procenat biljaka oštećuje. Primanje biljaka je takođe slabije.
Treba obratiti pažnju i na dobru osvetljenost biljaka, a to pre svega preko sklopa biljaka i prozračnosti stakla i folije. Dalje, rasad treba dobro i redovno zalivati. Sa zalivanjem se ne sme preterati zbog nepoželjnog izduživanja biljaka, pojave bolesti i gubitka tamnozelene boje lišća.
Proizvodnja rasada se odvija do 5-6 pravog lista. Ovaj period traje od 35‒40 dana. Kad je biljka formirala 5-6 listova, spremna je za rasađivanje.
Sađenje može biti ručno ili mašinsko, u dobro pripremljenom zemljištu. Pre sđenja, poželjno je da se zemljište zalije, odnosno sađenje treba u stopu da prati navodnjavanje, radi boljeg primanja biljaka.
Pošto rasađivanje letnjeg kupusa počinje tek od juna, na parceli gde planiramo rasađivanje, moguća je i proizvodnja pretkulture kao što su mladi luk, spanać, rotkvica, mladi krompir, salata, grašak.
Rasađivanje se odvija od treće dekade maja pa sve do kraja juna, u zavisnosti od početka i dužine rasadničkog perioda. Rasad treba da je zdrav, bez oštećenih listova i vegetacionog vrha, treba da ima lepo formirano stablo, ne izduženo usled velike gustine rasada ili nedostatka svetlosti, ili preforsiranosti proizvodnje. Dobro formiran rasad je i preduslov za dalju uspešnu proizvodnju.
Rasađivanje letnjeg kupusa je na međuredni razmak 50×60 cm, što predstavlja sklop od 33.300 biljaka po hektaru. Treba izbegavati sađenje po jakom suncu i u vreme visokih temperatura vazduha, što se u ovom periodu može javiti. Ako su nepovoljni uslovi za rasađivanje, postoji mogućnost da se znatan broj biljaka ne primi, čak i preko 10%.
Nekoliko dana nakon rasađivanja vrši se kontrola stanja useva. Ako nedostaje više od 10% biljaka, vrši se popuna praznih mesta. Nekoliko dana posle sađenja (13‒15) vrši se prvo kultiviranje s ciljem uništavanja korova i stvaranja povoljnog vodno‒vazdušnog režima. Zbog plitko razvijenog korenovog sistema, dubina kultivacije je najviše 5‒10 cm. Kultiviranje treba da se izvodi posle svakog navodnjavanja, sve dok se ne sklope redovi.
Zalivanje rasađenih biljaka vrši se odmah nakon rasađivanja. Mnogi proizvođači kasnog kupusa čekaju prirodnu kišu da bi rasadili kupus. Time se često gubi izvestan broj dana koji se kasnije ne mogu nadoknaditi. Bolje je izvršiti zalivanje pre rasađivanja. Ovo zalivanje ne isključuje ponovno zalivanje posle rasađivanja. Drugo vegetaciono zalivanje vršimo posle 3 do 5 dana. Dobro obezbeđene biljke vodom brzo se oporavljaju i ukorenjavaju.
Letnji kupus se u toku vegetacije zaliva 8‒10 puta u vremenskom intervalu 8‒10 dana izmedju dva zalivanja, sa po 30‒35 mm vode. Orijentaciona količina vode za zalivanje letnjeg kupusa je oko 350 mm tokom vegetacije.
Sem korova, i štetočine prave znatne štete u kupusu. To su pre svega rilaši (prave guke na korenovom sistemu), buvači (mladi listovi postaju rupičasti), kupusar (nepravilni otvori na listu, obrste list), lisne sovice (grizu listove i ubušuju se u glavice), kupusna lisna vaš, kupusna muva (biljke postaju olovno sive, oštećenog korena). Za suzbijanje ovih štetočina koriste se insekticidi. Pri prskanju treba obavezno dodati okvašivač. Kod izbora preparata obavezno se treba konsultovati sa stručnjakom iz oblasti zaštite od bolesti i štetočina, i strogo se pridržavati karence svakog preparata.
Prihranjivanje se obavlja 1-2 puta (do 200 kg AN-a). Prvo prihranjivanje se izvodi dve nedelje posle sađenja (50% od ukupne količine). U fazi intenzivnog razvoja rozete listova vrši se drugo prihranjivanje sa ostatkom đubriva. Visoka količina azota, a naročito pri kasnom prihranjivanju, dovodi do produžavanja vegetacije, a veoma često i do pucanja glavica. Kod nas se obično praktikuje jedno prihranjivanje i to 20‒25 dana od sađenja, kad počinje najintenzivniji rast rozete. Bolje je ako se prihranjivanje izvodi sa kultiviranjem neposredno pre zalivanja. Pravilna ishrana omogućuje skraćivanje vegetacionog perioda, što je od posebnog značaja za proizvodnju ranog kupusa. Dovoljna količina azota u fazi rasada, i do momenta obrazovanja glavice, visoka količina fosfora u periodu obrazovanja glavice kao i pravilno i redovno zalivanje pospešuje zrenje kupusa.
Kako bi se sprečila pojava korova i pokorice u toku vegetacije, dok biljke ne zatvore redove, zemljište treba okopavati i kultivirati. Ove mere nege obično se izvode dva dana posle svakog zalivanja. Kultiviranje kupusa ima za cilj aeraciju površinskog sloja zemljišta, održavanje vlage i mehaničkog uništavanja korova. Ova mera nege se obavlja u toku vegetacije, sve dok biljke ne sklope redove, a prva se obavlja dve nedelje nakon rasađivanja. Posle svakog navodnjavanja ili posle svake jake kiše treba izvršiti međurednu kultivaciju, da ne bi došlo do obrazovanja jake pokorice. Dubina prva dva kultiviranja iznose od 3 do 5 cm. Ostala kultiviranja treba obavljati na dubini od 5 do7 cm. Pored kultiviranja, kupus izuzetno dobro reaguje i na okopavanje. Ova mera nege je značajna da uništi korov u redu i da razrahali zemljište u zoni korenovog vrata. U toku vegetacije treba obaviti 2-3 okopavanja, na dubinu, takođe 5‒7 cm. Prvo okopavanje treba obaviti uporedo sa prvim kultiviranjem.
Međuredna obrada treba da bude u površinskom sloju, a ne dublja, da se koren kupusa, koji više ide u širinu nego u dubinu, ne bi oštetio.
Kupus se bere sukcesivno ‒ jednom do dva puta, u punoj tehnološkoj zrelostikada su glavice čvrste i zrele. Beru se samo biljke sa dobro formiranom i zavijenom glavicom. Ako se produži vreme berbe dolazi do tehnološke prezrelosti usled čega glavice pucaju. Odlaganje berbe samo za nekoliko dana može dovesti do pucanja glavica i povećanja nastanka bolesti. Neobran kupus je izložen značajnom napadu Alternarie, što vodi blagom omekšavanju, uglavnom tokom vlažnog vremena. Ova bolest može da se javi i pri normalnoj berbi i čuvanju. Berba nedozrelih glavica svakako smanjuje prinos i glavice su suviše mekane i neotporne na povrede tokom rukovanja. Nedozrele glavice takođe imaju kraći životni vek tokom čuvanja nego zrele glavice.
S obzirom da letnji kupus napušta parcelu krajem avgusta i u septembru, moguća je jesenja setva povrća, kao i strnih žita.
dr Janko Červenski
Odeljenje za povrtarstvo Instituta za ratarstvo i povrtarstvo