Prednosti i nedostaci zasnivanja lucerišta u letnje – jesenjoj setvi
Način zasnivanja lucerišta je od velikog značaja za postizanje visokih prinosa lucerke u godinama iskorišćavanja. Period eksploatacije lucerišta u mnogome zavisi od kvalitetnog zasnivanja useva. Razlozi slabog zasnivanja lucerišta u letnjem roku mogu biti: slaba priprema zemljišta, setva na veću dubinu, nepovoljna vlažnost zemljišta (suša), mrazevi, bolesti, insekti, konkurencija za svetlost i hranu s korovskim vrstama, oštećenje od herbicida i insekticida i slabo seme. Neuspesi u zasnivanju izazivaju gubitke usled troškova pripreme zemljišta, setve naknadnog useva i niskih prinosa i kvaliteta sena.
Letnji rok setve lucerke ima značajne prednosti u odnosu na setvu u proleće. Setvom u avgustu i uspešnim zasnivanjem se u narednoj godini omogućava puno iskorišćavanje lucerišta (4-5 otkosa godišnje).
Suša u letnjim mesecima nije dozvolila adekvatnu pripremu zemljišta i setvu u optimalnom roku (avgust i početak septembra).
Međutim, obilne kiše koje su pale širom zemlje, kao i najava lepog i toplog vremena tokom septembra, dozvoljavaju produženje roka setve lucerke, te setvu na planiranim površinama na kojima lucerka još nije posejana treba obaviti do 25. septembra. Setvom u letnje – jesenjem periodu obezbeđuje se biljkama lucerke da do početka zime dobro ojačaju, ukorene se i obrazuju dovoljno rezervnih hranljivih materija i da izdrže niske temperature. U jesenjem periodu je slab razvoj korova, naročito širokolisnih. Do zime lucerka razvija dubok korenov sistem (do 1 m) pa je narednog proleća dobro ukorenjena, brzo raste i daje redovne prinose krme već u prvoj godini iskorišćavanja. Uspešnost letnjeg roka setve uslovljena je obezbeđenošću zemljišnom vlagom za klijanje i nicanje.
Negativne pojave pri letnjoj setvi su: nemogućnost blagovremene obrade, nepovoljna predsetvena priprema, loša slegnutost zemljišta, kao i mogućnost izmrzavanja mladog useva pri pojavi jakih i dužih golomrazica ukoliko se kasni sa setvom u iščekivanju povoljnih uslova za setvu, što može doprineti neuspehu zasnivanja lucerke u ovom roku setve.
Seme za setvu mora biti čisto (bez semena korova i „viline kosice”), visoke klijavosti i sa malo tvrdih zrna. Setva lucerke je najčešće uskoredim sejalicama za sitnozrne kulture ili žitnim sejalicama. Najčešći razmak između redova je 12,5 cm.
Seme lucerke je sitno, klica nežna i osetljiva, i ako je setva plitka, zemljište oko klice se može isušiti pre nego što biljka nikne. U slučaju duboke setve, seme nema dovoljno energije da iznese kotiledone i nikne. To je razlog zbog čega je ravno i fino pripremljeno zemljište od izuzetnog značaja za setvu. Sejati na dubinu od 0,5 do 3 cm u zavisnosti od tipa zemljišta. Na srednje teškim zemljištima lucerku treba sejati na 1-2 cm, a na teškim 0,5-1 cm, dok na lakim zemljištima 2-3 cm dubine.
Ukoliko je zemljište dobro pripremljeno, a sejalice su u stanju da pravilno rasporede predviđenu količinu semena, dovoljno je 15 kg/ha kvalitetnog semena.
U našoj zemlji lucerka se još uvek seje sa 20 kg/ha semena, pa i više. Ako se dobro spremi zemljište i sa dobrom sejalicom se uspešno zasnuje lucerište i sa 10 kg/ha semena.
Zbog kraćeg dana i hladnijih noći isključena je mogućnost napada štetočina, čemu je lucerka podložna u prolećnom roku setve. Cikade mogu naneti veće štete u vreme duge tople jeseni, pa ih treba suzbijati.
Lucerka uspešno prezimljava ako do zimskih mrazeva razvije 5-10 listova (minimalno 3-5 listova). U zasnivanju lucerke preporučuje se primena NPK mineralnih đubriva formulacije 10:30:20 u dozi 600-800 kg/ha sa osnovnom obradom. Primena organskog đubriva takođe povoljno utiče na bolje zasnivanje lucerišta. Preporučuje se unošenje sa osnovnom obradom 30-80 t/ha dobro zgorelog stajskog đubriva. Lucerišta zasnovana u letnje – jesenjem roku obično se ne kose do kraja vegetacije, jer lucerka nije dovoljno odrasla za kosidbu. Ako do zime biljke porastu više od 30 cm, usev treba pokositi.