Stričkov šarenjak (Vanessa cardui L.) je dnevni leptir srednje veličine, raspona krila od 5 do 7 cm, svetlonarandžaste boje, sa prednjim i zadnjim krilima prošaranim crnim tačkama i većom tamnom mrljom sa belim pegama na prednjim krilima. Jaja su buretastog oblika, svetlozelene boje, sa mnogobrojnim poprečnim brazdama i bivaju položena pojedinačno na listovima biljaka domaćina. Iz jaja se pile gusenice koje se hrane lisnom masom mnogih biljnih vrsta. Odrasle gusenice dostižu 4cm u dužinu, dok im je boja veoma varijabilna i može preovladavati kako tamna, tako i žuta. Gusenice poseduju mnogobrojne bodljikave izraštaje na telu, što je karakteristično za ovu porodicu leptira.
Vrsta ima širok areal rasprostranjenja u svetu, a u Srbiji je prisutna na gotovo čitavoj teritoriji. Leptir prezimljuje u staništima sa toplom i umerenom klimom i svake godine migrira ka zemljama gde vladaju povoljni uslovi za njegov razvoj tokom letnjih meseci.
Migracije su prisutne u većem delu Evrope, pa leptir u prolećnim mesecima doleće i u Srbiju. Zbog izrazite migratornosti nije moguće prognozirati njegovu pojavu i brojnost. Najčešće formiraju dve do tri generacije godišnje, a za svoju ishranu gusenice uglavnom koriste biljke iz porodice glavočika (Asteraceae), slezova (Malvaceae) i leguminoza (Fabaceae). Gusenice stričkovog šarenjaka preferiraju neke korovske biljne vrste, kao što su stričak, palamida i čičak, a od gajenih biljaka naročito oštećuju soju, pasulj, boraniju, ali i druge gajene biljne vrste. Gusenice se hrane lisnom masom, a u kasnijim stupnjevima upredaju listove koje koriste kao zaklon i izgrizaju cele listove. U slučaju izuzetno visoke brojnosti mogu dovesti do golobrsta.
Stričkov šarenjak retko predstavlja značajnu štetnu vrstu u poljoprivredi, ali u godinama kada se javlja u veoma visokoj brojnosti može naneti ekonomski značajne štete u poljoprivredi. Takav je slučaj u ovoj godini, kada se leptir javio masovno od prve nedelje juna, te postoji potencijalna opasnost za gajene biljke, najviše za usev soje.
Preporučuje se da poljoprivredni proizvođači pregledaju svoje useve i u slučaju da primete prisustvo gusenica ili njihovih oštećenja da kontaktiraju stručnjake. Ekonomskim pragom štetnosti smatra se prisustvo dve gusenice po biljci.
Hemijskom suzbijanju treba pribegavati samo u slučaju kada je dostignut ili kada se očekuje da će biti dostignut prag štetnosti. Za suzbijanje stričkovog šarenjaka u soji nema registrovanih preparata u Srbiji, ali su gusenice osetljive na mnoge insekticide. Upotreba piretroida se ne preporučuje zbog mogućnosti pospešivanja pojave grinja. Preporučuju se preparati na bazi hlorantraniliprola i indoksakarba, koji su registrovani u drugim usevima za suzbijanje štetočina iz reda leptira.