Paradajz je biljna vrsta čiju proizvodnju odlikuje primena opštih i specifičnih agrotehničkih mera. U opšte mere nege spadaju: međuredna obrada, navodnjavanje, ogrtanje i zaštita od bolesti, štetočina i korova.
Međurednom obradom se održava struktura zemljišta i obezbeđuje normalan rast korenovog sistema, a time i cele biljke. Po pravilu, međuredna obrada se vrši nakon zalivanja, sve dok je moguće ući u redove. Prva međuredna obrada se vrši 10-15 dana nakon rasađivanja. U toku vegetacije potrebno je izvršiti kultiviranje još 2- 3 puta na dubini od 4-5 cm.
Navodnjavanje je osnovni preduslov uspešne proizvodnje i ostvarivanja visokih prinosa vrhunskog kvaliteta ploda. Nakon rasađivanja neophodno je izvršiti zalivanje useva. Optimalna vlažnost zemljišta za proizvodnju paradajza je 70-80% PVK. Potrebe paradajza za vodom, za uslove Vojvodine, variraju u rasponu 450-520 mm, pri čemu prosečna dnevna potrošnja iznosi 3,6-4,5 mm/dan, a maksimalna 8 mm/dan. Najzastupljeniji način navodnjavanja kod nas je navodnjavanje veštačkom kišom. Paradajz je bolje navodnjavati ređe a obilno, nego često i nedovoljno čime se kvasi samo površinski sloj zemljišta i podstiče formiranje plitkog korenovog sistema.
Malčovanjem se povećava temperatura zemljišta, čuva vlaga i smanjuje napad štetočina i rast korova. Zemljište se može nastirati crnom PE folijom i organskim malčom (slama, kompost, drveno iverje, itd). Nastiranje folijom se vrši specijalnim mašinama koje ujedno vrše i sadnju rasada. Ovakav vid nastiranja zemljišta ima tendenciju širenja u našoj zemlji.
U proizvodnji baštenskog paradajza primenjuju se i specifične mere nege: upućivanje biljaka na oslonac (gajenje uz potporu), zakidanje zaperaka (pinciranje), prekraćivanje vrha stabla (dekaptacija) i zakidanje donjih listova nakon sazrevanje plodova u cvasti. Indeterminantne sorte se gaje uz oslonac na jedno stablo, ili ređe na dva stabla. Čim počne cvetanje, trebalo bi izvršiti vezivanje biljaka uz oslonac što se najčešće vrši kanapom u obliku osmice. Kanap se ne sme vezati suviše čvrsto uz biljku jer se useca u stablo i ne dozvoljava mu rast. Biljke se vezuju 3-4 puta u toku vegetacije.
Zakidanje zaperaka (pinciranje) je mera kojom se reguliše broj stabala na biljci. Zaperci su bočni izdanci koji se formiraju u pazuhu listova paradajza. Ukoliko se blagovremeno ne odstranjuju, iz njih će se formirati bočne grane, biljka će dobiti žbunast izgled sa većim brojem sitnijih plodova koji će kasnije sazreti. Zaperci se odstranjuju nožem kada dostignu dužinu 2-3 cm pri čemu treba voditi računa da se stablo ne ošteti.
Nakon zrenja plodova u cvasti preporučuje se zakidanje listova ispod cvasti jer gube svoju funkciju, a mogu predstavljati i izvor bolesti.
Oko 30 dana pre prvog mraza predstoji još jedan zadatak, tzv. dekapitacija. Biljkama treba zakinuti vrh stabla, da bi se poslednjim plodovima koji su zametnuti pružila prilika da sazru.
Svetlana Glogovac, master