Zahtevi graška za vlagom su dosta veliki. Sigurni prinosi kvalitetnog zrna se mogu postići pri dovoljnoj vazdušnoj i zemljišnoj vlazi. Optimalna vlažnost zemljišta kreće se od 70 do 80% od poljskog vodnog kapaciteta (PVK), a optimalna vlažnost vazduha je 80%. Transpiracioni koeficijent graška je 400 do 450, ali može varirati i više u zavisnosti od sorte i uslova proizvodnje.
Navodnjavanje u toku vegetacije zavisi od meteoroloških uslova, stanja vlažnosti zemljišta i faze razvoja biljaka, pri čemu zalivna norma treba da varira od od 20 do 40 mm.
Navodnjavanje graška je neophodno u lokalitetima s lošim rasporedom padavina, kao i u ekstremno sušnim godinama. Vreme, odnosno momenat zalivanja, kao i zalivna norma je prema potrebi.
Sorte sa naboranim semenom za nicanje imaju veću potrebu za vlagom od glatkih. Za potrebe klijanja graška potrebno je 100 do 150% vode od težine semena.
Najkritičniji period nedostatka vlage je od cvetanja do tehnološke zrelosti.
U nedostatku zemljišne vlage u vreme nicanja i u početnim fazama razvoja biljaka, usev se zaliva s manjom količinom vode, kako se ne bi stvorila pokorica. Zalivna norma od 10 mm je dovoljna za prokvašavanje setvenog sloja, povezivanja s rezervama zimske vlage.
Prema našim iskustvima, 1-2 navodnjavanja u periodu cvetanja, oplodnje i formiranja mahuna, sa zalivnom normom od 30-40 mm, značajno povećavaju prinos (broj mahuna i broj zrna u njima), kao i sam kvalitet zrna graška.
Posebno su osetljive krupnolisne sorte koje usled povećane transpiracije brže gube turgor i venu.
Parcele na kojima se voda duže zadržava posle kiše i gde su visoke podzemne vode treba izbegavati za proizvodnju, jer korenov vrat brzo truli i biljke propadaju.
mr Dragan Jovićević