U sredu, 27. maja, održana je prva onlajn konferencija sa interaktivnom EXPO zonom u organizaciji Adria Media Group, pod sloganom Nova era poljoprivrede. Pored ministra poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, Branislava Nedimovića, među brojnim učesnicima konferencije bio je i dr Vladimir Miklič, rukovodilac Odeljenja za suncokret, kao predstavnik Instituta za ratarstvo i povrtarstvo, instituta od nacionalnog značaja za Republiku Srbiju.
U okviru prvog panela pod nazivom „Bezbednost hrane, održivost i dalji razvoj od 2020.“, odgovaralo se na pitanja šta je to što karakteriše proizvodnju hrane i koji su faktori koji na nju utiču. Dr Miklič je govorio o uticaju klimatskih promena na semensku proizvodnju i promene u sortimentu i zaključio da su klimatske promene bitne za dalje pravce razvoja. Kao veliki izvoznik semena suncokreta Institut prati sve promene u zahtevima tržišta. Usled globalnog otopljenja, u Rusiji dolazi do pomeranja areala gajenja suncokreta na sever, u Sibir, a Institut već ima novi sortiment ranih hibrida za ove nove rejone gajenja. Za svaku državu važna je samodovoljnost u hrani, ali i u semenima što su potvrdila i iskustva iz vremena embarga kada je Srbija uspevala da zaseje svoje površine kvalitetnim domaćim semenom. Važno je da je u Srbiji, u uslovima pandemije, prolećna setva uglavnom uspešno obavljena i pored svih poteškoća.
Odgovarajući na pitanje kakva su iskustva kolega u drugim zemljama u proizvodnji semena i kako se prilagođavaju, s obzirom na to da konkurencija ne miruje, dr Vladimir Miklič je naglasio da su iskustva bogata, da imamo saradnju sa svim relevantnim semenskim kućama u svetu i da smo prisutni kako na zapadu tako i na istoku, pri čemu su naše najveće tržište su Rusija i Ukrajina, gde je Institut veoma poznat. Uslovi proizvodnje se razlikuju u odnosu na Evropsku Uniju, jer smo svedoci da se, naročito u EU, sve više sredstava za zaštitu bilja povlače sa tržišta i sve više pažnje pridaje bezbednosti hrane, dok je na istoku važniji prinos i profit. Kao proizvođači semena u raznim delovima sveta, znamo da su uslovi proizvodnje na zapadu i istoku drugačiji, a konkurencija velika. Na tržištima zapada i Evropske Unije, gde se teško dolazi, prisutni smo kroz prodaju naših zajedničkih hibrida, tačnije prodajemo genetiku većini relevantnih semenskih kuća. Prinuđeni smo da se prilagođavamo, a sa konkurencijom se borimo kvalitetom.
Diskutovalo se i o industrijskoj proizvodnji, o prinosu kao najvećem argumentu u takmičenju konkurencije, kao i merama i granici do koje ekosistem može da izdrži trku za što većim prinosima. Dr Vladimir Miklič istakao je da prinos zavisi od genetskog potencijala neke biljne vrste, od agroekoloških uslova ali i od ulaganja, odnosno od primenjene agrotehnike. Kada je u pitanju rad na oplemenjivanju, ne možemo više da postižemo tako spektakularne rezultate u povećanju prinosa kakvi su postizani pre 30-50 godina u selekciji kukuruza na primer. Kada je u pitanju suncokret često imamo najbolje prinose u Evropi, zahvaljujući dobrom sortimentu, ali i odličnim agroekološkim uslovima, iako je nivo primenjene agrotehnike ipak niži od nekih drugih evropskih zemalja. Ono što je danas u oplemenjivanju biljnih vrsta važno jeste unošenje otpornosti na bolesti i na insekte, jer se primena insekticida smanjuje, a prisutnost štetočina raste. To je važan deo posla i kod oplemenjivanja suncokreta, te Institut danas možda više resursa daje na unošenje otpornosti na bolesti, insekte i na volovod, nego direktno na podizanje prinosa. Povećanje prinosa se dobija i indirektno, (kroz smanjenje štete od bolesti i insekata), a ovakav proces oplemenjivanja ide u smeru borbe za bezbedniju hranu, što je trend u celom svetu, a naročito u EU.
Eklploatacijom zemljišta, procenat humusa se smanjuje i veoma je bitno nalaženje mere između rentabilnosti proizvodnje i očuvanja biodiverziteta. Dr Miklič smatra da na ovo može uticati primenom organskih đubriva, boljom upotrebom nekih zemljišta i rejonizacijom proizvodnje, kako bi se biljne vrste gajile tamo gde im je mesto. Primenom ovih faktora možemo bolje čuvati resurse koje imamo, a podići ukupnu proizvodnju na nivou zemlje.