U odeljenju za Organsku proizvodnju i biodiverzitet Instituta za ratarstvo i povrtarstvo, krajem avgusta / početkom septembra požnjevena je NS sorta soje Galina iz organske proizvodnje. Ostvareni prinos ove sorte u organskoj proizvodnji je bio 3,36 t/ha zrna. Presudni faktor za ostvarivanje ovakvog prinosa ove godine bilo je navodnjavanje nekoliko puta tokom sezone. Parcela pod ovom sortom u organskoj proizvodnji se redovno čistila od korova (međurednim špartanjem i ručnim čupanjem korova) a posebno pred samu žetvu, kad se najčešće pojavljuje dobro poznati korov Solanum nigrum ili u narodu poznat kao „kereće grožđe”.
Sorta soje NS Galina je posebno povoljna za organsku proizvodnju. U intenzivnim uslovima gajenja ostvaruje izuzetno visok prinos, iznad 4,5 t/ha, a odlikuje se odličnom adaptabilnošću prema različitim agroekološkim uslovima gajenja. Galina je rana sorta, grupe zrenja 0, dužine vegetacije 115 do 120 dana. Optimalna gustina setve je 500.000 klijavih zrna po hektaru, seje se tokom aprila i u prvoj dekadi maja meseca.
Soja je najvažnija leguminozna biljna vrsta, pogodna i za organsku proizvodnju jer je:
– glavni izvor biljnih proteina u ljudskoj ishrani i ishrani domaćih životinja (u zrnu soje ima oko 40% proteina koji sadrže sve esencijalne aminokiseline – lizin, triptofan, metionin i dr., a sadrži i 20–25% ulja sa povoljnim masnokiselinskim sastavom, velike količine mineralnih materija i vitamina,
– soja je azotofiksator, poboljšava plodnost zemljišta kroz fiksaciju azota. Svojom sposobnošću fiksiranja azota iz vazduha obezbeđuje sebi dovoljne količine azota, smanjujući tako upotrebu azotnih đubriva,
– vrlo dobro se uklapa u plodored, dobar je predusev, a najbolji predusevi su joj pšenica, kukuruz i šećerna repa.