NS SORTE SOJE U SRBIJI I SVETU

Na selekciji soje u Institutu za ratarstvo i povrtasrstvo radi se od polovine sedamdesetih godina prošlog veka. Do sada je u Srbiji priznato 148 NS sorti soje, a u inostranstvu 191 NS sorta, od čega je 48 sorti na Evropskoj sortnoj listi. O kvalitetu naših sorti dovoljno govori podatak da se one uspešno gaje od Francuske do Kazahstana i od južnog Sibira do Irana.

Prednost Instituta za ratarstvo i povrtarstvo upravo je široka paleta sorti soje, različitih karakteristika i dužine vegetacionog perioda, od najranijih sorti sa vegetacionim periodom od 100 dana, koje su pogodne za zakasnelu ili postrnu setvu, do kasnih sorti soje sa vegetacionim periodom preko 150 dana. Za postizanje visokih i stabilnih prinosa soje u intenzivnoj poljoprivrednoj proizvodnji, pored pravilne i pravovremene primene agrotehničkih mera, veoma je bitan odabir visokoprinosnih sorti soje koje će u određenim uslovima proizvodnje ostvariti maksimalan prinos i kvalitet zrna.

Potencijal za prinos NS sorti soje je veoma visok, tako je sa sortom soje NS Apolo ostvaren prinos od 6640 kg/ha, sa sortom Rubin 5980 kg/ha, a sa ranijom sortom Galina 5810 kg/ha. Sorte soje sa dužim vegetacionim periodom imaju veći potencijal za prinos i u prosečnim godinama sa njima se ostvaruju maksimalni rezultati. Međutim u nepovoljnim godinama za proizvodnju soje, sa izraženim sušnim periodom, često se dešava da ranije sorte soje ostvaruju bolje rezultate. Radi sigurnije proizvodnje, proizvođači bi trebalo da se opredele za veći broj sorti soje različitih grupa zrenja. Kasnije sorte soje više reaguju na zakasnelu setvu smanjenjem prinosa, zbog čega setvu uvek treba započeti sa sortama soje koje imaju duži vegetacioni period, dok se sorte soje sa kraćim vegetacionim periodom seju zadnje.

Aktuelni NS sortiment čini dvadesetak sorti soje:

Grupa zrenja
000 00 0 I II
Favorit Merkur NS Maximus NS Apolo Rubin
NS Kaća Fortuna Galina Sava NS Zita
Tajfun Valjevka Victoria NS Kolos
NS Vulkan Venera
NS Atlas NS Fantast

 

TEHNOLOGIJA GAJENJA SOJE

Da bi sorte soje ostvarile svoj potencijal za prinos neophodno je ispoštovati preporučenu tehnologiju gajenja, koja je nastala na osnovu rezultata višegodišnjih ogleda i rezultata iz proizvodnje soje u različitim rejonima.

PLODORED I IZBOR ZEMLJIŠTA ZA GAJENJE SOJE

U odnosu na ostale mahunarke, za soju možemo reći da najbolje podnosi ponovljenu setvu, ali svakako treba izbegavati gajenje soje u monokulturi u dužem vremenskom periodu, ne samo zbog smanjenja prinosa, već i zbog zakorovljenosti parcele i nakupljanja patogena specifičnih za soju u zemljištu. Dobri predusevi za gajenje soje su strna žita, kukuruz, povrće, dok su loši predusevi suncokret, uljana repica i biljke iz familije mahunarki, prvenstveno zbog pojave bolesti koje su specifične za navedene biljne vrste. Soja je veoma dobar predusev za većinu ratarskih i povrtarskih biljnih vrsta, jer ona kao leguminoza poboljšava strukturu zemljišta i obogaćuje ga azotom, žetveni ostaci soje se lako razlažu i imaju veoma povoljan odnos C i N, a nakon soje parcele ostaju čiste od korova. Soja realizuje maksimalan potencijal na zemljištima černozemnog tipa bogatog humusom, povoljne strukture i dobrog vodno-vazdušnog režima, mada se uz adekvatnu primenu agrotehničkih mera soja može uspešno gajiti i na lošijim tipovima zemljišta. Soja najbolje uspeva na zemljištima blagokisele, neutralne ili blago alkalne reakcije (pH vrednosti od 5,5 do 8,5, a minimalne 3,9). Na veoma kiselim zemljištima ne postoji mogućnost simbioze kvržičnih bakterija i usvajanja azota iz vazduha, pa na ovakvim zemljištima i prihrana soje u toku vegetacionog perioda daje pozitivan efekat na povećanje prinosa.

OSNOVNA OBRADA ZEMLJIŠTA

Osnovnu obradu zemljišta treba izvršiti u jesenjem periodu, uz zaoravanje žetvenih ostataka preduseva i unošenje P i K đubriva na osnovu analize zemljišta. Zimska ili prolećna osnovna obrada zemljišta značajno smanjuje prinos soje, a ova smanjenja su naročito izražena u nepovoljnim godinama, sa pojavom suše, kada prinos može biti smanjen i preko 50%. Osnovna obrada vrši se na dubinu 20 do 25 cm. Dubina osnovne obrade zavisi od mehaničkog sastava zemljišta, plodoreda, odnosno dubine osnovne obrade u prethodnoj godini i količine žetvenih ostataka preduseva. Žetveni ostaci preduseva treba da su dobro usitnjeni i unešeni na dno brazde. Kvalitetna osnovna obrada uslov je za ostvarenje visokih prinosa soje i mora se imati u vidu da svaka agrotehnička mera za proizvodnju soje mora biti pravovremeno i kvalitetno izvedena, jer propusti u primeni neke mere ne mogu se anulirati narednim agrotehničkim merama.

ĐUBRENJE SOJE

Pri đubrenju soje moraju se imati u vidu potrebe biljaka za hranivima, raspoloživa količina hranjivih elemenata u zemljištu, kao i planirani prinos soje. Soja je mahunarka, proteinsko uljana biljka koja zahteva velike količine azota za ostvarenje visokih prinosa. Pomoću azotofiksirajućih bakterija koje žive u simbiozi na korenu soje, biljke mogu iz vazduha usvojiti i do 70% potrebnih količina azota. Sa prinosom od 3000 kg/ha, biljke soje sa jednog hektara iznose iz zemljišta od 170 do 250 kg N, 40 do 60 kg P2O5  i oko 50 do 90 kg K2O. Najčešći predusev za soju na našim parcelama je kukuruz. U jednoj toni žetvenih ostataka kukuruza nalazi se 9,1 kg azota, 2,7 kg fosfora i 11,4 kg kalijuma i ako uzmemo podatak da prosečno po hektaru ostaje oko 5 tona žetvenih ostataka kukuruza, vidimo da zaoravanjem žetvenih ostataka u zemljište unosimo značajne količine hranjivih materija i time smanjujemo upotrebu skupih mineralnih đubriva. U jedanaestogodišnjem ogledu Instituta za ratarstvo i povrtarstvo povećanje prinosa usled zaoravanja žetvenih ostataka iznosilo je u proseku 11,6%, a po godinama se kretalo u intervalu od 2,9% do 15,9%. U nepovoljnim godinama za proizvodnju soje povećanje prinosa je znatno veće usled zaoravanja žetvenih ostataka, u odnosu na kontrolnu varijantu sa koje su žetveni ostaci preduseva kukuruza odnošeni. Fosforna i kalijumova đubriva u zemljište treba unositi sa osnovnom obradom, na osnovu hemijske analize zemljišta, dok se manje količine azota unose pre setve, tokom predsetvene pripreme. U dugogodišnjim ogledima sa đubrenjem soje u Institutu za ratarstvo i povrtarstvo, prolećna primena čistog azota u količinama preko 50 kg/ha smanjuje prinos soje, zbog čega se preporučuje predsetveno unošenje manjih količina azota (30-40 kg/ha). Zanimljivi su rezultati istraživanja sa vremenom primene fosfora i kalijuma. Na osnovu analize zemljišta utvrđeno je da treba primeniti 300 kg NPK đubriva formulacije 8:15:15. U povoljnoj godini za proizvodnju soje, kao što je bila 2018. godina, na varijanti ogleda bez unošenja P i K u zemljište ostvaren je prinos soje od 4264 kg/ha. Na varijanti ogleda sa prolećnom primenom NPK đubriva u količini od 300 kg/ha prinos je iznosio 4566 kg/ha, dok je na varijanti ogleda sa unošenjem NPK đubriva u jesenjem periodu, sa osnovnom obradom zemljišta ostvaren prinos soje od 4945 kg/ha. U nepovoljnijim godinama razlike u prinosu su još izraženije, pošto pri prolećnom unošenju fosfora i kalijuma u zemljište ovi elementi ostaju zarobljeni u površinskom sloju zemljišta i tek se sa sledećom osnovnom obradom spuštaju na dubinu korenovog sistema gde ih biljke mogu usvajati. Folijarna primena đubriva u toku vegetacije takođe daje pozitivan efekat na prinos soje, a najbolji rezultati se postižu primenom NPK đubriva sa dodatkom mikroelemenata.

PREDSETVENA PRIPREMA

U našim agroekološkim uslovima predsetvena priprema se obično vrši dvofazno. Zatvaranje brazde vrši se rano u trenutku kada se sa mehanizacijom može ući u parcelu, a finalna predsetvena priprema vrši se 7-10 dana pre setve, uz unošenje manjih količina N đubriva (30-50 kg/ha čistog azota). Površina parcele mora biti bez depresija, dobro izravnata, a sama predsetvena priprema kvalitetno obavljena kako bi seme prilikom setve bilo na istoj dubini, što omogućava istovremeno klijanje i nicanje soje.

SETVA SOJE

Setvu soje treba obaviti uz obaveznu inokulaciju semena NS Nitraginom. U ogledima Instituta za ratarstvo i povrtarstvo primena NS Nitragina značajno povećava prinos soje čak i u ponovljenoj setvi na istoj parceli, a pozitivan efekat primene NS Nitragina je i taj što se dugoročno posmatrano poboljšava plodnost zemljišta. Pored povećanja prinosa, NS Nitragin povećava i sadržaj proteina u zrnu soje. Sa setvom soje treba početi kada se temperatura setvenog sloja zemljišta ustali na 10 do 12°C. Mlade biljke soje, nakon nicanja, otpornije su na niske temperature u odnosu na mlade biljke kukuruza. Soja će bez oštećenja podneti i kratkotrajne mrazeve od -2 do -3°C, ali je za soju veoma nepovoljno ako seme posejemo u vlažnu zemlju koja nije dovoljno zagrejana i ako nakon setve nastupi hladan period. U takvim uslovima seme soje upija vlagu, bubri i počinje klijanje, a zbog niskih temperatura ne nastupa nicanje, dolazi do propadanja semena u zemlji i imamo proređeni sklop biljaka. Dubina setve treba da je 4-5 cm i veoma je bitno da je seme na istoj dubini kako bi bilo ujednačeno nicanje biljaka. Ukoliko je nicanje biljaka na parceli neujednačeno, sazrevanje biljaka će takođe biti neujednačeno, a samim tim je teže odrediti pravi momenat žetve i gubici zrna u žetvi se povećavaju. Za soju je veoma bitan i ujednačen raspored biljaka u redu.

Na osnovu klijavosti i čistoće semena, kao i mase 1000 zrna i željenog sklopa, određuje se norma setve, a kod soje se ona obično kreće u intervalu od 70-110 kg/ha. Preporučeni razmak između redova je oko 50 cm, mada se soja može gajiti i pri međurednom rastojanju od 70 cm, odnosno užim međurednim razmacima od 25 cm ili 12,5 cm, s tim da se ispoštuje preporučeni sklop biljaka po jedinici površine. Sorte soje dužeg vegetacionog perioda obično su robusnije i seju se ređe, preporučeni sklop za kasne sorte soje II i III grupe zrenja je oko 400 000 biljaka po hektaru. Za srednjestasne sorte soje, I grupe zrenja, preporučeni sklop je 450 000 biljaka po hektaru, dok je preporučeni sklop za ranije sorte soje, 0 grupe zrenja, 500 000 biljaka po hektaru. Veoma rane sorte soje, 00 i 000 grupe zrenja seju se gušće i neophodan sklop za ove sorte je 550 000 do 600 000 biljaka po hektaru. U sušnim uslovima, nakon setve može se primeniti valjanje parcele kako bi se ostvario bolji kontakt između semena soje i zemljišta, što utiče na ujednačeno nicanje useva.

Grupa zrenja Gustina setve biljaka / ha Međuredno rastojanje
12,5 25 50 70
Rastojanje između biljaka u redu
000 600 000 13,3 6,7 3,0 2,4
00 550 000 14,5 7,3 3,6 2,6
0 500 000 16,0 8,0 4,0 2,9
I 450 000 17,8 8,9 4,5 3,2
II 400 000 20,0 10,0 5,0 3,6

Rastojanje biljaka u redu za različita međuredna rastojanja i preporučena gustina setve za NS sorte soje različitih grupa zrenja

 

MERE NEGE U TOKU VEGETACIJE

Soja je biljna vrsta koja veoma pozitivno reaguje na međurednu kultivaciju. Međurednu kultivaciju trebalo bi obaviti dva do tri puta u toku vegetacionog perioda. Ovom agrotehničkom merom vrši se aeracija zemljišta koja je bitna za normalan razvoj i aktivnost kvržičnih bakterija na korenu soje, prekida se kapilarni uspon vode u zemljištu u cilju očuvanja vlage i uništavaju se korovi u međurednom prostoru useva soje. Veoma je bitno i primeniti odgovarajuće herbicide kako bi usev bio bez prisustva korova, redovno obilaziti parcelu i reagovati primenom insekticida u slučaju pojave štetnih insekata (gusenice Stričkovog šarenjaka, pamukove sovice) ili primenom akaricida ukoliko se na biljkama soje primete grinje. U slučaju pojave suše, navodnjavanje soje je mera koja će sprečiti značajno smanjenje prinosa, a u slučaju loše kondicije useva preporučuje se i primena folijarnog đubrenja NPK đubrivima sa mikroelementima. Kritični periodi u odnosu na vodu su klijanje i nicanje i period formiranja mahuna i nalivanja zrna. Poželjno je da u vegetativnoj fazi razvoja soje nemamo previše velike količine padavina, jer se u takvim uslovima koren razvija u dubljim slojevima zemljišta i takve biljke su tolerantnije na pojavu suše. Ukoliko u prvim fazama razvoja biljaka imamo dovoljnu količinu vlage u zemljištu, koren se razvija u površinskom sloju, formira se veoma velika nadzemna masa biljaka i takve biljke su veoma osetljive na pojavu suše.

ŽETVA SOJE

Sa žetvom soje treba započeti kada je vlaga zrna oko 14%. Veoma je bitno odrediti i pravi momenat žetve, jer sa kašnjenjem žetve povećavaju se gubici prinosa soje. Zrno soje veoma lako prima i veoma lako otpušta vlagu, tako da se mora posvetiti pažnja podešavanju kombajna prilikom žetve. Vlaga zrna se veoma brzo snižava, pa kombajn treba podešavati uslovima useva na parceli nekoliko puta u toku dana. Ukoliko vlaga zrna soje u žetvi padne ispod 10% znatno je veći procenat loma zrna. U ogledima sa žetvom soje, gubici u prinosu pri žetvi sa 9% vlage u odnosu na 13% vlage zrna iznose 132 kg/ha, što čini gubitak od preko 50 evra po hektaru.

POSTRNO GAJENJE SOJE

Intenzivna poljoprivredna proizvodnja podrazumeva maksimalno korišćenje zemljišta, tako da se iza ranih preduseva može uspešno gajiti soja u postrnoj setvi. Nakon ranog povrća i ranih sorti ječma, koji napuštaju parcelu do treće dekade juna, uspešno se mogu gajiti rane sorte soje 0 i 00 grupe zrenja (NS Maximus, Galina, Valjevka, NS Vulkan, NS Atlas, Merkur, Fortuna, Tajfun), dok se iza pšenice koja se žanje do 5. jula gaje sorte 000 i 00 grupe zrenja (Favorit, NS Kaća, Merkur, Fortuna). U postrnoj setvi soje zbog visokih temperatura brzo prolaze pojedine faze razvoja soje, biljke su obično niže u odnosu na redovan rok setve, pa se i setvena norma može povećati za desetak procenata. Postrna setva soje nemoguća je bez sistema za navodnjavanje.

11. SVETSKA KONFERENCIJA O SOJI, Novi Sad, 2020. godine

Svetska konferencija o soji će se prvi put nakon 45 godina duge istorije održati u Evropi. Institut za ratarstvo i povrtarstvo ima izuzetnu čast i zadovoljstvo da organizuje 11. po redu Svetsku konferenciju o soji, koja će se održati od 6. do 11. septembra 2020. godine u Novom Sadu, kulturnom, privrednom i administrativnom središtu Vojvodine. Cilj konferencije je da ponudi inovativna rešenja i odgovore na izazove koji prate sve aspekte proizvodnje, prerade i trgovine sojom. Svetska konferencija o soji predstavlja spoj nauke, biznisa i transfera najnovijih znanja značajnih za ceo svet. Registracija za Svetsku konferenciju o soji će biti otvorena 1. septembra 2019. godine. Zainteresovani mogu putem zvaničnog sajta konferencije www.wsrc11.com da se detaljno informišu o svim novostima koje prate održavanje ove značajne konferencije.