Žetva kukuruza je uveliko u toku, a na teritoriji Vojvodine će prinosi varirati – negde će biti iznad, a negde ispod višegodišnjeg proseka.
Agroekološki uslovi se sve više menjaju, da ni najiskusniji agronomi ne pamte ovakvu godinu. Susreli smo se sa novim meteorološkim fenomenom, superćelijskom olujom. Na mnogim lokalitetima smo imali problema pre svega zbog olujnog vetra i štete koju je izazvao. Situacija na terenu je onakva kako su je vremenske prilike odredile. Na velikom broju lokaliteta kukuruz izgleda odlično, i prinosi će biti dobri, dok na nekim lokalitetima poput Čeneja, na parcelama koje je zahvatilo nevreme, vetar je srušio svaku biljku. Očekujem, u zavisnosti od nivoa štete koju je neki usev pretrpeo, prinose od par tona do preko 12, 13 do čak i 15 tona na najboljim parcelama i najkvalitetnijem zemljištu tamo gde se ispoštovala puna tehnologija proizvodnje. Prosečan rod se naslućuje, i očekujemo da ova godina bude bolja od višegodišnjeg proseka, više od 6 tona. Na našu sreću, a tako kažu i izveštaji sa terena, nemamo većih problema sa truležima klipa i zdravstveno stanje useva je znatno bolje nego što smo očekivali, navodi dr Goran Bekavac iz Instituta za ratarstvo i povrtarstvo, instituta od nacionalnog značaja za Republiku Srbiju.
Pre 13 godina, na Savetovanju agronoma i poljoprivrednika na Zlatiboru, prvi put smo pričali o proizvodnji, oplemenjivanju kukuruza, stvaranju hibrida u uslovima klimatskih promena. Možda je to tada delovalo preuranjeno, ali naša obaveza je da pratimo naučna i tehnološka dostignuća i mi to svakako radimo. U Institutu za ratarstvo i povrtarstvo je akreditovan Centar izuzetnih vrednosti za oplemenjivanje ratarskih biljnih vrsta na tolerantnost na klimatske promene. Imamo hibride sa kojima možemo ozbiljno planirati proizvodnju kukuruza, praktično bez aflatoksina, ističe dr Bekavac.
Kako su poljoprivredni proizvođači navikli da uz novosadske hibride ostvaruju stabilne prinose uz kvalitetan rod i ove godine očekujemo dobre rezultate.