Sa cenom koštanja ranog paradajza Srbija nije konkurentna na evropskom tržištu, već jedino sa paradajzom iz njivske proizvodnje, odnosno sa prerađevinama od paradajza. Sorte Instituta za ratastvo i povrtarstvo su upravo i namenjene takvom načinu proizvodnje. Paradajz sa otvorenog polja čini preko 75 % ukupne proizvodnje. Sorte za ovu proizvodnju su: Alparac-rana sorta združenog zrenja ploda, Novosadski niski-rana sorta okruglog ploda, Knjaz-srednje rana sorta vrhunskog kvaliteta ploda i Bačka-kasna sorta, pogodna za transport. Pored navedenih sorata stvorena je sorta Pegaz sa narandžastom bojom ploda i većim sadržajem β karotina, a održava se i odomaćena sorta Novosadski jabučar.

Tabela 1. Ostvareni prinosi ploda paradajza sa NS-sortama

Proizvođač Mesto Sorta Godina Ostvareni prinos u t/ha
«PIK» Bečej Bečej Alparac 2007 60
Spevak Liduška B.Petrovac Alparac 2011 64
«PIK» Bečej Bečej Bačka 2008 80
Valentik Miroslav Pivnice Bačka 2010 90
Petkov Vasa Gardinovci Bačka 2011 68
Đorđe Martinov Kovilj Knjaz 2011 62

Visoki prinosi se mogu ostvariti pravilnom ishranom biljaka. Sa prinosom od 10 t ploda paradajz iznosi 24 kgN, 9 kg P2O5 i 35 kg H2O. Sa prinosom od 60 t/ha potrebno je obezbediti 140 kg N, 54 kg P2O5 i 210 kg K2O. Pored toga potrebno je 80 kg CaO i 70 kg MgO. Pored mineralnih đubriva usev bi trebalo pođubriti i stajnjakom (pod osnovnu obradu zemljišta, kao i kod paprike).

Njivska proizvodnja se odvija na dva načina. Proizvodnjom iz rasada ili direktnom setvom iz semena (češće se primenjuje direktna setva). Seme paradajza je veoma sitno. Apsolutna težina iznosi 2,4-3,2 gr, stoga treba koristiti seme sa visokom energijom klijanja i klijavošću. Zakonski normativ dozvoljava da se u promet stavlja seme čija je klijavost 75 %. Takvo seme ne niče ravnomerno, ne obezbeđuje konačan sklop (ili se usev seje puno gušće, što poskupljuje proizvodnju za troškove proređivanja). Seme paradajza proizvedeno u Institutu za ratarstvo i povrtarstvo ima klijavost od 92-98 % i čistoću semena od 99,7-99,9 %.

Za tako sitno seme predsetvena priprema mora biti idealna. Plitkom setvom od 1 cm usev teško i neujednačeno niče, jer je taj sloj zemljišta često suv i jedino neprestanim navodnjavanjem možemo isforsirati nicanje. To opet poskupljuje troškove proizvodnje, a često dovodi i do stvaranja pokorice. Preduboka setva na 4-5 cm je još rizičnija, jer seme ne može da nikne. Stoga, predsetvena priprema i ravno zemljište čine osnov za pravilnu setvu na 2-2,5 cm.

Za parcelu treba birati zemljište koje nije zaraženo korovima, jer je malo herbicida koji se mogu upotrebljavati u direktnoj setvi (Sencor, Devrinol), a ni oni ne rešavaju u potpunosti problem izniklih korovskih vrsta.

Za svo povrće pa i za paradajz, plodored se mora poštovati. Loši predusevi paradajza su: paprika, krompir, duvan, plavi patlidžan, krastavac, lucerka i soja i grašak ukoliko su tretirani herbicidima Pivot ili Pulsar.

Plod paradjza čini 94-95 % voda. Stoga, se jedino navodnjavanjem mogu ostvariti visoki prinosi, (tab.1). Prema građi vegetativnih organa, paradajz spada u biljne vrste relativno otporne na sušu, međutim, vodni stres najviše umanjuje prinose u fazi cvetanja i porasta plodova. Za uslove Vojvodine potrebe pradajza za vodom variraju od 450-520 mm.

Paradajz kao i druge povrtarske vrste podležu određenim bolestima. U našoj zemlji to su pre svega, Crna pegavost (Alternaria solani) i Plamenjača (Phytophtora infestans), koje mogu desetkovati prinos. Zaštitu od Crne pegavosti treba na vreme početi, jer u poslednjih dvadesetak godina ume da napravi veće štete od Plamenjače. Za borbu protiv ovih bolesti postoji niz dobrih fungicida. Štete na usevu mogu da izazovu i Lisna pegavost (Septoria lycopersici), Zeleno uvenuće (Verticillium albo-atrum), virus Mozaika duvana (TMV), virus Mozaika krastavca (TMV, CMV,PVX) i druge bolesti.

Useve iz direktne setve može oštetiti u nicanju repina pipa, a kasnije štete mogu naneti biljne vaši pa čak i krompirova zlatica.

Berba paradajza počinje kada su plodovi dostigli punu zrelost i karakterističnu boju. Za udaljena tržišta beru se plodovi na kojima se pojavila ružičasta boja i to najčešće na delu koji je izložen suncu. Plodovi se beru bez drške, da se ne nagnječe ili da drška ploda ne bi oštetila drugi plod. Za industrijsku preradu berba otpočinje kada je 70-75 % plodova sazrelo. Svaki dan sa normalnom temperaturom dovodi do zrenja oko 3 % plodova.
Za uslove Vojvodine, veći prinosi se ostvaruju u sušnim godinama (uz navodnjavanje useva) nego u kišnim (kada je otežana zaštita useva od biljnih bolesti).