U Institutu za ratarstvo i povrtarstvo u Novom Sadu se više od 60 godina kontinuirano radi na stvaranju novih sorti ozimih i jarih strnih žita. Tokom tog dugog perioda, stvoren je veliki broj sorti (gotovo 500) koje su ga svrstale u vodeću semenarsku kuću i naučnoistraživačku instituciju u Srbiji i regionu iz oblasti poljoprivrede, sa statusom Instituta od nacionalnog značaja. Kao rezultat višedecenijske aktivnosti u oblasti oplemenjivanja i semenarstva, sorte strnih žita se gaje od Kanade na zapadu do Irana i Kazahstana u Aziji. Široka rasprostranjenost NS sorti ukazuje na visoku genetičku varijabilnost i adaptivnost na različite agroekološke uslove. NS sorte strnih žita se odlikuju visokim i stabilnim prinosima i odličnim tehnološkim kvalitetom zrna i predstavljaju pravu preporuku poljoprivrednim proizvođačima.

U poslednjih desetak godina proizvodnja pšenice se svake godine odvija na oko 550.000 ha, sa prosečnim prinosom između 4-4,5 t/ha kod koga se uočava značajan trend rasta.

S obzirom na porast prinosa po jedinici površine i dosta stabilnih površina pod pšenicom, značajan deo domaće proizvodnje namenjen je izvozu na strana tržišta, pre svega u zemlje regiona. Upravo kvalitet zrna dobija presudan značaj za mlinarsku industriju, ali i prilikom klasifikacije i prodaje pšenice u inostranstvu.

Značajan broj novosadski sorti strnih žita spadaju u sorte poboljšivače koje obezbeđuju izuzetan tehnološki kvalitet zrna pšenice. Trenutno u Srbiji sorte poboljšivači zauzimaju svega 25% površina pod pšenicom, od kojih glavninu čine sorte Instituta za ratarstvo i povrtarstvo. Iz toga može se zaključiti da najkvalitetniju pšenicu obezbeđuje isključivo novosadski Institut.

Bez ovih sorti visokog tehnološkog kvaliteta, Srbija bi bila još jedna u moru proizvođača pšenice osrednjeg kvaliteta za koju je teško naći kupca i ostvariti dobru cenu.

Sorte pšenice, ječma i drugih strnih žita Instituta za ratarstvo i povrtarstvo su razvijane u Srbiji i samim tim su visoko adaptirane na agroekološke uslove koji vladaju u našoj zemlji i zemljama regiona. Novosadske sorte strnih žita se odlikuju velikom genetičkom varijabilnošću, pa se u sortimentu nalaze sorte visokog potencijala za rodnost, odličnog tehnološkog kvaliteta, kao i sorte kod kojih su objedinjeni dobar prinos i kvalitet. Pored toga, prisutna je značajna razlika i u dužini vegetacije, pa tako imamo sorte nešto kraće vegetacije poput Simonide sa kojom uglavnom počinje žetva u Srbiji, ali i srednje kasnostasne sorte poput NS Mile, NS40S ili NS Iline, koje imaju nekoliko dana dužu vegetaciju. S obzirom na preporuku poljoprivrednim proizvođačima da na svojim površinama gaje nekoliko sorti različitih osobina (otpornost prema bolestima, kasnostasnost) i različitih zahteva prema agrotehničkim merama (rok setve, setvene norme, mineralna ishrana), u NS sortimentu mogu se naći prave sorte koje se međusobno dopunjuju i kojima se obezbeđuje stabilna poljoprivredna proizvodnja.

Aktuelan sortiment pšenice čini desetak sorti koje pripadaju poboljšivačima, hlebnim i osnovnim sortama. U poslednjih desetak godina u Srbiji se na značajnim površinama proizvode sorte koje se nalaze van klase (poznate i kao stočne sorte). Institut za ratarstvo i povrtarstvo u svom sortimentu ne poseduje stočne sorte pšenice, već isključivo sorte namenjene za ljudsku upotrebu.

Glavnu okosnicu novosadskog sortimenta pšenice čine upravo sorte poboljšivači. Iako se ove sorte odlikuju visokim tehnološkim kvalitetom, ne sme se zanemariti ni njihov potencijal za rodnost. Česti su primeri iz prakse u kojima su visokokvalitetne sorte poput Simonide i Zvezdane na većim površinama ostvarile prinose preko 9,0, pa čak i 10 t/ha. Sorta Simonida je nekoliko godina najprodavanija sorta Instituta i najraširenija sorta u Srbiji, pa se u proseku na svakoj osmoj njivi nalazi upravo ova sorta. Simonida je sorta kratke vegetacije, visoke hektolitarske mase (preko 80 kg/hl) i odličnog kvaliteta zrna, koje se odlikuje visokim sadržajem proteina (preko 13-14%) i vlažnog glutena (30-32%).

Pored Simonide, po svom tehnološkom kvalitetu se ističe i Zvezdana kao moderna sorta, kraće stabljike i dobre tolerantnosti prema poleganju. Upravo zbog toga može da podnosi veće doze azota na koje reaguje izuzetno dobro, ne samo po prinosu već i porastom sadržaja proteina u zrnu. Zvezdana spada u poboljšivače, ali u proizvodnji može da ostvari prinose preko 10 t/ha, na čemu joj mogu pozavideti i sorte iz nižih tehnoloških kategorija.

U okviru novijeg sortimenta, u prodaji se nalazi i sorta NS Futura, koja predstavlja unapređenu sortu Pobeda. NS Futura se odlikuje većim potencijalom za prinos u odnosu na Pobedu (oko 500 kg/ha više), pri čemu je zadržala njen kvalitet, ne samo u pogledu hektolitarske mase i sadržaja proteina, veći i druge pokazatelje kvaliteta poput alveografskih i farinografskih osobina. Prema rezultatima odabranih poljoprivrednih proizvođača, ova sorta može da ostvari prinose preko 8, pa čak i 9 t/ha.

Pored ove tri sorte, već 20 godina značajne površine u Srbiji zauzimaju Pobeda i Renesansa. Upravo stabilnost prinosa, visok kvalitet zrna i manji zahtevi prema tehnologiji proizvodnje su glavni aduti ove dve sorte, zbog kojih su one rasprostranjene ne samo u Srbiji nego i u zemljama regiona poput Rumunije, Makedonije i Bosne i Hercegovine. Pored navedenih sorti, tokom poslednjih godina bogatu paletu novosadskih sorti su proširile i nove sorte poboljšivača poput NS Rani otkos i NS Todorka, koje su se u mreži ogleda izdvojile pre svega na osnovu visokog kvaliteta zrna i dobrog prinosa.

Hlebne sorte zauzimaju nešto više od jedne petine ukupnih površina pod pšenicom u Republici Srbiji. Što se tiče samih sorti, u proizvodnji se nalaze i domaće sorte i strane (introdukovane) sorte. Od sorti sa Instituta za ratarstvo i povrtarstvo, na osnovu višegodišnjih rezultata ogleda i proizvodnje, kao prave predstavnike hlebnih sorti neophodno je izdvojiti dve nove sorte – NS Mila i NS Obala.

One pripadaju srednje kasnim sortama koje se odlikuju dugim zadržavanjem fotosintetski aktivne lisne površine. NS Mila je po tipu klasa golica, dok NS Obala ima osje i pripada brkuljama. NS Obala i NS Mila imaju dobru otpornost prema prevalentim patogenima u našim agroekološkim uslovima, pre svega prema žutoj rđi i pepelnici. Tokom poslednjih par godina, u makroogledima širom Srbije i kod odabranih poljoprivrednih proizvođača, u ispitivanju se nalaze i druge hlebne sorte poput NS Javorke i NS Vlajne koje su ostvarile odlične rezultate. Najnovija genetika (NS Epoha, NS Igra i NS Grivna) Instituta za ratarstvo i povrtarstvo, koja se na osnovu visokog prinosa izdvojila u mreži makroogleda, takođe pripada hlebnim sortama. NS Epoha je sorta nešto višeg habitusa poput NS Iline sa velikim brojem zrna po klasu i visokim potencijalom za prinos, koji prema dvogodišnjim rezultatima makoogleda sa teritorije Vojvodine prevazilazi najveći deo domaćeg i stranog sortimenta. NS Igra i NS Grivna su sorte koje po morfologiji podsećaju na zapadnoevropske sorte, odlikuju se izrazitim stay-green osobinama, odličnim iskorišćenjem azota i dobrom otpornošću prema žutoj rđi.

Trebalo bi naglasiti da se trenutno u Srbiji najviše gaje osnovne sorte i da one zauzimaju oko 45% od ukupne proizvodnje pšenice. Iako najveći broj sorti stvorenih u Institutu pripada poboljšivačima i hlebnim sortama, u ponudi se ipak nalaze i one sorte koje se na osnovu tehnološkog kvaliteta svrstavaju u osnovne. Druga najprodavanija sorta u Srbiji je NS40S, koja svake godine zauzima oko 10% ukupnih površina. Velike površine pod NS 40S se nalaze i u zemljama poput Mađarske, Bugarske, ali i Ukrajine. NS 40S je sorta brkulja, odnosno sorta sa osjem izuzetne otpornosti prema bolestima poput žute rđe. Upravo sorte brkulje se vezuju za semi-aridna područja, odnosno karakterišu se dobrim potencijalom za prinos i u manje povoljnim sezonama, kada imamo pojavu suše ili visokih temperatura tokom nalivanja zrna. Od novijih sorti, NS Ilina je priznata kao osnovna sorta, ali često u dobrim uslovima poljoprivredne proizvodnje kvalitet zrna bude na nivou dobrih hlebnih sorti. NS Ilina je sorta nešto višeg habitusa, dugog i atraktivnog klasa sa velikim brojem zrna, koja često imaju i masu hiljadu zrna preko 42-43 grama. Pored dobrog potencijala za prinos, NS Ilina se odlikuje dobrom tolerantnošću prema bolestima, pre svega prema žutoj rđi ali i pepelnici.

Pored pšenice, značajna pažnja se posvećuje i selekciji drugih strnih žita, poput ječma, ovsa, tritikalea i raži. Pre svega, tu se nalazi sorta ozimog ječma Novosadski 565, koji je namenjen za dvostruku upotrebu. Ova sorta je nešto niža, robusnija i odlične tolerantnosti na poleganje. Ukoliko se gaji u tehnologiji proizvodnje za pivske ječmove, ostvaruje dobar kvalitet slada sa visokim udelom zrna prve klase i tada se koristi za pivarsku industriju. Sa druge strane, upravo ta njena robustnost daje joj dobru otpornost na poleganje i ukoliko se zrno koristi za ishranu domaćih životinja, tad se mogu primeniti umereno veće doze azota. Pri većim dozama azota sadržaj proteina u zrnu raste i dobija se dobra sirovina za ishranu domaćih životinja. Pored sorte Novosadski 565, u prodaji se nalazi i šestoredi ječam Nonius, koji je najprodavanija sorta stočnog ječma u Srbiji. Odlikuje se kratkim klasom, koji je izuzetno nabijen, velike gustine sa krupni zrnom. Pored ova dva udarna ječma, u poslednje dve godine ističu se i dva nova dvoreda ječma NS Litos i NS Talos. Ove dve sorte se odlikuju boljim potencijalom rodnosti u odnosu na Novosadski 565, i predstavljaju budućnost novosadskog ječma.

U prodaji se takođe nalaze sorte tritikalea, ovsa i raži. Odisej je jedna od najranijih sorti tritikalea u našem regionu, sa nešto višim habitusom i robusnim klasom. Ova sorta je izuzetno otporna na poleganje i dobro podnosi veće doze azota. U odnosu na pšenicu može da se gaji na manje zahtevnim, kiselijim zemljištima.

NS Jadar je ozima sorta novosadskog ovsa, srednje rana, dobre otpornosti na poleganje. Zrno se odlikuje povećanim sadržajem proteina i masti, pa predstavlja odličnu sirovinu za ishranu domaćih životinja, pre svega konja. Takođe, slama je visoko kvalitetna i može da se koristi kao dodatak u ishrani stoke.

NS Savo je prva sorta novosadske raži. Odlikuje se izuzetnom otpornošću na niske temperature i kisela zemljišta. Karakteriše se visokom produkcijom suve materije, pa se može koristiti za proizvodnju biomase. Zrno je visokog kvaliteta bogato ugljenim hidratima, mineralnim materijama, biljnim vlaknima i vitaminima.