Kukuruzna silaža i seno lucerke predstavljaju osnovnu kabastu hranu u govedarskoj proizvodnji Srbije. Međutim, neke druge krmne biljke, pre svega ozimi krmni grašak ili ozima grahorica mogu više odgovarati specifičnim zahtevima pojedinih proizvodnih rejona Srbije (kisela zemljišta centalne i zapadne Srbije) ili zahtevima manjih proizvođača za intenzivnijom rotacijom useva. Ozimi krmni grašak (Pisum sativum L.) i ozime grahorice (Vicia spp.) predstavljaju jedan od najjeftinijih, najkvalitetnijih i najisplativijih vidova kabaste stočne hrane sa oranica u mnogim oblastima s umerenim klimatskim uslovima.
U skladu sa svojim nazivom, ozime sorte krmnog graška i grahorice se koriste isključivo u obliku krme, odnosno zelene krme i sena. U poslednje vreme sve češće se koriste za spravljanje visoko kvalitetne senaže. Dodatni vid korišćenja je zelenišno đubrivo, posebno u voćnjacima i vinogradima, dok se za proizvodnju zrna bogatog svarljivim proteinima koriste sorte proteinskog graška (NS Mraz).
Stočni grašak i grahorica predstavljaju visoko vrednu komponentu u ishrani svih vrsta i kategorija domaćih životinja, jer poseduju kvalitetan hemijski sastav suve materije krme, odnosno visok sadržaj sirovih proteina, kalcijuma i stimulirajućih materija, poput vitamina S, dok je udeo sirove celuloze vrlo sličan lucerki. Razlike u fizičko-hemijskom kvalitetu senaže lucerke s jedne strane, i krmnog graška ili grahorice s druge, su minamalne, što je od velikog značaja za ujednačenost obroka i izbegavanje stresa kod životinja.
Ozimi grašak i grahorica su dobar predusev za sve ratarske biljke, osim za ostale jednogodišnje i višegodišnje mahunarke. Zahvaljujući simbiozi s korenskim kvržičnim bakterijama, sposobnim da neposredno usvajaju atmosferski azot, obe vrste za sobom ostavljaju značajne količine azota u zemljištu za naredni usev (60–80 kgN/ha). Posle kosidbe ozimog graška i grahorice, zemljište ostaje u povoljnom strukturnom stanju i s dovoljno vremena za obavljanje osnovne obrade i predsetvene pripreme za naredni usev, poput krmnog sirka, sudanske trave ili hibrida kukuruza ranijih grupa zrenja.
Sve domaće ozime sorte krmnog graška i grahorice nastale su u Institutu za ratarstvo i povrtarstvo u Novom Sadu, od kojih su najveće površine zauzimale sorta ozimog stočnog graška NS-Pionir i sorta ozime grahorice NS-Sirmijum. Tokom poslednjih nekoliko godina, započeto je širenje nove novosadske sorte ozime grahorice Neoplanta, koja je uspešno zamenila sortu NS-Sirmijum, dok nove Institutske sorte ozimog krmnog graška Pionir i Kosmaj uspešno zamenjuju sortu NS-Pionir.
Smatra se da su najpovoljniji predusevi ozimog krmnog graška i ozime grahorice usevi koji napuštaju njivu tokom leta ili rane jeseni, poput pšenice, ječma i ostalih strnina ili hibrida kukuruza i suncokreta kraće vegetacije. Na taj način ostaje dovoljno vremena za kvalitetnu obradu zemljišta i setvu u optimalnom roku. Najbolji rezultati u gajenju ozimog krmnog graška i ozime grahorice za krmu postižu se na plodnim i dubokim zemljištima, iako obe vrste dobro uspevaju i na zemljištima nižih proizvodnih svojstava. Za razliku od lucerke, dobro podnose kisela zemljišta i mogu dati zadovoljavajuće prinose i na parcelama sa pH 4,7.
Osnovnu obradu zemljišta za ozimi krmni grašak i ozimu grahoricu treba obaviti na isti način kao i za ozime strnine, na dubinu od 20 do 25 cm. Predsetvenom pripremom zemljište se dodatno usitni, pri čemu se mora obezbediti vrlo dobra poravnatost zemljišta. Na taj način stvaraju se uslovi za kvalitetnu setvu koja će obezbediti blagovremeno i ujednačeno nicanje biljaka. Pored toga, dobrim ravnanjem površine zemljišta stvaraju se uslovi za lakšu i kvalitetnije izvedenu kosidbu.
Veliki uticaj na ostvarenje genetičkog potencijala ozimog stočnog graška i ozime grahorice ima blagovremena primena mineralnih đubriva u odgovarajućoj količini, što, na černozemu, podrazumeva oko 45 kg/ha azota i po 60–80 kg/ha fosfora i kalijuma. Najbolje je 2/3 fosfornih i kalijumovih đubriva uneti pod osnovnu obradu, a preostali deo zajedno s ukupnom količinom azotnih đubriva primeniti predsetveno.
Optimalan rok za setvu ozimog krmnog graška i ozime grahorice je poslednja dekada septembra i početak oktobra, čime se obezbeđuje da biljke uđu u zimski period dobro pripremljene, visine oko 10 cm. Ozime sorte krmnog graška i grahorice mogu da se gaje kao čisti usevi ili i u smeši sa strnim žitima. U prvom slučaju, potrebna količina semena za setvu iznosi oko 150 kg/ha graška i 120 kg/ha grahorice. U drugom slučaju, ozimi stočni grašak ili ozima grahorica seju se zajedno sa strninama, pri čemu je potrebno da se količinima semena, pomenutim u prvom slučaju, doda između 30 i 35 kg/ha strnine, najčešće ozimih sorti ovsa, tritikalea, pšenice, ječma ili raži.
Uloga strnine je da posluži kao nosač leguminoze, kako bi se smanjilo ili u potpunosti izbeglo poleganje useva, što je od velikog značaja za smanjenje gubitaka pri kosidbi. Pored toga, ovakve smeše predstavljaju dobro izbalansirano hranivo kada su u pitanju proteini i ugljeni hidrati.
Ozimi krmni grašak i grahorica seju se žitnim sejalicama, uz međuredni razmak od 12,5 cm i na dubinu između 4 i 5 cm. Poželjno je da na jednom hektaru bude oko 1–1,2 miliona dobro razvijenih biljaka graška ili oko 2,5 miliona biljaka grahorice. Posle setve, preporučuje se valjanje, koje vrlo povoljno utiče na brzinu i ujednačenost nicanja biljaka. Valjanje treba izostaviti u uslovima prevlaženog setvenog sloja i kišne jeseni.
Ozime sorte stočnog graška i grahorice klijaju i obrazuju vegetativne organe pri temperaturi od 4 do 5ºC i poseduju izvrsnu otpornost na niske temperature tokom zimskog perioda. Bez oštećenja podnose golomrazicu od -17ºC, a pod snežnim pokrivačem i znatno niže temperature. Optimalna temperatura za rast biljaka i stvaranje kvalitetne zelene krme je između 12 i 16ºC.
Ukoliko se ozimi stočni grašak i ozima grahorica iskorišćavaju za zelenu krmu, treba ih kositi u doba punog cvetanja i obrazovanja prvih mahuna. U slučaju da se grašak i grahorica seju združeno sa strnim žitima, a namenjeni su proizvodnji sena, kosidbu treba obaviti pre klasanja tritikalea ili ječma pošto osje ovih strnina negativno utiče na kvalitet sena. Najbolji rezultati postižu se pripremanjem senaže od ovih biljnih vrsta. Vreme iskorištavanja u tom slučaju obično je polovinom maja meseca kada su grašak i grahorica u fazi punog cvetanja – početka formiranja mahuna, bez obzira na fazu razvoja potpornog useva.
Ozime sorte stočnog graška postižu stabilne prinose od 45 t/ha do 55 t/ha zelene krme, odnosno između 9 t/ha i 11 t/ha sena, uz oko 20% sirovih proteina u suvoj materiji krme. Prinosi zelene krme ozimih sorti grahorice kreću se od 35 t/ha do 45 t/ha zelene krme i od 7 t/ha do 9 t/ha sena, sa više od 21% sirovih proteina u suvoj materiji.
Ukoliko se kosidba ozimog graška ili grahorice obavi u optimalnom roku, pri prosečnim agroekološkim uslovima Srbije, na istoj parceli moguće je proizvesti još 60 t/ha zelene krme sudanske trave ili sirka. Na taj način postiže se ukupan godišnji prinos zelene krme od 120 t/ha. Ovakvom proizvodnjom značajno se redukuju troškovi ishrane u stočarstvu, a u ekstremno sušnim godinama mogu presudno uticati na stabilnost proizvodnje stočne hrane.
Dr Đura Karagić
Mr Aleksandar Mikić