Prednosti dvofazne žetve semenskog graška su:
- Veći prinos zbog manjeg rastura semena
- Bolji kvalitet semena, seme se manje lupa i ne oštećuje se semenjača
- Lakša je dorada jer je seme čistije, značajno manje prisustvo zemlje i žetvenih ostataka
- Kombajn se štedi, radni delovi adaptera rade na većoj visini od zemlje tako da su kosa i vitlo manje izloženi zemlji i nečistoći.
Žetvu treba započeti posle fiziološke zrelosti, kada je sadržaj vlage u semenu od 15% do maksimum 18% i ako postoje uslovi za dosušivanje semena. Od momenta utvrđivanja početka žetve (procenat vlage u semenu), zavisi kvalitet semena. Kontrolu vlage pre žetve treba često vršiti, kako bi se utvrdio momenat žetve, pažljivim uzimanjem uzoraka semena (prosečni uzorak) iz svih mahuna sa biljke. Uzorak se uzima po dijagonali čitave parcele, kako bi bio reprezentativan. Za vreme sunčanih dana, uz visoke temperature i vetar, vlaga u semenu naglo pada. Za jedan dan procenat vlage u semenu može se spusti za 3-4%.
Za jednofazno kombajniranje semenskog graška koristi se žitni kombajn koji pre žetve treba podesiti. Broj okretanja bubnja treba smanjiti na 450-500 u minuti kako ne bi došlo do oštećenja semenjače i gubljenja klijavosti.
Žitni kombajni, Zmaj 142 i Claas Mega 208
U godinama sa nepovoljnim klimatskim uslovima za rast i razvoj biljaka, kada usev ostane nizak (ispod 25 cm) ili je parcela zakorovljena, neophodna je dvofazna žetva. Ona se sprovodi rotacionim sakupljačem-prevrtačem “Sunce” u ranim jutarnjim satima (u 3-4 ujutru), dok je mahuna još vlažna od rose, kako bi bilo što manje osipanje semena iz mahuna.
Bitno je da počupani grašak u otkosima ne pokisne, jer onda seme gubi klijavost. Druga faza žetve može ići direktno kombajnom, ako vitlo to omogućava, ili da se ručno vilama ubacuje u kombajn.
Kombajn i transportna sredstva treba da budu očišćena od semena drugih sorti graška, kao i semena drugih biljnih vrsta, biljnih primesa i mehaničke nečistoće. U slučaju da je vlaga semena iznad 15%, zemlju i žetvene ostatke iz semena treba ukloniti, seme raširiti u tankom sloju na beton i prolopatati, ili ga osušiti u sušari (na temperaturi do 38°C) ili u plasteniku / staklari. Nakon perioda od 10-15 dana, kada se vlaga semena ustali na 11-12%, tek tada se seme može uvrećavati, a zatim treba sprovesti cijanizaciju protiv graškovog žiška. U skladištu može doći do zagrevanja semena i ako je vlaga svedena ispod zakonski dozvoljenog maksimuma od 15%. Tada je neophodno seme ponovo raširiti, ili duvačima hladnog vazduha seme rashladiti, kako se klica ne bi upalila, a seme izgubilo klijavost. Ova pojava je prisutna u nepovoljnim godinama, kada pri fiziološkom dozrevanju nastupe ekstremno visoke temperature (toplotni udar) i seme naglo sazri.
Prinos zavisi od mnogih činilaca, na prvom mestu od sorte, primenjenog nivoa agrotehnike, klimatskih uslova (temperature, zemljišne i vazdušne vlage u toku vegetacije) i dr. Smatra se da je prinos dobar ako se po jednom hektaru dobije 2,5-3,5 tone semena. Svaki prinos od 1,8 tona smatra se rentabilnim. Ova količina se u određenim optimalnim uslovima (prinosna sorta, optimalna gustina biljaka, dobri klimatski uslovi, dovoljno hraniva i optimalna nega useva) može premašiti te dostiže čak 4 t/ha. Kod jednofazne mehanizovane žetve (kosidbe), treba računati na smanjenje prinosa za 10-15% i više zbog osipanja semena. Koliko će biti umanjenje prinosa pri žetvi zavisi od sorte, kvaliteta primenjene tehnologije proizvodnje, klimatskih uslova i od pravilno odabranog momenta žetve. Ako je usev graška u periodu nalivanja i fiziološkog dozrevanja zrna bio izložen jačem pljusku, obično se biljke zalepe za zemlju pa vitlo kombajna ne može da podigne (odlepi) biljke od zemlje i nastaju veliki gubici. U zakorovljenom semenskom usevu takođe dolazi do velikog osipanja semena. Na loše pripremljenim parcelama sa dosta mikro depresija adapter kombajna zbog svoje velike širine ne može da kopira zemljište i mnoge mahune i biljke ostaju na parceli.
U Institutu za ratarstvo i povrtarstvo praksa je da se sprovodi dvofazna žetva semena. Prinosi su dobri, a kvalitet semena, prvenstveno klijavost, uglavnom preko 90%.