Uljana repica se prvenstveno gaji za proizvodnju semena koje sadrži 40-48% ulja i 18-25% belančevina. Ulje uljane repice, koje je bez eruka kiseline, idealno je i kao jestivo ulje i kao biogorivo, što su dva dominantna tržišta biljnih ulja i što je razlog konstantnog povećanja tražnje za ovim uljem, kao sirovinom za različite grane prehrambene i prerađivačke industrije.
Pored relativno visoke i stabilne cene poslednjih godina, što je verovatno presudni faktor u odluci proizvođača da na svojim njivama zaseju uljanu repicu, uljana repica ima još niz osobina koje potenciraju njenu proizvodnju.
Među najvažnijim je ozimosta, tj. postojanje sortimenta i ozime i jare forme.
Ozime forme, koje se seju krajem avgusta i u septembru, imaju dužu vegetaciju i skladniji rast i razviće. Takav usev je u proleće dobro razvijen i ukorenjen, a samim tim manje osetljiv na sušu i korove. Prednost uljane repica je i što završava vegetaciju pre letnje suše. Takav usev daje više i stabilnije prinose u našim promenljivim agroekološkim uslovima za ratarsku proizvodnju. Pojedine zemlje imaju čak subvencije za useve koji su i preko zime na parceli (kao proizvodni usev, pokrovni usev ili zelenišno đubrivo), kako bi ohrabrile proizvođače da seju ozime vrste i spreče ispiranje hraniva tokom jesenje–zimskog kišnog perioda. Uljana repica izuzetno dobro vezuje azot u jesenjem periodu stvarajući veliku količinu organske materije i smanjuje opasnost od ispiranja, gubitka ovog hraniva i zagađenja podzemnih voda.
Uskoredna setva, dominantni način proizvodnje uljane repice, omogućuje joj dobru konkurentnost prema korovima, posebno u prolećnom periodu, kad ona već vrlo rano ulazi u fazu intenzivnog porasta, grana se i pokriva čitavu površinu parcele. Pri tom je potrebno naglasiti da je repica osetljiva na korove u nicanju, u jesen do sklapanja redova, s tim da letnje–jesenji korovi izmrzavaju tokom zime. Pri izboru herbicida neophodno je konsultovati stručnjake iz ove oblasti, kako ne bismo pogrešnim izborom doveli proizvodnju repice iz relativno lako rešivog u ozbiljniji problem. Kako su najčešći predusevi za uljanu repicu strna žita, mogu se usled osipanja javiti i zbog svoje ozimosti predstavljati problem u uljanoj repici. Najbolje je samonikla strna žita i korove iz iste porodice (Brassicaceae, krstašice) kontrolisati u predusevu ili pre setve uljane repice.
Uljana repica spada u veoma dobre preduseve za većinu drugih ratarskih i povrtarskih vrsta. Ona ostavlja zemljište čisto od korova i rano se uklanja s parcele, čime omogućava blagovremenu pripremu zemljišta i preciznu setvu narednog useva. Poboljšava strukturu i plodnost zemljišta, jer pri obradi zemljišta unosimo njene žetvene ostatke sa veoma povoljnim odnosom ugljenika i azota (C/N). Od glukozinolata iz žetvenih ostataka nastaju produkti toksični za insekte, nematode i gljive, tako da repica ima i fitosanitarni efekat na zemljište.
Zbog intenzivnog đubrenja repice azotom, nakon nje ostaje veća količina N koju koristi naredni usev, što nije zanemarljivo prilikom obračuna rentabilnosti kompletne, višegodišnje proizvodnje na određenoj parceli. Kao medonosna biljna vrsta i prva značajna pčelinja paša, zbog velike količine nektara, a posebno polena, omogućava razvoj pčelinjih društava. Takva ojačana društva , u dobroj kondiciji, pčelari odnose na bagremovu pašu. Ukupan prinos meda, pri ovakvom rasporedu paša, dodato je ohrabrenje za upuštanje u proizvodnju uljane repice.
Uljana repica podnosi i zemljišta nižih kategorija i lošijeg kvaliteta. U odnosu na mnoge druge useve, gajenje repice može biti znatno rentabilnije na ovakvim parcelama. Uspešno se gaji na nadmorskoj visini do 750 m i pri niskoj pH vrednosti do 5,5 (H2O) bez kalcifikacije. Međutim, repica ne podnosi vodolež i nedrenirana zemljišta, o čemu treba voditi računa pri izboru parcele i načinu obrade.
Sortiment Instituta za ratarstvo i povrtarstvo, Novi Sad, za setvu u vegetacionoj sezoni 2016/17. namenjen je i za konvencionalni i organski tip proizvodnje. Sorte Zlatna i Slavica su u prethodnim godinama pokazale odlične rezultate, visok prinos semena i ulja vrhunskog kvaliteta. Adaptirane su na naše uslove proizvodnje i otporne na promenljive uslove i duge tople periode u jesen, tako da ne prelaze iz vegetativne u generativnu fazu pre zime, nema pojave stabla, koje izaziva opadanje otpornosti na niske temperature. Intenzivnim porastom u proleće, ranim i ujednačenim cvetanjem ostavlja dovoljno vremena da se formira i dobro nalije zrno. Pravilnim i blagovremenim prolaskom kroz fenofaze u sazrevanju omogućava se da usev bude spreman za žetvu i realizuje svoj genetski potencijal za prinos i kvalitet, pre žetve pšenice. Na taj način se rentabilnije koristi mehanizacija i drugi resursi u proizvodnji na gazdinstvu.