Keleraba se obično gaji nakon kulture đubrene stajnjakom. Na istu površinu ne bi se trebala rasađivati niti sejati najmanje tri godine. Ovo treba ispoštovati tim pre što se keleraba gaji kao predkultura, međukultura ili drugi usev. Izbor sortimenta treba prilagoditi načinu gajenja. Dužina vegetacije kod kelerabe može da varira od 40 do 100 dana a veličina zadebljalog stabla od 70 g pa do 2,5 kg, kod kasnih genotipova. Zadebljalo stablo kod kelerabe je uglavnom svetlozelene ili plavoljubičaste boje, okruglog do spljoštenookruglog oblika. Keleraba treba da je otporna na pucanje i končavost, precvetavanje, bolesti i štetočine.

Proizvodnju kelerabe je najbolje organizovati na lakšim zemljištima, radi bržeg zagrevanja. Jesenja proizvodnja se odvija bez problema na srednje teškim zemljištima sa pH vrednostima od 6 pa do 7,5. Kisela zemljišta se ne preporučuju za proizvodnju kelerabe, zbog mogućnosti pojave bolesti – kile kupusa.

Optimalna temperatura za rast je od 14 do 20oC tokom dana a 8-20oC tokom noći. Temperatura zemljišta treba da je veća od 8oC. Temperature preko 20oC pospešuju rast listova na račun zadebljavanja stabla. Keleraba je osetljiva na niske temperature, što se mora imati u vidu kod setve, odnosno rasađivanja.

Keleraba zahteva ravnomerno snabdevanje vodom. Ukoliko ima više vode nego što joj je potrebno, dolazi do pucanja zadebljalog stabla. U slučaju visokih temperatura, bez vode i navodnjavanja, sprovodni sudovi odrvenjavaju i keleraba više nije za upotrebu. Potrebna vlažnost zemljišta iznosi 70% PVK.

Pošto keleraba ima kratak vegetacioni period, treba joj osigurati lako pristupačna hraniva. Deset tona kelerabe iznese iz zemljišta: 50 kg N, 15 kg P2O5, 60 kg K2O i 6 kg CaO. Kako bi đubrenje imalo puni efekat, uvek ga treba uskladiti sa hemijskom analizom zemljišta. U proseku treba uneti 145-225 kg N, 70-80 kg P2O5, i 180 kg K2O po hektaru.

Proizvodnja kelerabe se odvija uglavnom preko rasada. Kasnu proizvodnju kelerabe je moguće organizovati u zaštićenom prostoru. Prekrivanjem useva agrotekstilom ili perforiranom PE folijom, možemo skratiti vegetaciju za 7-14 dana. Kod jesenje proizvodnje, zemljište se pre rasađivanja mora zaliti. Rasad za jesenju proizvodnju se gaji u otvorenim lejama i sadi se kada ima 4-5 obrazovanih listova. Za zimsko-prolećnu proizvodnju kontejnerski rasad se proizvodi u toplim objektima i sadi se 35-40 dana posle nicanja. Veoma dobre rezultate daje sadnja saksijskog rasada u fazi obrazovanja zadebljalog stabla.

Rasađivanje sa vrši na malo većoj dubini nego što je to kod proizvodnje rasada. Ukoliko je sadnja gušća, dolazi do međusobnog zasenjivanja, te izduživanja lišća, kao i do promena u obliku stabla. Kod jesenje proizvodnje sklop biljaka treba da je od 8 do 12 biljaka po 1m2, tj. sa razmakom 40×30 ili 30×30 cm. Količina semena za kasne sorte iznosi 400-500 g/ha. Sklop biljaka treba prilagoditi mehanizaciji kojom raspolažemo ili gajenom prostoru.

Kod upotrebe herbicida moramo biti jako oprezni zbog kratke vegetacije ove kulture i karence odabranog preparata. Prihranjivanje se radi sa KAN-om uz međurednu kultivaciju, sve do momenta dok se još može ući u usev. Vlažnost se održava na nivou 70% poljskog vodenog kapaciteta. Sa vlagom ne treba preteravati zbog mogućeg pucanja zadebljalog stabla kelerabe. Norme zalivanja treba da su od 15-20 mm. Zaštita je slična kao i kod ostalih kupusnjača, s tim što moramo paziti na karencu preparata, zbog dužine vegetacije kelerabe.

Berba kelerabe je ručna, rezanjem oštrim nožem neposredno ispod zadebljalog stabla. Istovremeno se odstanjuju i stariji, te oštećeni listovi. Keleraba iz jesnje proizvodnje se prodaje bez lišća. Berba se organizuje u zavisnosti od zrelosti, tj. može biti jednokratna, dvokratna ili trokratna. Prinosi kod jesenje i kasne kelerabe se kreću od 20 do 30 t/ha, a u zavisnosti od agrotehnike i klimatskih uslova prinosi mogu biti i znatno veći.

Norme kvaliteta su sledeće:

I klasa: zadebljalo stablo mora biti dobro formirano, bez pukotina i površinskih povreda. Koren mora biti odstranjen uz samu ivicu zadebljalog stabla, a ako se prodaje bez lišća, ono mora biti odsečeno takođe uz samu ivicu zadebljalog stabla. Najmanji presek zadebljalog stabla iz proizvodnje na otvorenom mora biti sa lišćem 40 mm, a bez lišća 50 mm.

II klasa: dozvoljena su manja odstupanja kod oblika i boje, manje pukotine i površinske povrede. Prihvatljiv je i najmanji prosek zadebljalog stabla od 30 mm sa lišćem a 40 mm bez lišća. Sortiranje nije neophodno.

Keleraba sa listovima se može čuvati samo kraći period, 2 do 3 nedelje, na temperaturi od 0 do 1oC i pri 97% relativne vlažnosti vazduha. Keleraba iz jesenje proizvodnje bez listova se može čuvati u podrumima tokom više meseci.

Keleraba se veoma uspešno može proizvesti i direktnom setvom iz semena pri kojoj se, zbog povećanog sklopa biljaka, može postići i znatno viši prinos. Kod direktne setve izbegava se faza proizvodnje rasada. Direktnom setvom se ne može proizvoditi rana keleraba. Moguća je samo srednje rana i kasna proizvodnja. Međuredni razmak je 25-30 cm, a u redu razmak je znatno gušći, s tim što se vrši jedno do dva proređivanja na oko 10 cm između biljaka. Kod direktne setve kelerabe potroši se od 1,5 do 2 kg semena po hektaru. Do nicanja se mora paziti da se ne stvori pokorica koja bi smanjila nicanje kao i na ujednačenost nicanja. Nakon nicanja treba obratiti pažnju na napad štetočina, posebno buvača. Nakon proređivanja, mere nege su iste kao i pri proizvodnji iz rasada.

Dr Janko Červenski