Površine pod suncokretom u svetu polako rastu jer postoji velika tražnja za kvalitetnim suncokretovim uljem i zbog dobre adaptabilnosti suncokreta na različite agroekološke uslove.
Uslovi za ovogodišnju setvu suncokreta su dobri i očekuje se da će biti posejan na površini između 200.000 i 220.000 hektara. Suncokret bolje podnosi niže temperature od kukuruza i zato treba iskoristiti svaki dan da se suncokret poseje, navodi dr Vladimir Miklič, menadžer razvoja proizvoda iz Instituta za ratarstvo i povrtarstvo, instituta od nacionalnog značaja za Republiku Srbiju. Bolje je da se setva završi u aprilu nego u maju, jer iskustva stručnjaka iz Instituta pokazuju da u majskoj setvi prosečni prinosi budu manji. Postoje parcele gde je suncokret već posejan i seme je niklo, ali biljke sporo rastu jer nema sunca, ističe dr Vladimir Miklič.
Ako se uporede prosečni prinosi i drugih ratarskih useva proteklih godina, jasno je da su prinosi suncokreta najstabilniji i pored očiglednog uticaja globalnih promena klime. Suncokret je važan usev u plodoredu i dobar predusev za mnoge biljne vrste.
Institut za ratarstvo i povrtarstvo je bio prvi u Evropi sa registrovanim Clearfield® hibridom i među prvima sa Sumo hibridima. Institut je dobitnik nagrada „Najbolje iz Vojvodine“ i „Najbolje iz Srbije“ za hibride Rimi i NS Sumo 1PR.
Do danas je u Novom Sadu stvoreno blizu 700 hibrida suncokreta koji su registrovani u 26 zemalja sveta, od toga 117 samo u Srbiji. Od ukupnog broja, 239 su zajednički hibridi stvoreni sa najvećim svetskim naučnoistraživačkim centrima. Poslednjih godina naša nova generacija hibrida, kojoj pripadaju NS Ronin, NS Kruna, NS Romeo, dominira na njivama širom naše zemlje.
Prinos NS seme hibrida suncokreta konstantno je stabilan, pre svega zbog anatomsko-morfoloških svojstava biljaka suncokreta, što se očekuje i ove godine. Za sve stručne savete možete se obratiti stručnjacima iz Instituta za ratarstvo i povrtarstvo, instituta od nacionalnog značaja za Republiku Srbiju.