Proso je bezglutensko žito izuzetne hranljive vrednosti. U početku se koristilo kao hrana za ptice, ali danas se sve više koristi za ljudsku ishranu i može se naći na policama prodavnica zdrave hrane. Brašno od prosa se može koristiti za pripremu hleba, peciva, testenine, kaše, i sl. Brašno od prosa se dodaje pšeničnom brašnu pri pravljenju hleba i peciva i tako se dobijaju proizvodi poboljšane hranljive vrednosti. Osim što ne sadrži gluten, proso se odlikuje antifungicidnim i antikancerogenim svojstvima.
Iako se proso seje u aprilu i maju, a žanje krajem avgusta, mnogi poljoprivredni proizvođači već sada razmišljaju koje kulture bi naredne godine mogle da se seju kao zamena za tradicionalne ratarske kulture, zbog čestih sušnih perioda, velikih vrućina i radi bolje zarade.
Agroekonomisti tvrde da je proso idealna alternativa pšenici. Prednost u proizvodnji prosa ogleda se pre svega u stabilnim prinosima u sušnim uslovima, ali i u tome što su ulaganja ista kao i u proizvodnji kukuruza i sirka.
Dr Vera Popović iz Odeljenja za alternativne biljne kulture i organsku proizvodnju Instituta za ratarstvo i povrtarstvo, instituta od nacionalnog značaja za Republiku Srbiju, ističe da proso, koje se kod nas seje na svega 150 hektara, zbog odličnog tehnološkog kvaliteta zaslužuje veće površine na vojvođanskim njivama. „Proso predstavlja važnu sirovinu za osobe alergične na gluten i obolele od celijakije, kojih je u svetu više od tri miliona”, ističe dr Vera Popović. „U svetu je 2018. zasejano 33,6 miliona hektara pod prosom, a površine se iz godine u godinu povećavaju. Najviše se seje u Kini, Indiji i Nigeriji, a u našem okruženju seju ga Mađari, Slovaci i Rumuni.“
Po rečima dr Vere Popović, prosu najviše odgovara umerena klima. „Kao jara kultura, proso se seje u aprilu i maju. Pošto ima dobro razvijen korenov sistem, tolerantan je prema sušnim uslovima. Dobro podnosi visoke temperature i zahteva manje vlage, a potreba za vodom najveća je u periodu od vlatanja do metličenja. Zbog sporog početnog rasta, proso zahteva čista zemljišta, a kao predusev pogodne su višegodišnje i jednogodišnje mahunarke i okopavine. Proso je dobar predusev za mnoge kulture jer zemljište oslobađa korova“, ističe dr Vera Popović.
Bez obzira na to što na našem području nije tradicionalna poljoprivredna kultura i što se malo seje, seme prosa može se kupiti na domaćem tržištu. Institut za ratarstvo i povrtarstvo ima u ponudi sortu prosa Biserka, čija je karakteristika tolerantnost prema nepovoljnim uslovima spoljašnje sredine, pre svega visokim temperaturama i nedostatku vlage u zemljištu i vazduhu. Proso sadrži hranljiva svojstva koja mogu biti razlog većoj setvi ove biljne vrste, pogotovo zbog toga što i kod nas i u svetu raste interesovanje za zdravom ishranom.