Nedostatak padavina, visoke temperature, neefikasnost primenjenih đubriva, pojava prvih simptoma bolesti i brojni drugi faktori, doveli su do velikih, vidlјivih promena na usevima strnih žita. Proizvođači iz raznih regiona u Srbiji se interesuju šta se dešava sa bilјkama, koje su do pre mesec dana izgledale veoma dobro. Sada, kada su ušle u fazu intenzivnog porasta i generativnog razvića, gube modrozelenu boju lista, zaostaju u porastu, formiraju “koplјaste” listove, dok stariji listovi ubrzano odumiru. Ove pojave nisu nove i za svaku postoji objašnjenje. Međutim, osnovno je pitanje šta se može učiniti da se potencijal bilјaka sačuva, ili razvije do kraja, kako bi i prinos bio solidan.

Tokom prvih 20-25 dana marta temperature su bile 4-6 °C više od prosečnih, što je dalo određeno ubrzanje vegetaciji. U poslednjoj dekadi je temperatura naglo pala ispod prosečnih vrednosti, za 3-4 °C, sa snegom i mrazevima od -1° do -5 °C. U prvoj dekadi aprila srednje dnevne temperature su bile ispod biološkog minimuma za generativnu fazu (8-10 °C). Pri tome su maksimalne temperature dostizale 24-25 °C, uz jake vetrove.

To je prouzrokovalo velike gubitke vlage iz oraničnog sloja, iz koga se pšenica u ovom periodu snabdeva vodom i hranivima. Nedostatak rezervi vlage je sve izraženiji, posebno u severnim i centralnim delovima Srbije, prema izveštajima RHMZ.

S druge strane, usvajanje hranjlјivih elemenata u fazi vlatanja je veoma intenzivno. Nepovolјni vremenski uslovi su smanjili mobilnost hraniva i njegovo usvajanje. Ni efekti korektivnog prihranjivanja nisu bili prema očekivanju. Poremećaj mineralne ishrane se manifestovao na usevima u zavisnosti od vremena setve, sorte, količine NPK date jesenas, pre setve. Proizvođači koji su u osnovnom đubrenju uneli manje N od 60 kg/ha, oni koji nisu koristili analizu zemlјišta, a u prihranjivanju su koristili samo đubrivo UREA, imaju više problema.

Mnogi proizvođači su primenili preventivnu zaštitu useva od bolesti, čije je prisustvo bilo evidentno. Primenjena je i zaštita od korova, kao i regulatori rasta, što je i preporučivala struka. Trebalo bi pratiti i pojave štetočina, leme, lisnih vašiju, rutave bube i dr.

Folijarna prihrana azotom najefikasnija mera

Izbor mera je ograničen. Trebalo bi sa sigurnošću utvrditi uzroke promena na bilјkama. S obzirom na to da je deficit vlage izražen, a prema prognozama RHMZ, ozbilјnije padavine nisu još na vidiku, najefikasnija mera bi bila folijarna primena, pre svega N. Strna žita lako usvajaju azotna hraniva i preko listova, čak i u oblicima koji su im nedostupni preko korenovog sistema. To se, pre svega, odnosi na vodeni rastvor đubriva UREA. Iskustva sa folijarnom primenom hraniva su bogata i poznata našim proizvođačima. Podsetićemo ih, ipak, na pravilno pripremanje rastvora. Moguće je u jednom navratu primeniti 20-30 kg/ha đubriva UREA, bez štetnih posledica po listove. Đubrivo treba postepeno rastvarati u oko 200 litara vode, uz stalno mešanje i dodavanje tople vode. UREA brzo hladi vodu i zasićuje rastvor, što otežava pripremu. Rastvoreno đubrivo UREA treba ostaviti da prenoći i nakon 24 sata primeniti rastvor. Prihranu treba obaviti u popodnevnim časovima.

Savet proizvođačima je da u ovom periodu upotrebe 20-25 kg/ha đubriva UREA, i oko 200 l/ha vode. Osim ovoga, mogu se upotrebiti sva druga đubriva namenjena za folijarnu upotrebu. Efekti folijarne prihrane će biti vidlјivi za 2-3 dana. Ako se izgled useva ne popravi, onda je uzrok žućenju nešto drugo.

Folijarna ishrana azotom se može ponoviti i prilikom primene fungicida u fazi cvetanja i oplodnje.