Pasulj zauzima značajno mesto u ishrani našeg stanovništva ali i u poljoprivrednoj proizvodnji kao ekonomski isplativa biljna vrsta i dobar predusev. Zbog svoje adaptabilnosti, može se uspešno gajiti u različitim agroekološkim uslovima. Ubraja se u povrće sa najbogatijim hranjivim materijama, prvenstveno zbog visokog sadržaja proteina i ugljenih hidrata. Za njega je karakteristično da daje dobre prinose, a osušeno zrno lako se čuva i tom prilikom ne gubi ništa od hranljivih sastojaka, pored toga lako se transportuje.
Ostvareni prinosi sa NS-sortama pasulja
| Proizvođač | Mesto | Sorta | Godina | Ostvareni prinos u kg/ha |
| Valentik Miroslav | Pivnice | Dvadesetica | 2011 | 3400 |
| Botić Svetozar | Zmajevo | Dvadesetica | 2009 | 3200 |
| Čučaga Anđelko | Klek | Dvadesetica | 2008 | 3000 |
| Žižakov Tošica | Zmajevo | Sremac | 2009 | 3100 |
| Komazec Dušan | Gajdobra | Balkan | 2011 | 3200 |
Niski prinosi u Srbiji rezultat su činjenice da je najveća površina pod pasuljem skoncentrisana u porodičnim domaćinstvima, na malim parcelama. Evidentan je i blagi pad pod površinama sa pasuljem u poslednjih 10 godina sa stopom od 1,89 %. Razlozi neadekvatnih i niskih prinosa su mnogobrojni. Pasulj se često seje na najsiromašnijim parcelama, jer je uvreženo mišljenje da ga netreba đubriti. Naravno, za ostvarivanje visokog prinosa zemljište mora biti obezbeđeno u hranivima. Količina hraniva zavisi od agrohemijske analize i planiranog prinosa. Podaci iz literature govore da bi trebalo obezbediti 40-60 N/ha, 70-90 kg P2O5 i 80-100 kg K2O/ha.
Proizvođači pored toga što ne đubre usev često odaberu i najzakorovljeniju njivu, što opet neminovno dovodi do pada prinosa. Korišćenje nesortnog i neispitanog semena je čest uzrok smanjenja prinosa. Mnogi proizvođači setvu ne vrše na osnovu klijavosti, apsolutne težine i planiranog broja biljaka, već odoka seju 80-90 kg semena/ha. Ovo najčešće dovodi do smanjenog broja biljaka na parceli. Količina upotrebljenog semena zavisi pre svega od apsolutne težine. Ona se kreće od 274-405 gr, stoga je za planiran broj biljaka od 420.000/ha potrebno 150-190 kg/ha semena. Izmenom načina gajenja kukuruza, smanjeno je gajenje pasulja kao međuuseva, a povećane su površine pod čistim usevom. Nažalost, i dalje se koriste odomaćene populacije i nesortno seme za setvu. Na ovakav način se poseje oko 40 % površina pod pasuljem.
U Institutu za ratarstvo i povrtarstvo stvorene su sorte obojenog pasulja, Zlatko i Sremac, kao i sorte belog zrna: Dvadesetica, Maksa, Belko i Balkan.
Sorte Instituta su determinantnog rasta (čučavci) i namenjene gajenju u čistom usevu. Za ostvarivanje visokih prinosa setva mora biti na konačan planirani sklop, sa međurednim razmakom od 45-50 cm. Setvom na međuredni razmak od 70 cm ne obezbeđuje se adekvatan vegetacioni prostor, biljke ne sklope redove u cvetanju, a u usevu je niža relativna vlaga vazduha, a samim tim smanjena je i oplodnja.
Zaštiti useva se često pristupa neadekvatno, primenjuju se herbicidi koji se koriste u soji sa istim količinama aktivne materije po ha. Pasulj je osetljiviji od soje na te koncentracije i često se izazivaju ožegotine i smanjuje prinos.
Pasulj je biljna vrsta koja ima slabiji korenov sistem od ratarskih useva, te je za stabilnu proizvodnju potrebno navodnjavanje. Gubici u prinosu nastaju i kod ubiranja-žetve. Da bi smanjili troškove proizvodnje, usevi se skidaju kombajnima koji nisu adaptirani, a to dovodi do loma i prosipanja semena. Tom prilikom otpad nastaje i kod prebiranja jer je semenjača pukla ili napukla.
Prinos pasulja kod nas prosečno iznosi 1 tonu po ha, što je za 0,5 tona manje u odnosu na evropski prosek. Niski prinosi u Srbiji rezultat su činjenice da je najveća površina pod pasuljem skoncentrisan u porodičnim domaćinstvima.
Sa sortama Instituta za ratarstvo i povrtarstvo, uz korišćenje deklarisanog semena koje ima klijavost od 95-97 % ostvaruju se prinosi od 3,0-3,5 t/ha, što je skoro tri puta više od ostvarenog Republičkog proseka.