SETVA SUNCOKRETA NA PRAGU – PREPORUKE NOVOSADSKOG INSTITUTA

Suncokret je sve prisutniji na poljima Srbije. Prošle godine gajen je na površinama od oko 240000 ha, što je nezabeleženi rekord. Ostvareni prosečan prinos od preko 3 t/ha u uslovima koji nisu bili najpovoljniji i uz relativno skromna ulaganja u agrotehničke mere u odnosu na većinu zemalja okruženja, uz činjenicu da se suncokret često gaji na lošijim zemljištima, govori o tome da su agroekološki uslovi u Srbiji veoma povoljni za gajenje ove biljne vrste. Prosečni prinosi suncokreta u Srbiji su često među najvišima u Evropi. U uslovima klimatskih promena, morfološka građa korena i cele biljke i sposobnost uspešnog gajenja i na relativno slabijim zemljištima, daju još veću prednost suncokretu u odnosu na druge proletnje useve.

Suncokret je rentabilan usev, ima male zahteve jer dobro koristi vodu i hraniva iz dubljih slojeva zemljišta, tolerantan je na sušu, a postiže stabilne i relativno visoke prinose. Mali utrošak semena, potpuna mehanizacija proizvodnje i visoka tržišnost čine suncokret profitabilnim. Sa postojećim sortimentom i adekvatnim načinom gajenja u našim agroekološkim uslovima mogu se postići visoki prinosi, pod uslovom da se blagovremeno i pravilno izvedu sve neophodne agrotehničke mere. U praksi, objektivni ili subjektivni razlozi često dovode do odstupanja od preporučenog načina gajenja ali bi se neki principi obavezno morali poštovati.

IZBOR PARCELE I PLODORED

Suncokret je biljka koja podnosi i lošija ali ne i previše kisela zemljišta, uz obavezan plodored. Na parcelama gde se ne poštuje plodored, odnosno gde se suncokret ponovo gaji u periodu koji je manji od pet godina, pored svih drugih negativnih pojava vezanih za iskorištavanje hraniva, zakorovljavanje i sl. dolazi i do intenzivnije pojave bolesti, gde je posebno značajna plamenjača. To naročito dolazi do izražaja u godinama kada su prisutne velike količine padavina, visoke dnevne i niske noćne temperature u početku vegetacije. Tretiranje semena je efikasno, ali ne sprečava sekundarne infekcije koje potiču sa samoniklog suncokreta, tako da je, uz gajenje otpornih hibrida, jedini način da se ovo izbegne poštovanje plodoreda. Rezultati pokazuju da je prinos pri ponovnoj setvi suncokreta posle pet i više godina za 300-500 kg po hektaru veći u odnosu na gajenje nakon tri i manje godina. Soja i uljana repica imaju zajedničke bolesti sa suncokretom, te su svakako loši predusevi koje treba izbegavati.

OBRADA ZEMLJIŠTA

S obzirom na veliki udeo strnih žita kao preduseva, treba istaći da ljuštenje strništa, posebno u sušnim godinama, značajno utiče na povećanje i stabilnost prinosa suncokreta i do 150 kg po hektaru. Na žalost to je mera koja se zbog visoke cene goriva najpre izostavlja. Iako je jedna od najtolerantnijih ratarskih biljaka prema suši, suncokret je veliki potrošač vode. Da bi lakše podneo sušu, posebno u drugom delu vegetacije, neophodno je na vreme i kvalitetno izvesti osnovnu obradu, koja omogućava nakupljanje rezerve zimske vlage u dubljim slojevima zemljišta, bolju aeraciju i dublje prodiranje korena. Osnovnu obradu treba obaviti u jesen na dubinu 25-30 cm, jer je na prolećnoj brazdi prinos suncokreta manji nego na jesenjoj za oko 300 kg/ha u proseku.

ĐUBRENJE

Za 1 t/ha zrna i odgovarajuću vegetativnu masu, suncokretu je potrebno 40-50 kg N, 15-20 kg P₂O₅ i 80-100 kg K₂O, te je potrebno izvršiti đubrenje na osnovu hemijske analize zemljišta. Iako je suncokret skromnijih zahteva u odnosu na većinu jarih kultura, đubrenje je obavezno jer se u protivnom ne može očekivati visok prinos. Sav P i K i manji deo azotnih đubriva se unose u jesen a ostali azot predsetveno. Na pojedinim zemljištima gde postoji nedostatak treba uneti i neke od mikroelemenata.

IZBOR HIBRIDA

Izbor hibrida zavisi od mnogo faktora. Pre svega tu je cilj same proizvodnje u zavisnosti od kojeg se proizvođači odlučuju za uljane ili konzumne hibride.

Odabir veoma zavisi od zakorovljenosti parcele. Na čistim njivama preporučuje se setva klasičnih hibrida a u institutskoj paleti, pored već dokazanih hibrida kao što su NS Fantazija, NS Oskar i NS Duško, okosnicu čine novi hibridi: NS Konstantin, NS Romeo i potpuno novi NS Ronin i NS Kruna. Ovi novi hibridi su poslednje dve godine dominirali u ogledima Poljoprivrednih stručnih službi širom Srbije. NS Ronin je šampion u prinosu, dok se NS Kruna pored dobrih prinosa odlikuje ranošću i niskim rastom.

Ukoliko su njive zakorovljene, za odabir odgovarajućeg hibrida važno je poznavati strukturu prisutnih korova. Ukoliko dominira palamida najbolji izbor su takozvani SUMO hibridi, gde se pored dokazanih hibrida Sumo 1 PR i Sumo 2 OR, od ove godine nude i NS Sumo SUN i rani hibrid Orfej, uz primenu preparata Express^®50SX^® (45 g/ha) i dodatak okvašivača Trend^®90 (0,1%). Za njive gde dominiraju ambozija i čičak preporučuje se Clearfield^® tehnologija gde se primenom preparata Pulsar 40^® (1,2 l/ha), pored ovih korova i delom jednogodišnjih uskolisnih korova, pod kontrolom drži i parazitna cvetnica volovod. Najbolji NS Clearfield^® hibridi u ponudi Instituta su Rimi PR, Pegaz i NS Taurus.

Najnovija tehnologija iz ove grupe je tzv. Clearfield^®plus tehnologija koja omogućava još bolju kontrolu korova. U ponudi je hibrid NS Smaragd CLP.

Za sve tri tehnologije primene hibrida tolerantnih na pojedine grupe herbicida važno je istaći da je vreme primene preporučenih herbicida u fazi 2-8 listova suncokreta, ali još je važnije da korovi budu u fazi 1-2 lista. Ne preporučuje se mešanje sa graminicidima.

Većina navedenih hibrida ima unesenu otpornost ili tolerantnost prema većem broju bolesti (fomopsis, plamenjača), kao i prema rasama volovoda prisutnim u Srbiji.

Od hibrida posebne namene treba istaći ultrarani hibrid NS Dukat (za junske setve), visokooleinski hibrid NS Oliva, konzumne hibride NS Leviathan, NS Gricko i NS Garavi, hibrid bele boje zrna NS Labud i dekorativne suncokrete Neoplanta i Heliopa.

Seme je vrhunskog kvaliteta i pakovano je u setvene jedinice od 70000 zrna (za 1 hektar), a tretirano je fungicidima Apron i Maxim i insekticidom Semafor.

SETVA

Kod jarih useva je poželjno da vreme setve bude što ranije zbog dužine vegetacionog perioda i veće vlažnosti površinskog sloja zemljišta, ali to je limitirano biološkim zahtevima vrste prema toploti u klijanju i otpornošću poniklih biljaka na kasne prolećne mrazeve.

Suncokret se seje kada je temperatura zemljišta na dubini setve na nivou prozvodnog minimuma za klijanje i nicanje, a to je 8-10^oC. Dubina setve zbog ravnomernijeg nicanja mora biti što ujednačenija, na 4-6 cm. Na težim i zemljištima sa više vlage je 4 cm, a na lakšim i suvljim 6 cm. Vremenom setve kod hibrida kraće vegetacije može se uticati i na izbegavanje nepovoljnih činilaca (vremenski uslovi, bolesti i štetočine) u kritičnim fazama razvoja biljke. U kasnijim rokovima setve formira se manji broj semena po jedinici površine, što je glavni razlog nižih prinosa. Optimalno vreme setve za standardne hibride je obično treća dekada marta i prva dekada aprila, dok se rani hibridi mogu sa uspehom sejati i kasnije, pošto je kod njih smanjenje prinosa slabije izraženo sa kasnijom setvom.

Setvom se direktno određuje prva komponenta prinosa – broj biljaka po hektaru, i mora joj se posvetiti posebna pažnja. Postoje različite preporuke za optimalnu gustinu useva suncokreta. Međuredno rastojanje je 70 cm, a rastojanje u redu od 21-30 cm, u zavisnosti od namene i dužine vegetacije hibrida, da bi se ostvarilo 50000-60000 biljaka/ha u berbi. Za hibride kraće vegetacije preporučuje se od 50000-55000 biljaka/ha, za srednje rane i srednje kasne hibride, optimum je od 55000-60000 biljaka/ha, a za konzumne hibride preporučuje se 35000-42000 biljaka/ha. Povećanje gustine u odnosu na preporučenu dovodi do zasenjivanja stabla i smanjenja njegovog prečnika, što može dovesti do poleganja useva. I širenje bolesti je brže u gustom usevu. Sa povećanjem gustine useva dolazi do značajnih promena u smislu smanjenja ukupnog broja semena, broja punih semena, mase 1000 semena, prečnika glave i stabla biljaka, a dolazi i do povećanja visine biljaka. Sa druge strane pri retkom sklopu nemoguće je realizovati genetski potencijal hibrida. Sejalicu treba dobro podestiti kao i brzinu kretanja, da bi se ostvario i ravnomeran raspored semena u redu na šta suncokret pozitivno reaguje.

OSTALE MERE NEGE

U ranim fazama razvoja važno je držati pod kontrolom miševe i hrčkove koji mogu naneti velike štete. Jedan od činilaca koji utiču na prinos hibrida suncokreta su i  polifagni insekti. Ovi insekti mogu biti štetočine u zemljištu (žičnjaci) ili su to razni insekti (vaši, popac i sl.) koji nanose štete na mladom lišću. Nastale štete direktno utiču na smanjenje sklopa, a indirektno i na smanjenje prinosa po jedinici površine. Zbog toga je primena insekticida često neophodna, kroz tretman semena ili primenom u zemljištu. Nakon zabrane primene sistemičnih insekticida za tretiranje semena, mogućnosti borbe protiv zemljišnih insekata su limitirane, što je verovatno dovelo do porasta njihove brojnosti.

Kao što je navedeno, borba protiv korova zavisi od zakorovljenosti parcele a to znači i od odabrane tehnologije i vrste hibrida. Važno je da se korovi drže pod kontrolom u ranijim fazama razvoja jer kasnije suncokret zasenjuje korove i ne dozvoljava njihov jači razvoj. Međuredna kultivacija useva se svakako preporučuje i zbog kontrole korova i zbog aeracije zemljišta na koju suncokret pozitivno reaguje. Primena graminicida na našim njivama često je neophodna, a treba voditi računa da se tretman ne vrši pri visokim temperaturama vazduha.

Primena fungicida u Srbiji za razliku od okruženja još nije zaživela, delom zbog cene i tradicije manjih ulaganja u proizvodnju suncokreta, a delom i zbog agroekoloških uslova koji posebno poslednjih godina, nisu povoljni za masovniji razvoj bolesti.

Sa žetvom treba početi kada je vlaga zrna 10-14%. Svako kašnjenje u žetvi dovodi do značajnog smanjenja prinosa. U slučaju potrebe (kod kasnih setvi) i ako je tehnički izvodljivo, žetvu je moguće ubrzati i hemijskom desikacijom uz primenu preparata Reglone, kada vlaga zrna padne na oko 35%. Na ovaj način smanjuju se štete od ptica, bolesti, osipanja i poleganja. Ova mera je u Srbiji za sada prisutna uglavnom na semenskim usevima.

Proizvodnja suncokreta nije preterano zahtevna i na traži previše ulaganja. Ta činjenica, uz morfološke specifičnosti same biljke pre svega vezane za snažan i razvijen koren koji dopire do dubljih slojeva zemljišta, dovela je do sve većeg gajenja suncokreta. Tome su doprineli i sve nepovoljniji klimatski uslovi u kojima ova biljna vrsta bolje uspeva u odnosu na druge proletnje useve. Stoga se i u godini pred nama očekuje velika površina pod suncokretom u Srbiji. Uz pravovremenu primenu preporučenih agrotehničkih mera i gajenjem kvalitetnih visokoprinosnih hibrida koje nudi Institut za ratarstvo i povrtarstvo iz Novog Sada, može se ostvariti odličan proizvodni rezultat. Institut spada među lidere u istraživanjima na suncokretu u svetu za čega je svetska naučna zajednica Institutu dala veliko priznanje – organizaciju naredne Međunarodne konferencije o suncokretu u Novom Sadu 22-25. 6.2020.

Prinosi semena hibrida NS KONSTANTIN u proizvodnim uslovima

 

Prinosi semena hibrida NS ROMEO u proizvodnim uslovima

 

Prinosi semena hibrida NS KRUNA u proizvodnim uslovima