Na nekim parcelama koje je zadesilo nevreme, a biljke su polegle i uz to postoje i insekti i vodoležaji, velika je verovatnoća za pojavu truleži. Kukuruz koji razvije aflatoksin ne sme da se koristi ni za ishranu stoke, jer će preko mesa i mleka završiti u organizmu čoveka. Poljoprivredni proizvođači predstavljaju prvu branu od aflatoksina, te oni moraju da pregledaju rod posle žetve, pre nego što ga uskladište, ističe dr Goran Bekavac iz Instituta za ratarstvo i povrtarstvo, instituta od nacionalnog značaja za Republiku Srbiju.
Za manje od mesec dana počinje žetva kukuruza, koji je ove godine posejan na oko 900.000 hektara širom naše zemlje. Na parcelama koje nisu stradale u nevremenu kukuruz je u dobrom stanju i mogu se očekivati dobri prinosi od preko 10 t/ha, dok će na parcelama koje su bile pogođene olujom prinosi biti manji za 30-50%. Iako su neke parcele pretrpele veliku štetu u nevremenu, ukupan rod neće biti manji od prošlogodišnjeg. Pored nevremena, ekstremno visoke temperature takođe nanose štetu kukuruzu. Navodnjavanje nije jedini lek protiv suše, a suvim ratarenjem se može postići prinos od 13 do 15 tona po hektaru uz poštovanje agrotehničkih mera i sortimenta, ističe dr Bekavac.
Kako su poslednjih godina klimatske promene sve izraženije, potrebne su i promene u tehnologiji proizvodnje i sortimentu. U Institutu za ratarstvo i povrtarstvo razvijaju se hibridi kukuruza kod kojih je dokazano 0 odsto aflatoksina sa kojim i Evropska unija ima problem. NS seme hibridi kukuruza stvarani su u našim agroekološkim uslovima i za naše zemljište, kako bi ostvarili kvalitetan rod zrna i dobre prinose. NS seme hibridi kukuruza su prilično dobro izdržali udare vetra koji nas je zadesio usled nevremena u poslednjih mesec dana.
U mesecu septembru kada krene žetva dobićemo i prve rezultate, a stručnjaci iz Instituta za ratarstvo i povrtarstvo, instituta od nacionalnog značaja za Republiku Srbiju očekuju da će i ove godine biti zabeleženi odlični rezultati NS seme hibrida kako u našoj zemlji, tako i šire.