U saradnji sa Udruženjem poljoprivrednika „Agro Inkubator TK“ i poljoprivrednim zavodom „Tuzla“, Institut za Ratarstvo i povrtarstvo već oko pet godina uspešno organizuje demo-oglede. Institut je donator semena za oglede pšenice, raži, ječma, kukuruza, stočnog graška, stočnog kelja, a u poslednje vreme i sudanske trave i stočnih sirkova. Gospodin Mato Lovrić, predsednik Udruženja poljoprivrednika Agro Inkubator TK je, sa svojim stručnim saradnicima i predstavnikom Instituta za Bosnu i Hercegovinu, Miodragom Tešićem, predstavio rezultate oglednog zasejavanja sa stočnim keljоm u opštini Kalesija. Dr Đura Karagić, rukovodilac Odeljenja za Krmno bilje, stručno objašnjava korist, značaj i prednost setve stočnog kelja, prvenstveno na imanjima gde se gaji stoka. Stočni kelj predstavlja veoma kvalitetnu stočnu hranu za sve vrste i kategorije domaćih životinja, posebno preživara. Ova kupusnjača je prva zelena stočna hrana koja pristiže rano u proleće, što je posebno značajno u slučaju nedovoljno spremljene hrane za zimski period. U ranim i toplim prolećima, sa korišćenjem se može početi već krajem marta, a u prosečnim vremenskim uslovima od 10. do 15. aprila. Stočni kelj je veoma važan u sistemu kontinuirane proizvodnje sveže zelene hrane, jer kao glavni, postrni i naknadni usev, omogućava produženje vremena korišćenja zelene krme.
Stočni kelj uspeva na plodnim, srednje teškim zemljištima, ne podnosi jako kisela i peskovita zemljišta. Poseduje dobru otpornost na niske temperature, čak i golomrazice, pod uslovom da u zimu uđe u adekvatnoj fazi porasta.
Stočni kelj je vrlo ukusna i sočna stočna hrana koju treba koristiti od faze pune butonizacije do faze početka formiranja mahuna. To je kvalitetna biljna vrsta zbog visokog sadržaja vitamina, karotina, visokog sadržaja provitamina A i proteina i ugljenih hidrata.
Za postizanje visokih prinosa, pored adekvatne osnovne obrade zemljišta (25 cm) i dobre predsetvene pripreme (prevesti zemljište u mrvičastu strukturu) treba ga obilno đubriti stajskim i mineralnim đubrivima. Potrebna količina stajnjaka je 25‒30 t/ha, a kroz mineralna đubriva neophodno je uneti 200 kg/ha azota, 120 kg/ha fosfora i oko 200 kg/ha kalijuma.
Stočni kelj se može gajiti kao glavni usev, pri čemu se seje krajem leta i tokom jeseni, a pristiže rano u proleće, zatim kao naknadni i kao postrni usev. Količina semena za setvu varira, u zavisnosti od roka setve, i kreće se od 10‒20 kg/ha pri setvi na 12,5 cm ili 25 cm. Dubina setve je 1-2 cm.
Za skidanje stočnog kelja mogu se korisiti sve vrste kombajna za silažu, a može se skidati i dvofazno, kada se prvo pokosi, a potom se pokošena masa skuplja ručno ili pick-up uređajima. Prinos zelene mase se kreće od 50‒80 t/ha, u glavnom roku setve.
Eksploatacija stočnog kelja je raznovrsna. Najbolje rezultate daje ako se koristi kao zelena stočna hrana u fazi cvetanja. U slučaju da preraste, treba ga silirati uz dodatak nekih drugih biljnih vrsta (kukuruz, lošije seno lucerke, slamа od soje, graška ili grahorice).
[do action=”fb-foto”]https://www.facebook.com/media/set/?set=a.10152363690844824.1073741980.56790329823&type=3&uploaded=5[/do]