Osnovna obrada i predsetvena priprema
Svi proizvođači koji se opredele za setvu uljane repice trebalo bi da uzoru čim se steknu uslovi za to (neposredno posle padavina). Nakon oranja, isti dan bi trebalo obaviti tanjiranje pa čak i setvospremiranje, ako uslovi dozvoljavaju.
S obzirom na sušu, potrebno je đubrenje zemljišta obaviti pred oranje, podrivanje ili pred tanjiranje, a sve u cilju očuvanja vlage.
Tamo gde se planira setva uljane repice bilo bi poželjno tokom avgusta uzorati zemljište. S obzirom na to da ove godine zbog suše postoji izraziti nedostatak vlage u zemljištu (skoro da je i nema), dubinu oranja bi trebalo podesiti prema uslovima koji vladaju na terenu. Praktično, svi proizvođači koji se opredele za setvu uljane repice trebalo bi da uzoru čim se steknu uslovi za to (neposredno posle padavina). Nakon oranja, isti dan bi trebalo obaviti tanjiranje pa čak i setvospremiranje, ako uslovi dozvoljavaju.
Postavlja se pitanje zašto. Tanjiranje je potrebno odmah kako bi došlo do sleganja zemljišta i čuvanja vlage. S druge strane, postavlja se pitanje šta ako u narednom periodu padavine izostanu ili budu slabog intenziteta. U tom slučaju, zemljište će biti veoma teško spremiti za setvu. Takođe, posle tanjiranja treba odmah obaviti setvospremiranje, iz istih razloga. Ukoliko su padavine slabog intenziteta i oranje je praktično nemoguće, a da bi sačuvali to malo vlage, ako za to postoje uslovi (mehanizacija), potrebno je zemljište barem podriti do 40 centimetara dubine. Posle podrivanja, zemljište treba istanjirati teškim tanjiračama. U odsustvu oranja potrebno je zemljište podriti a ne samo tanjirati. Za to ima nekoliko razloga. Podrivanjem se produbljuje oranični sloj zemljišta bez prevrtanja, podriveno zemljište tokom zimskog perioda bolje akumulira vlagu u odnosu na to gde je obavljeno samo tanjiranje, u slučaju većih padavina tokom zime i proleća zasejano zemljište ne bi bilo podložno zabarivanju u odnosu na tanjirano zemljište.
Na površinama gde postoje uslovi za navodnjavanje, potrebno je zemljište uzorati na dubini od 25 do 35 centimetara dubine. I u uslovima navodnjavanja zemljište treba odmah posle oranja istanjirati da bi se smanjili troškovi obrade, odnosno da ne bi morali ponovo navodnjavati da bi izvršili tanjiranje i setvospremiranje zemljišta.
S obzirom na sušu, potrebno je đubrenje zemljišta obaviti pred oranje, podrivanje ili pred tanjiranje, a sve u cilju očuvanja vlage. Količinu mineralnih đubriva treba podesiti prema rezultatima analize zemljišta. Ako iz bilo kojih razloga ne postoji analiza zemljišta, količinu đubriva treba odrediti na osnovu preduseva. Nije isto ako je predusev neka povrtarska biljka (krompir) ili pšenica. U zavisnosti od preduseva (ako nije urađena analiza) potrebno je u zemljište uneti između 250 i 350 kilograma NPK đubriva po hektaru. Zbog nedostatka vlage, pored NPK đubriva, bilo bi poželjno dodati i 100 kilograma đubriva UREA po hektaru.
Neposredno pred setvu korovske biljke treba suzbiti mehaničkim putem (setvospremiranjem na dubini 5-10 centimetara). Zbog suše, ove godine treba izbegavati suzbijanje korovskih biljaka herbicidima kod kojih je inkorporacija obavezna. Takođe, treba izbegavati zemljišta koja su zakorovljena gorušicom (Sinapis arvensis). Na zemljištima koja nisu zakorovljena ova zaštitna mera može da izostane, jer većina korovskih biljaka tokom kasne jeseni i početkom zime izmrzava. Na zakorovljenim zemljištima primena herbicida je opravdana i u tu svrhu posle setve a pre nicanja mogu se koristiti preparati na bazi alahlora i metazahlora.
Osim korova, propadanje ili proređivanje useva u jesenjem periodu mogu izazvati štetni insekti. Već u fazi nicanja, odnosno kotiledona, značajne štete mogu izazvati buvači i repičina lisna osa koja može predstavljati problem i u kasnijem periodu. Pored navedenih štetočina, u nekim oblastima štete mogu da pričine i podgrizajuće sovice. Za suzbijanje buvača i repičine lisne ose potrebno je za setvu koristiti zaprašeno seme s insekticidima (Cruiser, Modesto itd.). U slučaju jačeg napada navedenih insekata potrebno je izvesti dopunsko tretiranje useva preparatima iz grupe piretroida ili organofosfata. Na terenima gde se češće javljaju podgrizajuće sovice treba u zemljište prilikom setvospremiranja uneti insekticid na bazi malationa ili fenitrotiona po celoj površini, ili prilikom setve u redove.
Optimalni rok setve prva polovina septembra
Kao i u prethodnim godinama, setvu uljane repice treba započeti početkom septembra. U našim klimatskim uslovima, optimalni rok za setvu je između 1. i 15. septembra. Ako u septembru vremenski uslovi budu povoljni, setva se može produžiti i do 20. U slučaju hladnijeg vremena setvu treba obaviti do 10, najkasnije do 15. septembra. Seme treba posejati na dubinu dva-tri centimetra, bez obzira na to da li postoje uslovi za navodnjavanje ili se proizvodnja obavlja u uslovima suvog ratarenja. U uslovima navodnjavanja potrebno je na jednom hektaru isejati od 2,8 do 3,3 kilograma semena. Na površinama koje se ne navodnjavaju, a u periodu setve, vladaju sušni uslovi, potrebno je na jednom hektaru isejati od 3,5 do 4,5 kilograma semena. U uslovima suše, zemljište nakon setve treba povaljati. U vlažnim, odnosno u normalnim uslovima ova operacija može da izostane. Koji će se sortiment koristiti za setvu zavisi od proizvođača. Institut za ratarstvo i povrtarstvo predlaže NS sorte uljane repice o kojima je bilo reči u prošlom broju “Poljoprivrednika”.
Mr Petar Mitrović