Uljana repica (Brassica napus L.) se uzgaja uglavnom za proizvodnju semena bogatog uljem čiji je sadržaj od 40-48%. Ona je treći po veličini izvor biljnog ulja i drugi najveći izvor proteinskog brašna u svetu. Takođe je važna kao alternativni izvor energije u industriji biogoriva, tako da su površine pod uljanom repicom, gledajući poslednju dekadu, u neprestanom porastu. Pored toga što prija našem oku za vreme cvetanja, uljana repica je i odličan izvor proteina u ishrani domaćih životinja, kao i ulja za ljudsku upotrebu. Koristi se za proizvodnju biodizela i u industriji lakova, boja i maziva. Zbog visokog sadržaja esencijalnih nezasićenih masnih kiselina uljana repica se izdvaja od drugih gajenih uljanih biljaka.
Cvetanje uljane repice u proleće je značajno za pčele kojima predstavlja prvu ispašu. Obzirom da se nektar u cvetu repice stvara neprekidno, pčele često posećuju isti cvet više puta. Nektar koji pčele sakupe sa jednog hektara uljane repice je dovoljan za proizvodnju 100 kg meda, a polen može da nahrani tri do četiri kolonije ovih vrednih insekata.
Uljana repica poboljšava kvalitet zemljišta i zbog dugog vretenastog korena može da iskoristi hraniva iz dubljih slojeva zemlje. Obzirom da pokriva zemlju skoro godinu dana, značajna je za smanjenje erozije zemljišta i suzbijanje rasta korova. U agroekološkim uslovima Srbije moguća je nesmetana proizvodnja i ozime i jare uljane repice, s tim da ozima daje veće prinose u odnosu na jaru formu.
Poslednjih godina površine pod uljanom repicom u našoj zemlji su u značajnom porastu, na šta su verovatno presudno uticale relativno visoke i stabilne otkupne cene, ali i druge osobine ove biljne vrste koje potenciraju njeno veće gajenje na našim poljima.
Dr Ana Marjanović Jeromela, savetnik za genetiku i oplemenjivanje Instituta za ratarstvo i povrtarstvo, instituta od nacionalnog značaja za Republiku Srbiju, koja je u timu sa drugim istraživačima iz Instituta autor 13 sorti i 5 hibrida ozime i 2 sorte jare uljane repice, 2 sorte slačice (bela i crna), 2 šafranike, 2 lanika i 2 hibrida suncokreta, ističe da je uljana repica izuzetno značajna industrijska biljna vrsta, čija je ukupna površina proizvodnje veća od 31 milion hektara. Repičino ulje je drugo najvažnije biljno ulje u svetskoj trgovini, sa godišnjom proizvodnjom od preko 21 milion tona. Uljana repica ima niz prednosti u odnosu na ostale uljarice. Ova biljna vrsta, u zavisnosti od forme, može biti zasejana u jesen ili u proleće, seme sadrži visok procenat ulja, daje veoma visok prinos po jedinici površine, poboljšane sorte ne sadrže štetnu eruka kiselinu i imaju nizak sadržaj glukozinolata i svaka faza rasta od setve do žetve pogodna je za mehanizaciju. Uljana repica ima bogat nutritivni sastav, dobar je izvor sirovih proteina, ulja i vlakana.
Što se tiče uticaja klimatskih promena, dr Ana Marjanović Jeromela navodi da su prinos useva i posledično proizvodnja hrane pod velikim uticajem složene interakcije između klimatskih i zemljišnih uslova, abiotskog i biotskog stresa i tehnologije proizvodnje. Ove interakcije mogu imati ili negativan ili pozitivan uticaj na rast i produktivnost biljaka.
Ozimost je jedna od osobina repice, koja je vrlo važna za adaptaciju ratarske proizvodnje na predstojeće klimatske promene. Ozime forme, koje sejemo krajem leta, imaju dužu vegetaciju, a time i skladniji rast i razviće biljaka.
Posle prezimljavanja u polju, u proleće je takav, dobro razvijen i ukorenjen usev, manje osetljiv na sušu i korove. Ovo omogućava više i stabilnije prinose u odnosu na jare forme. Prednost je i što repica plodonošenje završava pre najizrazitije i najčešće letnje suše, koja se u našem regionu javlja u julu i avgustu.
Odabir pravog trenutka za žetvu je vrlo važan, jer od njega zavisi visina prinosa. Žetva se obavlja žitnim kombajnima uz određeno prilagođavanje u vidu adaptera na hederu radi manjih gubitaka. Ukoliko se žetva ne obavlja adekvatno pripremljenom mehanizacijom ili se jako kasni sa žetvom, može doći do pucanja ljuski, osipanja semena i gubitka prinosa. Niži prinosi od očekivanih su najčešće posledica niskog nivoa agrotehnike i nedovoljne primene mineralnog đubriva. Prepreku za postizanje visokog prinosa predstavlja i nedostatak savremene mehanizacije (sejalica i kombajna sa adapterom za uljanu repicu) kao i nedovoljna informisanost proizvođača o merama zaštite uljane repice od štetočina. Propust u tehnologiji proizvodnje koji se napravi u nekoj od fazi, teško se rešava kasnije tokom vegetacije. Za novu vegetacionu sezonu 2020/21. proizvođačima, iako oni to odlično znaju, ponovo skrećemo pažnju da je setva uljane repice možda najosetljivija faza u proizvodnji uljane repice kod nas.
Dr Ana Marjanović Jeromela je istakla specifičnosti i dala preporuku proizvodnje uljane repice u uslovima kao što su naši. Za hibride koji su robusniji i imaju brži početni porast se preporučuje 40-50 biljaka po m2, a za linijske sorte 60-70 biljaka m2 u žetvi.
Za postizanje optimalnog razvoja i otpornosti na zimu, potrebno je da repica nikne 6 nedelja pre pojave mrazeva od -5˚C. Optimalna faza za prezimljavanje je kada biljke imaju 7-10 snažnih listova rozete, prečnik vrata korena iznad 8 mm, visine pravog stabla do 1 cm, odnosno da je nadzemni deo biljke visine oko 25 cm, što podrazumeva da je glavni koren dubine 10-15 cm. Osim prezimljavanja, od faze u kojoj repica uđe u zimu umnogome zavisi i sposobnost njene regeneracije u proleće. Naime, zbog skraćenog dana i niskih temperatura, uobičajeno je da tokom zime list gubi zelenu i dobija bordo boju. U hladnijim godinama veći deo listova rozete može odumreti, ali je biljka živa sve dok je vrat korena vitalan jer se iz njega u proleće regeneriše cela biljka.
Kao rezultat intenzivnog i dugogodišnjeg oplemenjivanja formiran je sortiment uljane repice Instituta za ratarstvo i povrtarstvo, koji je namenjen i za konvencionalni i organski tip proizvodnje. Sorte i hibridi su u prethodnim godinama pokazali odlične rezultate, visok prinos i semena i ulja vrhunskog kvaliteta. Adaptirani su na naše uslove proizvodnje i otporni na promenljive uslove i duge tople periode u jesen, tako da ne prelaze iz vegetativne u generativnu fazu pre zime, nema pojave stabla, koje izaziva opadanje otpornosti na niske temperature.
Dugi niz godina poljoprivreda je osnovni stub za proizvodnju hrane, hrane za domaće životinje, biogoriva i industrijskih materijala za prehrambene proizvode. Poljoprivreda može pomoći ne samo u obezbeđivanju dovoljnih količina hrane, već i izazova u vezi sa ishranom povezanim sa zdravstvenim problemima i neuhranjenošću, poboljšanjem nutritivnih kvaliteta gajenih biljnih vrsta.
Izvor: „Za našu zemlju“