Za ratare i sve poljoprivredne proizvođače, glavno pitanje je šta posejati, a da ima dobru i stabilnu cenu, da se može svuda gajiti i uvek prodati. Danas, svima je potrebno nešto što je rentabilno, sigurno i traženo.

Za skoro trećinu veći zasadi uljane repice u poslednjoj jesenjoj setvi svakako su iznenađenje, mada stručnjaci Instituta za ratarstvo i povrtarstvo napominju da ova uljarica već dugo ima odličnu perspektivu.

Ova industrijska biljka jedna je od najznačajnijih u svetu. Druga po značaju od ratarskih biljaka kao izvor ulja, posle soje, i treća kao izvor proteina koji su vrlo cenjeni i ostaju nakon ceđenja i izdvajanja ulja.

Još 2017. objavljeno je da ova biljka, karakteristična po jarko žutim cvetovima, postaje hit među vojvođanskim ratarima. Posebno je aktuelna s aspekta proizvodnje bioobnovljivih izvora energije, biogoriva, biodizela, ali i u prehrambenoj, kozmetičkoj i drugim industrijama gde su tražena ulja. Koristi se takođe i u uljnoj i farmaceutskoj industriji i stočarstvu, a najveći potrošači su zapadne države, jer je između ostalog koriste i kao alternativu u ishrani stoke.

Uljana repica je rentabilna kultura, ali traži dobru mehanizaciju i pripremu zemljišta. To je biljna vrsta dobrih mehanizatora i profesionalnih proizvođača i kod nje nema amaterizma, tako da se treba držati protokola dobre poljoprivredne prakse kako bi se izbegli negativni uticaji promene klime.

Moguće je gajiti u gotovo svim agroekološkim područjima, a u Srbiji se najčešće seje ozima uljana repica s obzirom na to da ima veći prinos od jare. Može da se gaji u ravničarskim i brdsko-planinskim područjima do 650 metara nadmorske visine.

Većina agrotehničkih operacija uljane repice ne poklapa sa drugim značajnim ratarskim biljnim vrstama, što omogućava da se resursi gazdinstva pravilno iskoriste. Najznačajnije je seme koje ima visok procenat ulja čijim ceđenjem se dobija ulje koje je pogodno i za ljudsku ishranu, ali i za industrijsku preradu.

Stabilna cena koju uljana repica ima, ali i činjenica da je ova sirovina veoma tražena i na domaćem i na svetskom tržištu, tako da prozvođači mogu odmah da je prodaju, faktori su koji utiču na ratare da se opredele za ovu uljaricu.

Prema proceni Poslovne zajednice za industrijsko bilje, uljana repica se u Srbiji gaji na oko 25.000 hektara, a postoji mogućnost da zauzme i oko 60.000 hektara. Najčešće se izvozi kao seme, a ne kao finalni proizvod.

NS seme sorte i hibridi uljane repice idealan su izbor za sve poljoprivrednike koji žele dobar rezultat na svojim njivama. Novi ozimi rani hibrid NS Vid dobro podnosi i lošije uslove proizvodnje i odlično prezimljava. NS Pek, takođe novi hibrid, odlikuje se visokom stabilnošću prinosa. NS Ras iz srednje rane grupe zrenja je hibrid za sigurne i visoke prinose. Od ozimih sorti na raspolaganju su novosadska Zorica, Anna, Jasna i Zlatna. Ozima jara sorta uljane repice Jovana, izuzetno je krupnog zrna sa visokim sadržajem ulja. Ulja svih novosadskih sorti uljane repice pogodna su za ljudsku ishranu, preradu i proizvodnju biodizela, kao i organsku proizvodnju, a ostaci posle cedjenja mogu da se koriste za ishranu domaćih životinja.

Za sve stručne savete poljoprivredni proizvođači mogu da se obrate stručnjacima iz Instituta za ratarstvo i povrtarstvo, instituta od nacionalnog značaja za Republiku Srbiju.