Na pojedinim usevima soje u Vojvodini pojavile su se fitofagne grinje i tripsi. Radi se o polifagnim štetočinama koje se skoro svake godine pojavljuju na ovoj industrijskoj biljci, u slabijem ili jačem intenzitetu. Najčešće vrste grinja su atlanski pregalj i običan paučinar.
U proleće prvo naseljavaju korovske biljke, koje predstavljaju prelazne domaćine do prelaska na razne gajene useve. U toku godine imaju 10 do 14 generacija, a na jednoj biljci istovremeno mogu biti prisutni svi stadijumi razvoja (jaja, nimfe, odrasli). Grinjama veoma pogoduju visoke temperature i niža relativna vlažnost vazduha i kada takvi uslovi duže potraju, njihovo razviće je ubrzano, a broj generacija tokom vegetacije veći. Štete na usevima soje mogu biti znatne.
Tripsi su takođe polifagne štetočine koje uz mnoge druge mogu oštećivati i usev soje. Najbrojniji je duvanov trips. Sa pojavom toplog vremena prelazi sa korovske vegetacije na gajene biljke čineći značajne štete. Za razvoj mu pogoduju visoke temperature i dugi sušni periodi. Ima više generacija godišnje.
Prema vremenskoj prognozi u narednom periodu se očekuje suvo i toplo vreme što će veoma pogodovati razvoju ovih štetočina.
Šta raditi?
Proizvođačima se preporučuje da pregledaju parcele pod sojom. Prvo pregledati ivične delove parcele, a zatim i središnji deo. Ukoliko se utvrdi prisustvo grinja ili tripsa (pojava štetočina na 10 do 15% biljaka), preporučuje se hemijsko suzbijanje. U slučaju da se ne utvrdi prisustvo štetočina na soji, potrebno je u kraćim vremenskim intervalima (svakih nekoliko dana) obavljati pregled useva, sve dok je suvo i toplo vreme.
Kako prepoznati grinje i tripse?
Grinje se uglavnom nalaze na naličju listova, gde se hrane sisanjem biljnih sokova. Na licu lišća se u početku uočavaju nepravilne razbacane pege, koje vremenom bivaju sve brojnije. Jako napadnuto lišće menja boju, postepeno žuti i suši se. Jače napadnute biljke ranije završavaju vegetaciju i zaostaju u porastu. Na zaraženijim biljkama na naličju listova moguće je uočiti prisustvo mreže slične paučini.
Tripsi su nešto krupniji od grinja i duguljastog tela. Karakterišu se brzim pravolinijskim kretanjem. Kao posledica ishrane na listovima (češće na naličju) ostaju tačke i fleke srebrnkastog sjaja.
Suzbijanje grinja i tripsa
Preventivno suzbijanje neće dati nikakav efekat.
Za suzbijanje grinja u usevu soje na teritoriji Srbije registrovani su preparati na bazi abamektina i fenpiroksimata.
Za suzbijanje grinja u drugim usevima mogu se koristiti i preparati na bazi piridabena, spirodiklofena, klofentezina, heksitiazoksa, bifentrina i drugi. Za suzbijanje tripsa u soji nema registrovanih insekticida ali u drugim usevima se to obično čini preparatima na bazi abamektina, formetanata, bifentrina, spinosada i nekih drugih.
Kod suzbijanja treba koristiti veći radni pritisak prskalice i najmanje 500 l vode po hektaru. Ako se na vreme utvrdi prisustvo grinja i tripsa dovoljno je istretirati samo ivične pojaseve parcela. Zbog istovremenog prisustva štetočine u svim stadijumima razvića, tretman nakon 8–10 dana treba ponoviti, po mogućnosti, drugim preparatom. Tretman obavljati predveče kada su niže temperature. Pre donošenja konačne odluke o tretiranju poželjno je konsultovati područne službe za zaštitu bilja.