Primarna uloga poljoprivrede u ishrani ljudi se menja i poljoprivreda je postala glavni izvor alternativne obnovljive energije. U 2010. godini biodizel je obezbedio 2,7% ukupnog goriva za transport. Iako ne spada u najznačajnije gajene vrste, uljana repica ima višesturku namenu, a sve više se gaji upravo za proizvodnju biodizela. Trećina biodizela u svetu se proizvodi upravo od ulja uljane repice, dok u zemljama Evropske unije repica ima još veći značaj, te čak 77% biodizela vodi poreklo od uljane repice. Ovakva uloga uljane repice dovela je do toga da se površina pod kojom se uljana repica u Evropskoj uniji gaji u industrijske svrhe poraste sa 1,7 miliona hektara na 6,4 miliona hektara u periodu između 2003. i 2010. godine.
Ako uzmemo u obzir da se i svetska potražnja za jestivim uljem povećava iz godine u godinu, uljana repica predstavlja višestruko korisnu biljnu vrstu za gajenje.
Prostor Srbije je pogodan i za gajenje uljane repice koja je jedna od najznačajnijih sirovina za proizvodnju biodizela. Prinosi koji se ostvaruju u Srbiji su prosečno oko 4 tone po hektaru (pri optimalnim vremenskim uslovima), što praktično znači da se sa jednog hektara dobija približno oko 1 tone biodizela. U ovom trenutku u Srbiji praktično ne postoje zasadi energetskih biljaka, dok su površine pod uljanom repicom i dalje na nižem nivou od potrebe za njenim uljem kao sirovinom u prehrambenoj i drugim prerađivačkim granama industrije.
Međutim, u prethodnoj vegetacionoj sezoni evidentno je značajno povećanje proizvodnje uljane repice u Srbiji. To je jedna od ratarskih vrsta u čije se poboljšanje sortimenta i tehnologije gajenja ulaže veliki naučnoistraživački rad i sredstva. Rezultati su evidentni, a ovakav poboljšan sortment i tehnologija su sigurno jedan od razloga konstantnog porasta tražnje za ovom uljanom biljnom vrstom.
Upotreba srodnika uljane repice kao izvora različitih poželjnih svojstava, kao i razvoj metoda moderne biotehnologije dovele su do značajnog unapređenja proizvodnje uljane repice.
Trenutno se čine veliki napori u identifikaciji gena koji su zaduženi za unos i iskorišćavanje hraniva iz zemljišta, kao i gena nosilaca tolerantnosti prema visokim i niskim temperaturama, a sve u cilju kreiranja genotipova optimalnih za proizvodnju za posebne namene i u različitim klimatskim uslovima.
U Institutu za ratarstvo i povrtarstvu u Novom Sadu oplemenjivanje repice je počelo u poslednjoj deceniji prošlog veka. Prva sorta Banaćanka je registrovana 1998.
Trenutni trendovi prelaska sa gajenja sorti na hibride uljane repice se prate i u Institutu u kom se, osim klasičnog oplemenjivanja, koriste i molekularni markeri za identifikaciju poželjnih genotipova uljane repice, što značajno ubrzava proces stvaranja NS hibrida uljane repice.
Uslovi gajenja i tehnologija proizvodnje ozime uljane repice
Zemljište. Uljana repica se uspešno može proizvoditi na različitim zemljištima, ali uz primenu kvalitetne agrotehnike. Najviše joj odgovaraju duboka, plodna, rastresita zemljišta, neutralne do slabo alkalne reakcije, koja nisu sklona formiranju pokorice. Vrlo dobre rezultate daje i na nešto vlažnijim, ali dobro prozračenim i plodnim zemljištima. Građa korena i njegova slabija usisna moć ukazuje da bi u setvi uljane repice trebalo izbegavati teža, zbijena i zemljišta sa nepropusnim podoraničnim slojem, kakav je na primer pseudoglej. Na lakšim zemljištima daće bolji prinos od većine drugih ratarskih kultura. Može se uspešno gajiti i u brdsko-planinskim područjima (do 750 m nadmorske visine).
Padavine. Uljana repica je veliki potrošač vode i za svoj rast i razvoj zahteva značajnije količine padavina (godišnje 500-750 mm). Međutim, kao i kod drugih ratarskih kultura, pored ukupne količine padavina važna je i njihova distribucija tokom vegetacione sezone. Najosetljivija na sušu je u fazi formiranja cvetnih pupoljaka do cvetanja (intenzivan porast) i u fazi nalivanja zrna. U određenim regionima, problem može biti i nedostatak vode u setvi, što rezultira neujednačenim nicanjem, ponekad i izostankom nicanja, zakasnelim razvojem do zime i slabijim prezimljavanjem. Zadržavanje površinskih voda u proleće može dovesti do propadanja useva (truljenja korena).
Plodored. Kao i većinu drugih ratarskih biljaka, uljanu repicu treba gajiti u plodoredu, istovremeno izbegavajući biljne vrste sa kojima repica deli zajedničke štetočine ili bolesti, kao što su slačica, suncokret, soja, grašak, mahunjače i deteline. Najbolji predusevi za uljanu repicu su oni koji ostavljaju dosta vremena za kvalitetnu pripremu zemljišta bez korova, kao što su rani krompir, rano povrće, ali i strnine poput pšenice i ječma.
Prašenje – ljuštenje strništa. Prašenje strništa ili plitko oranje (dubine 10-12 cm), nakon žetve strnina (pšenica, ječam) od izuzetne je važnosti za uspeh celokupne proizvodnje. Naime, njime se prekida kapilarni uspon vode, pa se čuvaju izuzetno važne zalihe vode u zemljištu u delu godine koji je jako deficitaran sa vlagom. Time se provociraju korovi na rast, ali i delimično zaoravaju žetveni ostaci.
Osnovna obrada i predsetvena priprema. Osnovna obrada se izvodi na 20-30 cm, poželjno najkasnije dvadesetak dana pre setve, tako da bi se uspostavili optimalni procesi u zemljištu. Posle je poželjno izvršiti drljanje da bi se zatvorile brazde i poravnala površina. Obavlja se setvospremačima dok se u površinskom sloju od oko 6 cm ne stvori sitnomrvičasta struktura, a na samoj površini sitnije grudve (prečnika do 3 cm). Setva u tek poorano i pripremljeno zemljište može rezultirati neujednačenim nicanjem i rasporedom biljaka, te je stoga treba izbegavati.
Đubrenje. Kao i kod drugih ratarskih kultura, kod uljane repice đubrenje bi trebalo raditi nakon kvalitetne analize zemljišta, ali i predviđenog prinosa po jedinici površine. Orijentaciono, za đubrenje srednje plodnog zemljište bi bilo potrebno 120 kg/ha azota (N), oko 80 do 100 kg/ha fosfora (P2O5) i oko 130-150 kg/ha kalijuma (K2O). Veći deo kalijuma i fosfora vraća se sa žetvenim ostacima u zemljište, tako da se ne iznosi sa parcele. Polovinu ukupne količine fosfora i kalijuma treba dati pod osnovnu obradu, a preostali deo predsetveno. Sa primenom azota treba biti oprezan. Naime, prevelike količine azota u jesen rezultiraju prebujnim usevom koji se neće dovoljno dobro okaliti za zimu, a u slučaju dužih i intenzivnijih mrazeva i niskih temperatura dolazi do znatnog smanjenja sklopa. Obično se daje 1/3 azota predsetveno, a preostali deo u proleće putem prihrane. Uljana repica dobro reaguje na organska đubriva poput stajnjaka, ali je njihova upotreba ograničena jer je vreme od skidanja preduseva do setve uljane repice kratko.
Setva. Optimalni rok za setvu uljane repice je 1- 20. septembar. Prerana setva dovodi do prebujnog, osetljivog useva, koji može početi sa rastom u stablo i loše podneti niske temperature tokom zime, što rezultira smanjenjem sklopa, a time i oslobađanjem prostora za razvoj korova. Prekasna setva rezultira nedovoljno razvijenim biljkama, sa malo rezervnih materija u korenu i stabljici. Takve biljke lakše izmrzavaju i teže se regenerišu, kasne u porastu i po pravilu daju lošiji prinos. Setvu treba obaviti u optimalnom roku, plitko, na 2-3 cm dubine. Nakon setve, ako za to postoje uslovi, treba navodnjavati ili valjati. Repica se seje u redove sa razmakom od 20-30 cm. U našim agroekološkim uslovima smatra se da 70% zasejanih semena iznikne, a da u toku zime propadne maksimalno do 30% biljaka. Potrebna količina semena, zavisno od uslova za setvu, kreće se od 4 do 5 kg/ha i treba osigurati 70-85 biljaka po m2 posle nicanja ili 55-65 biljaka po m2 u žetvi. Kvalitetno, deklarisano seme je osnovni preduslov uspešne proizvodnje. Sorte koje stručnjaci iz Instituta predlažu za ovogodišnju setvu su: Slavica, Jasna, Zlatna i Zorica*.
Zaštita od korova. Primena herbicida u jesen, na dobro pripremljenim, nezakorovljenim poljima po pravilu može izostati. Deo korova, ako i preostane, propašće usled izmrzavanja. Na zakorovljenim tablama neophodna je primena herbicida, uvažavajući spektar korova koji se pojavljuje, ali i uputstva proizvođača za primenu, kvalitetno podešenu prskalicu, itd. U korovskoj flori uljane repice, kao i u flori drugih ratarskih useva, preovladavaju jednogodišnje zeljaste biljke koje se uglavnom razmnožavaju semenom. Suzbijanje korova u usevu uljane repice se može izvesti agrotehničkim i hemijskim merama. U agrotehničke mere spadaju: ljuštenje strnjike, oranje i plitka setvospremiranja. Ljuštenjem strnjike ili oranjem zemljišta neposredno po skidanju preduseva se provocira klijanje i nicanje korovskih biljaka tokom jula i avgusta meseca. Iznikli korovi se suzbijaju oranjem ili setvospremiranjem zemljišta. Na ovaj način se korovske biljke mogu redukovati u znatnom procentu. Pored agrotehničkih, za suzbijanje korova se mogu koristiti i hemijske mere. Primenom herbicida (pre setve, posle setve a pre nicanja useva i korova i postemergence fazi) mogu se takođe znatno redukovati korovske biljke.
Zaštita od štetnih insekata i glodara. U agroekološkim uslovima Srbije najveću opasnost za uljanu repicu predstavljaju insekti. Uljanu repicu oštećuje veliki broj insekata koji u manjoj ili većoj meri smanjuju prinos. Pored toga zaštita uljane repice od insekata se ne može smatrati zahtevnom. Prvi tretmani su u pojedinim godinama potrebni već u jesen u ranijim fenofazama – od nicanja do nekoliko pari listova. U ovim fazama najštetnije su različite vrsta buvača kao i repičina lisna osa. Ovaj problem se tokom ranijih godina više nego uspešno prevazilazio upotrebom semena tretiranog insekticidima iz grupe neonikotinoida. Sa zabranom upotrebe neonikotinoida u usevu uljane repice situacija se u izvesnoj meri komplikuje i povećava se broj folijarnih tretmana. U proleće najveći problem predstavlja repičin sjajnik za čije je suzbijanje često potrebno jedan ili dva hemijska tretmana. S obzirom da kod nas još uvek nije utvrđena pojava rezistentnosti, suzbijanje ovog insekta ne predstavlja poteškoću. Potrebno je naglasiti da pri njegovom suzbijanju treba voditi računa o vremenu aplikacije insekticida zato što su kasniji tretmani, sa početkom cvetanja, nepotrebni dok u isto vreme mogu imati pogubne efekte na polinatore. U fenofazama precvetavanja i početka formiranja ljuski čest problem je i pojava rutave bube za čije suzbijanje još uvek ne postoji dovoljno efikasno rešenje. Gajenjem uljane repice na većim parcelama smanjuje se njen štetni uticaj, pošto je poznato da ova vrsta u početku naseljava rubove parcela gde su i štete najveće.
Pored svega navedenog, pojava i štete od insekata na uljanoj repici kod nas su još uvek u značajnoj meri manje u odnosu na države sa znatno većim površinama, što je još jedan faktor koji govori u prilog širenju njenog gajenja. Povremene štete na uljanoj repici mogu pričiniti i gusenice podgrizajućih sovica u jesenjem periodu i razne vrste glodara (hrčak, voluharice i dr.) tokom čitave vegetacije.
Zaštita od bolesti. Uljanu repicu parazitira veći broj fitopatogenih gljiva: Plasmodiophora brassicae, Peronospora parasitica, Alternaria brassicae, Phoma lingam, Sclerotinia sclerotiorum, Botrytis cinerea, Albugo candida, Erysiphe cruciferarum i neke druge. Pojedine gljive mogu izazvati redukciju prinosa. Pre svih je potrebno izdvojiti Leptosphaeria maculans, koja može prouzrokovati štete od nicanja pa sve do zrenja. U vlažnim godinama, tokom oktobra, a na osnovu broja pega na listu prouzrokovanih parazitnom gljivom Leptosphaeria maculans potrebno je usev zaštititi upotrebom preparata na bazi metkonazola. Za sada u proizvodnji uljane repice patogene gljive ne prouzrokuju značajnije štete, kao što je slučaj u nekim zapadnoevropskim zemljama. Tradicija gajenja uljane repice na ovim prostorima nije duga, tako da u zemljištu ima malo infektivnog materijala. Ovo se svakako ne odnosi na gljivu Sclerotinia sclerotiorum koja se razvija na velikom broju biljnih vrsta. Štetnost ove gljive se može kontrolisati pravilnim plodoredom, odnosno izbegavanjem gajenja uljane repice posle suncokreta, soje i drugih osetljivih domaćina.
Primena agrotehničkih mera (zdravo seme, gajenje tolerantnih sorti, plodored, zaoravanje žetvenih ostataka) može značajno smanjiti prisustvo fitopatogenih gljiva na biljkama uljane repice. Smanjenju pojave korova, insekata i bolesti doprinose i agrotehničke mere kao što su plodored, prostorna izolacija, dobro izbalansirano đubrenje i izbor kvalitetnog sortimenta.
Žetva. Žetva uljane repice se obavlja u tehnološkoj zrelosti, kada vlaga u zrnu padne ispod 15%. Usev je tada obično žućkasto smeđe boje, listovi osušeni, ljuske na bočnim granama uglavnom smeđe, a na glavnoj osi sivo smeđe. Seme je uglavnom smeđe boje i tvrdo. Povećana vlaga ima za posledicu dosušivanje što predstavlja dodatan trošak, a i kvalitet ulja je smanjen. U žetvi se koriste žitni kombajni sa posebnim adaptacijama. Poželjna je upotreba bočnog vertikalnog razdeljivača prohoda ili, još bolje, vertikalne kose kao razdeljivača prohoda. Broj obrtaja bubnja treba da bude što manji, ispod 500 obrtaja u minuti, a sita treba da budu prečnika 3,5-5,0 mm. Jačina vetra se određuje u zavisnosti od vlage zrna.
Slavica je sorta ozime uljane repice tipa “00” priznata 2003. Masa 1000 semena je 4,3 g. Dužina vegetacije je oko 284 dana. Poseduje visok genetski potencijal za prinos semena – preko 4,7 t/ha, sadržaj ulja u semenu je 45%, a proteina 23%. Dobro podnosi niske temperature. Ulje joj je pogodno za ljudsku ishranu, a ostaci posle ceđenja za ishranu domaćih životinja.
Jasna je ozima sorta sa niskim sadržajem eruka kiseline i glukozinolata, iz grupe “00”. Masa 1000 semena je 3,4 g. Dužina vegetacije je 280 dana. Poseduje visok genetski potencijal za prinos semena – preko 5 t/ha, a sadržaj ulja u semenu je oko 41%. Dobro podnosi niske temperature. Ulje joj je pogodno za ljudsku ishranu, a ostaci posle ceđenja za ishranu domaćih životinja.
Zlatna je sorta ozime uljane repice, iz grupe “00”, priznata 2008. Masa 1000 semena je 3,9 g. Dužina vegetacije je 284 dana. Poseduje visok genetski potencijal za prinos semena – preko 4,5 t/ha, a sadržaj ulja u semenu je oko 44%. Dobro podnosi niske temperature. Ulje joj je pogodno za ljudsku ishranu, a ostaci posle ceđenja za ishranu domaćih životinja.
Zorica je ozima sorta sa niskim sadržajem eruka kiseline i glukozinolata, iz grupe “00”. Masa 1000 semena je 4,2 g. Dužina vegetacije je 279 dana. Poseduje visok genetski potencijal za prinos semena – preko 4,7 t/ha, a sadržaj ulja u semenu je oko 46%. Dobro podnosi niske temperature. Ulje joj je pogodno za ljudsku ishranu, a ostaci posle ceđenja za ishranu domaćih životinja.
Uljane repica u organskoj poljoprivredi
Uljana repica je popularan izvor ulja za različite namene i trenutno treći po redu izvor biljnog ulja na svetu, posle palminog i sojinog ulja. Smatra se i za odličan usev u plodoredu, za unapređivanje kvaliteta zemljišta. U organskoj poljoprivredi, uljana repica se koristi za proizvodnju ulja, dobijanje proteinskih suplemenata za proizvodnju mleka, ali je korisna i kao pokrovni usev, pružajućiu više od 80% pokrivenosti zemljišta. Većina Brassica vrsta oslobađa hemikalije koje mogu da budu toksične za nematode, gljive i neke korove, ali je efikasnost njenog korišćenja za kontrolu štetnih vrsta i štetočina varijabilna i relativno niska.
Korišćenje zelenišnog đubriva je preporučeno u organskoj poljoprivredi, tako da se za tu namenu koriste razne vrste, pri čemu je upotreba uljane repice preporučena, jer se ona brzo razlaže i popravlja zemljište za sledeću setvu. Ekološki uticaj različitih načina poljoprivredne proizvodnje ne treba zanemariti. Utvrđeno je da deficit u oprašivačima, u vidu razlike između aktuelnog i potencijalno mogućeg oprašivanja, postaje veći u skladu sa povećanjem intenziteta proizvodnje od organskog preko konvencionalnog do GMO sistema proizvodnje.
Tranzicija iz konvencionalne u organsku poljoprivredu obezbeđuje ne samo kvalitetniju hranu, već i umanjuje negativan uticaj koji poljoprivredan proizvodnja ima na našu okolinu. U studiji sa četiri glavne gajene biljne vrste u Kanadi, canola (Brassica rapa), kukuruzu (Zea mays), soji (Glycine max), i pšenici (Triticum aestivum) je utvrđeno da organska proizvodnja podrazumeva u proseku 39% manje utroška energije. To smanjenje je skoro potupno posledica različitog sistema prihrane zemljišta, odnosno đubrenja.
Zbog različitih uslova gajenja u organskoj poljoprivredi, znanje o ponašanju sorti namenjenih konvencionalnom gajenju može biti od koristi oplemenjivačima, ali i proizvođačima. Njihovim ispitivanjem može se odrediti potreba za postojanjem posebnih programa oplemenjivanja za organski način proizvodnje.
Da bi ispitali ove parametre u našim uslovima, istraživači iz Instituta za ratarstvo i povrtarstvo su postavili ogled sa ciljem da se utvrde razlike između konvencionalno oplemenjivanih sorti uljane repice u konvencionalnom i organskom načinu gajenja, te da se utvrdi efekat različitih datuma setve na neke osnovne osobine poput nicanja, preživljavanja tokom zime, prinosa semena, sadržaja ulja i proteina u semenu. Cilj ovih aktivnosti je da se unapredi sistem gajenja uljane repice u organskoj poljoprivredi i da se odaberu najpogodnije sorte za dalji rad i proizvodnju.
Pet sorti uljane repice kvaliteta 00 su posejane u dva načina gajenja, svaki sa tri datuma setve i četiri ponavljanja. Ogled je organizovan tako da se što vernije utvrdi efekat sorte i načina gajenja na nicanje, prinos semena, kao i sadržaj ulja i proteina. Polje je bilo zaštićeno od insekata, korova i bolesti u skladu sa preporučenim agrotehničkim merama za uljanu repicu. U organskom polju, korovi su uklanjani mehanički ili ručno, dok su insekti tretirani insekticidom dozvoljenim za upotrebu u organskoj poljoprivredi. Uzorci semena za analizu sadržaja ulja i proteina su uzeti tokom žetve.
Potvrđeno je da se neke konvencionalne sorte, poput Slavice, mogu uspešno gajiti u sistemu organske proizvodnje, a zaključeno je da razvoj novih sorti posebno za organsku poljoprivredu nije neophodan. Prinos semena i sadržaj ulja je bio kasnom roku setve, i to u oba načina gajenja. Nije bilo značajnog uticaja na sadržaj proteina. Utvrđeno je i da kasna setva uz plitko oranje značajno povećava udeo korova na parceli, što je posebno bilo izraženo na organskom polju.
Na osnovu dobijenih rezultata, može se zaključiti da je korišćenje uljane repice u organskoj poljoprivredi moguće, ali je potrebno dalje unapređenje metoda proizvodnje. Postojeća ponuda proizvoda za unapređenje kvaliteta zemljišta je obogaćena organskim mineralnim đubrivima što olakšava planiranje proizvodnje. Proizvodi za kontrolu insekata u organskoj poljoprivredi se reklamiraju, ali nisu uvek dostupni u prodaji. U uslovima optimalnim za napad insekata, iskustvo je pokazalo da postojeći organski proizvodi nisu efikasni kao konvencionalni. Najveći problem ipak predstavlja potpuni izostanak proizvoda za uklanjanje korova u organskoj proizvodnji, što čini još važnijim dobru poljoprivrednu praksu koja uključuje higijenu farme, da bi se sprečilo širenje štetočina, bolesti, korova i svega što bi moglo da smanji prinos.
Ovaj ogled je pokazao da organski način gajenja ne mora da bude povezan sa smanjenjem prinosa u odnosu na konvencionalni. Iako je sadržaj ulja bio niži, vrednost dobijena kroz veći kvalitet opravdava organski način proizvodnje.