Cerkospora (pegavost lišća) jeste najznačajnije oboljenje šećerne repe u našim agroklimatskim uslovima. Bolest se javlja učestalo, a u pojedinim godinama može izazvati značajno smanjenje prinosa i pogoršanje kvaliteta korena repe, pogotovo ukoliko se ne sprovodi adekvatna i pravovremena zaštita. Uspešna zaštita šećerne repe od pegavosti lišća može se ostvariti jedino primenom kompleksa mera suzbijanja. Cerkospora se može kontrolisati gajenjem tolerantnih sorti, agrotehničkim merama i primenom fungicida.
Pegavost lišća prouzrokuje gljiva Cercospora beticola sacc. Prouzrokuje stromatične tvorevine u zaraženom lišću, pomoću kojih se održava na njivi tokom naredne dve do tri godine. Zbog toga pravilan plodored ima veliki uticaj na razvoj bolesti.
Temperatura oko 25°C i relativna vlažnost vazduha preko 95% predstavljaju optimalne uslove za infekciju. Inkubacioni period u takvim uslovima traje 6-7 dana, dok se na 15°C on produžava na 50 dana. Zato je pegavost lišća bolest toplijeg i vlažnijeg klimata. U toplijim reonima odlučujući uticaj na razvoj bolesti ima učestalost kiša. Prvi simptomi pegavosti lišća u našim uslovima obično se javljaju krajem juna i početkom jula. Izuzetno toplo vreme početkom leta može uticati na pojavu simptoma pegavosti 10–15 dana ranije.
Simptomi bolesti su sitne sive pege, koje mogu biti okruglastog i nepravilnog oblika, oivičene crvenkastomrkom bojom tkiva. Razvojem bolesti broj pega se povećava. U središnjem delu pega, naročito sa naličja liske, obrazuju se grupice konidiofora crne boje na kojima se formiraju konidije u vidu sivkaste navlake. U uslovima jačih zaraza dolazi do propadanja većine obolelih listova. Umesto uginulih, biljka obrazuje novo lišće (retrovegetacija), zbog čega se korenov vrat izdužuje, troše hranjive materije i snižava sadržaj šećera. U glavnim proizvodnim područjima gajenja šećerne repe u Srbiji, pegavost lišća je najštetnije oboljenje ove biljke.
Primarne zaraze su redovno slabe i do nastanka epifitocije može doći posle jednog relativno dužeg perioda nakupljanja infekcionog materijala. Pored temperature i vlažnosti, na razvoj pegavosti znatno utiče količina inokuluma u zemljištu, vreme setve, osetljivost sorata i primenjena agrotehnika. Najbrži razvoj bolesti se može očekivati u godinama sa toplim letom i čestim padavinama, pri učestalom gajenju repe na istom polju, na osetljivim sortama i na usevima najranije setve. Masovne zaraze u takvim uslovima mogu se očekivati polovinom avgusta. U drugoj polovini avgusta i početkom septembra dolazi do retrovegetacije repe. Toplo vreme i češće kiše omogućavaju intenzivan razvoj bolesti i tokom septembra.
Uspešna zaštita šećerne repe od pegavosti lišća može se ostvariti jedino primenom kompleksa mera suzbijanja. Neophodno je u proizvodnju uvoditi otpornije sorte šećerne repe, jer se na njima parazit sporije razvija pa se uspešnija zaštita može ostvariti sa manjim brojem prskanja fungicidima. Četvorogodišnjom plodosmenom smanjuje se infekcioni pritisak parazita, što olakšava i pojeftinjuje zaštitu useva hemijskim sredstvima. Kako bi pomogli poljoprivrednim proizvođačima u praćenju brojnih bolesti i štetočina, organizovane su prognozno izveštajne službe koje prate pojavu bolesti i štetočina, a samim tim i cerkospore (prognozno izveštajna služba Vojvodine). Na ovaj način poljoprivredni proizvođači su u mogućnosti da pravovremenim tretiranjem uspešno suzbiju bolest i uštede novac ne izlažući se trošku kupovine fungicida radi tretiranja šećerne repe bez potrebe.
Sve gajene sorte povoljno reaguju na primenu fungicida radi suzbijanja bolesti pegavosti lišća. Prvo prskanje treba izvesti kada se konstatuju prve pege i ostvare uslovi za širenje infekcije. Zaštita se po pravilu obnavlja svakih 15–20 dana, u zavisnosti od razvoja bolesti, stanja useva i vremenskih prilika. U uslovima intenzivne hemijske zaštite neophodna je redovna kontrola otpornosti parazita prema primenjivanim hemijskim sredstvima.
Ovogodišnje (ne)prilike u proizvodnji šećerne repe, kao i klimatski uslovi pogoduju ranoj pojavi cerkospore na našim poljima. Prvi zabeleženi simptomi sive pegavosti su se pojavili na lokalitetu Lukićevo, 23. maja, na cvekli. Pojava pega na cvekli je indikator meteoroloških uslova povoljnih za Cercospora spp. pre nego što se siva pegavost pojavi na listovima šećerne repe. Na repi prvi zvanični simptomi su zabeleženi na lokalitetu Kljajićevo (Sombor) 12. juna, na usevu posejanom 17. marta. Zbog toga savetujemo sve proizvođače repe da, ako to vremenske prilike dozvoljavaju, redovno obilaze svoje useve, prate promene i čim primete simptome, uzorke odnesu u najbližu savetodavnu stanicu i u konsultaciji sa savetodavcem – stručnjakom iz zaštite bilja – izvrše prvo tretiranje.