Širom naše zemlje proizvodnja pšenice se odvijala u neizvesnim uslovima, što zbog poskupljenja energije, mineralnih đubriva, pesticida, tako i zbog vremenskih (ne)prilika.

Žetva pšenice, koja većini poljoprivrednih proizvođačima donosi prve prihode u godini, uspešno se privodi kraju.

Kako su se cene inputa povećale, tako je poljoprivrednim proizvođačima bilo sve teže da sprovedu sve agrotehničke mere koje proizvodnja zahteva. Odstupanje od tehnologije gajenja, ne korišćenje mogućnosti analiziranja zemljišta i bez adekvatnih saveta stručnjaka  u vezi sa mineralnim đubrivom i zaštitom useva od korova, štetočina i bolesti samo po sebi dovodi do pada prinosa. Ako se pri tom seje „seme sa tavana“ umesto proverenog deklarisanog semena, sigurno će biti umanjen profit.

Analiza proizvodnje pšenice za ovu godinu pokazuje da su troškovi proizvodnje pšenice u ovoj godini, u privatnom sektoru, bili oko 164.000 din/ha, dok je očekivani prosečni prinos oko 4,25 t/ha. Ukoliko cene pšenice ne budu u padu, proizvođači koji budu imali prinose iznad prosečnih mogu očekivati profit.

Sa druge strane, čak i u ovakvoj neizvesnoj i teškoj proizvodnoj godini, pojedini poljoprivredni proizvođači su ostvarili prinose i preko 7 t/ha. To samo potvrđuje da kad se seju NS seme sorte pšenice i kada se dosledno primene svi saveti stručnjaka iz Instituta za ratarstvo i povrtarstvo, instituta od nacionalnog značaja za Republiku Srbiju, ostvaruju se odlični rezultati. A samim tim je i profit zagarantovan.