Nakon dana predaha, druženja i sabiranja utisaka sa dosadašnjih predavanja, 49. Savetovanje agronoma Srbije je nastavljeno. Četvrti dan Savetovanja su obeležila predavanja iz domena alternativnih kultura, povrća i kukuruza.
ALTERNATIVNE KULTURE
O konoplji, kao trenutno najvećem izazovu u ratarstvu, govorio je Dejan Rengeo, gost iz Slovenije. Naglašavajući da je konoplja kultura kojoj je posvetio svoj radni vek, predstavio je višestruku upotrebnu vrednost konoplje, sastav konopljinog semena (vitamini, aminokiselinski sastav, ulje) i primenu mehanizacije u njenoj proizvodnji.
Proizvodnju lekovitog i aromatičnog bilja prezentovao je dr Dušan Adamović sa Odeljenja za alternativne kulture Instituta. Objasnio je specifičnosti proizvodnje lekovitog i aromatičnog bilja, kao i zahteve koji moraju da budu ispunjeni sa aspekta kvaliteta proizvoda. S obzirom da se kod nas razlikuju masovna proizvodnja i proizvodnja na malim posedima, dr Adamović je apelovao na udruživanje proizvođača. U ovoj proizvodnji takođe je važna pravilna rejonizacija gajenja, odnos biljaka prema vlažnosti, zemljištu, temperaturama. Posebno treba istaći saglasnost proizvodnje aromatičnog bilja sa organskom proizvodnjom.
Sa novim alternativnim kulturama u Institutu za ratarstvo i povrtarstvo široki auditorijum je upoznao dr Vladimir Sikora. Iako je proizvodnja alternativnih kultura specifična, vezana za određene rejone i zahteva više ljudskog rada, sve se kompenzuje značajnom dobiti. Dr Sikora je predstavio široku ponudu ovih kultura: sirak (sirak metlaš i sirak za zrno koji se sve više gaji i prelazi okvir alternativne kulture), uljana tikva golica, duvan, heljda, konoplja, uljani lan, amarantus, facelija. Za detaljne informacije sve zainteresovane uputio je na Odeljenje za alternativne kulture u Bačkom Petrovcu, gde se uz kupovinu semena dobija i tehnologija proizvodnje.
POVRTARSKE KULTURE
Segment intenzivnih povrtarskih kultura započeo je predavanjem dr Slađane Medić Pap o zaštiti najraširenije povrtarske vrste belog luka od rđe. Dr Medić Pap je predočila prisutnima bolesti lukovičastog povrća sa posebnim osvrtom na rđu koja poslednjih godina sve više dobija na značaju. Prouzrokovač ovog oboljenja je gljiva i neophodna je primena fungicida. Neophodno je praćenje stanja useva i pojave bolesti kako bi se odredilo pravo vreme preventivnih tretmana, kao i interval tretiranja useva. Podrazumeva se da je važno pravilno sprovođenje svih agrotehničkih mera, a posebno korišćenje certifikovanog sadnog materijala.
Zanimljivu i neobičnu temu za ovakav skup predstavio je prof. dr Žarko Ilin sa Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu. Reč je o najprofitabilnijoj proizvodnji povrća – proizvodnji u zaštićenom prostoru. Osim ekonomskog, ova proizvodnja ima i agronomski, agrotehnički i ekološki značaj. O značaju ove proizvodnje govori i površina od 300.000 ha u Evropi, odnosno 1.600.000 ha u svetu pod zaštićenim prostorom. Po površini (2.400 ha) i strukturi ove proizvodnje naša zemlja je na nivou Evrope i sveta. Sve ovo daje prognozu da će u budućnosti površine pod zaštićenim prostorom i dalje rasti, pogotovo ako se ima u vidu da broj stanovnika raste i da su u ovaj proces uključene i ostale grane i tehnologije proizvodnje. Profesor Ilin je istakao da su zablude da je sve što je strano i dobro, a kao dokaz toga su stabilne, adaptabilne, produktivne sorte Instituta, koje su vrhunskog kvaliteta.
Značaj povrća na uvek aktuelnu temu zdravlja ljudi potvrđen je prezentacijom dr Jelice Gvozdanović Varge. Ona je napomenula da su tehnologija proizvodnje i prinos važni, ali je posebno istakla rad na oplemenjivanju i rad u pravcu poboljšanja kvaliteta. Neosporan kvalitet povrća čine senzorska svojstva, gradivne materije (mineralni, vitaminski, antioksidativni sastav) i bioaktivne materije – fitohemikalije. Osvrnuvši se na hemijski i mineralni sastav sledećih povrtarskih vrsta: paradajza, paprike, pasulja, ozimog belog luka (sorta Bosut), graška, mladog luka, lisnatog povrća – kupusa, kelja, salate puterica, vrežastih kultura – lubenice, krastavaca, dinja i korenastog povrća, dr Gvozdanović Varga je preporučila da se svaki dan pojede povrće, makar iste vrste, ali različite boje.
U pauzi koja je predviđena za predah i druženje, Udruženje vinara Šumadije organizovalo je degustaciju izvrsnih vina koja su sa zadovoljstvom degustirali predavači i gosti Savetovanja. Uz želju da se i naredne godine organizuju ovakva događanja posetioci skupa su se zadovoljno vratili na predavanja.
KUKURUZ
NS hibride kukuruza sa kojima se Institut za ratarstvo i povrtarstvo sa razlogom nesebično ponosi, zbog plasmana ove kulture kako na domaćem, tako i na tržištu van granica naše zemlje, predstavio je dr Milisav Stojaković. U okviru FAO 300-400 grupa istakao je dva nova hibrida NS 3022 i NS 4051, a u grupi FAO 500 hibride NS 5063, NS 5083 i NS Aleksandra. Od celokupnog sortimenta koji nije stariji od jedne decenije i koji se nalazi u ponudi Instituta, istakao je NS 6102 kao najprinosniji hibrid prošle godine, od hibrida za rano suvo zrno – hibride NS 3022, NS 4030 i NS 4051, a za prinos – hibride NS 4023, NS 5051, NS 6102, NS 6010 i NS 6030. Dr Stojaković je rekao da najpouzdanijeg hibrida nema, ali i da se za hibrid NS 6102 može reći da je i u dobrim i lošim uslovima pokazao dobre rezultate.
Ograničavajuće faktore u proizvodnji kukuruza, kiselost zemljišta i toksičnost aluminijuma, objasnio je dr Ivica Đalović. On je naveo uzroke koji dovode do acidifikacije, tj. kiselosti zemljišta, a kao posledicu smanjenu aktivnost korenovog sistema, rastvorljivost fosfora u kiselim zemljištima čime se smanjuje pristupačnost fosfora, kao i toksičnost aluminijma u kiselim zemljištima. Za proizvodnju kukuruza optimalna su blago kisela do neutralna zemljišta. Kao glavnu meru popravke kiselih zemljišta naveo je kalcifikaciju uz napomenu da krečna đubriva treba primenjivati sa organskim jer se time povećava efikasnost kalcifikacije. U mere smanjenja kiselosti zemljišta spadaju i blagovremena i pravilna obrada zemljišta, popravka strukture zemljišta kao i izbor tolerantnih genotipova – NS 4030, NS 5051, NS NS 6010, NS 6030, NS 6102, NS 640.
Potom je usledilo predavanje dr Petra Čanka o proizvodnji i doradi semena NS hibrida kukuruza. Površine na kojima Institut uzgaja semenski kukuruz su veće od 3.000 ha. U proizvodnji hibrida kukuruza vrši se 6 obaveznih pregleda uz nadzor PSSS i sprovođenje svih agrotehničkih i specifičnih mera. Berba semenskog useva je isključivo u klipu, u fazi fiziološke zrelosti, nakon čega se odmah vrši transport u doradni centar. Nakon sušenja, krunjenja, selektiranja i po potrebi kalibriranja, vrši se zaprašivanje i pakovanje, pa opet ispitivanje kvaliteta na osnovu kog se pravi deklaracija semena.
Dinamiku otpuštanja vlage iz zrna predstavio je dr Bojan Mitrović. Kao glavni cilj Instituta ističe se stvaranje visokoprinosnih hibrida sa brzim otpuštanjem vlage iz zrna nakon fiziološke zrelosti. Prednost se daje hibridima koji prirodno brže otpuštaju vlagu (rani hibridi). Dr Mitrović je ukazao na razlike koje postoje u pogledu otpuštanja vlage između pojedinih hibrida iste grupe zrenja, kao i na sličnu dinamiku kod srodnih hibrida.
Formulu za uspeh u proizvodnji kukuruza dao je dr Goran Bekavac, rukovodilac Odeljenja za kukuruz Instituta, ističući neraskidivu vezu NS tehnologije proizvodnje i NS hibrida kukuruza. Kao sastavne delove NS tehnologije proizvodnje, dr Bekavac je naveo agrohemijske analize (uzorkovanje zemljišta, analizu i preporuku za đubrenje), osnovnu obradu zemljišta (podrazumeva mnogo detalja od suštinskog značaja), predsetvenu pripremu, gustinu setve (preporuka koja se nalazi na pakovanju semena), setvu (na osnovu stanja parcele i temperature), negu useva (suzbijanje korova mehaničkim putem, odnosno međurednom kultivacijom čime se vrši i aeracija zemljišta, i herbicidima) i na kraju berbu.
Ističući da je genotip nosilac tehnologije proizvodnje, dr Bekavac je naveo glavne adute NS hibrida kukuruza: prinos (na svetskom nivou), sadržaj vlage u zrnu (tokom ekstremno vlažne 2010. godine kod NS hibrida zabeležena je najniža vlaga u zrnu), tolerantnost na abiotički i biotički stres.
Sa ponosom je istakao da je naša semenska kuća, Institut za ratarstvo i povrtarstvo Novi Sad, prva koja je na tržište izašla sa DUO sistemom tehnologije. Preporuka za ovogodišnju setvu su hibridi NS 3022 (novi), NS 4051 (novi), NS 5051, NS 6102 – najkvalitetniji hibrid iz grupe FAO 600 i NS 7020 koji je u pogledu prinosa i adaptabilnosti ocenjen sa ocenom 10. Za rano suvo zrno, preporučuju se hibridi NS 3014, NS 3022, NS 4023, NS 4030, NS 4051, a za postizanje najviših prinosa je, zbog različite dužine vegetacije, preporučio kombinaciju hibrida iz grupe FAO 500 – FAO 700: NS 5051, NS 6102, NS 6010, NS 6030, NS 7020. Favorit za silažu je NS 5010. U diskusiji koja je usledila nakon predavanja, dr Bekavac je najavio pet novih hibrida koja će u naredna dva meseca biti na listi EU i podsetio na široku paletu institutskih hibrida kukuruza na tržištu Ukrajine i Rusije.
Ministar pravde Vlade Republike Srbije, dr Nikola Selaković, je u neformalnom razgovoru sa direktorom Instituta dr Jegorom Miladinovićem, zaposlenima sa Odeljenja uljanih kultura i rekorderima u proizvodnji uljanih kultura, obavešten o detaljima organizacije Savetovanja i utiscima posetilaca.
[do action=”fb-foto”]https://www.facebook.com/media/set/?set=a.10153048297954824.1073742017.56790329823&type=3&uploaded=56[/do]