U ponedeljak 17. maja održana je panel diskusija u okviru konferencije Re-set summit na temu „Cirkularni model poslovanja- ono što je đubre za jednog je resurs za drugog“.
Cirkularna ekonomija je prilika da se uspostavi poslovanje u skladu sa održivim razvojem, prilika da se inovira i uspostavi zeleno tržište koje je dobro kako za kompanije, tako i za potrošače. Tri principa cirkularne ekonomija su dizajn proizvoda takav da ne postoji otpad i zagađenje, zadržavanje proizvoda i materijala što je duže moguće na tržištu sa najvećom mogućom vrednošću i regeneracija prirodnih sistema koristeći čiste, netoksične supstance, obnovljive resurse i obnovljive izvore energije.
Republika Srbija trenutno odvaja 8-10 puta manje novca od Evropske Unije na samu cirkularnost proizvoda, inovacije i zaštitu životne sredine. Potencijalna godišnja vrednost cirkularne ekonomije na teritoriji Evrope je 700 milijardi evra godišnje sve do 2030. godine, uključujući i potencijal od 700 hiljada novih radnih mesta koji se otvara uz implementaciju cirkularne ekonomije. Republika Srbija u poslednjih 5 godina izdvaja 0,25% do 0,4% BDP-a na istraživanje i razvoj, dok je nivo u EU 3,5%.
Institut za ratarstvo i povrtarstvo, kao institut od nacionalnog značaja za Republiku Srbiju je društveno odgovorna kompanija, koja pored brige o svim članovima društva, brine i o zaštiti životne sredine.
Uvođenje cirkularne ekonomije je nastavak aktivnosti koje se sprovode u Institutu za ratarstvo i povrtarstvo dugi niz godina. Poslednjih 30 godina Institut za ratarstvo i povrtarstvo teži smanjenju upotrebe pesticida, mineralnih đubriva i ozelenjavanju kompletne poljoprivredne proizvodnje, navodi dr Vuk Đorđević, rukovodilac Departmana za genetiku i oplemenjivanje u Institutu za ratarstvo i povrtarstvo.
Institut za ratarstvo i povrtarstvo soju proizvodi i distribuira poljoprivrednim proizvođačima poslednjih 50 godina, a znajući da je azot osnovni biogeni element bez kojeg nema uspešne proizvodnje, Institut kupcima NS seme sorti soje besplatno daje i bakterije kojim će da inokulišu seme i na taj način prikupe azot iz vazduha. Poljoprivredni proizvođači su do sada besplatno dobili preko 300.000 tona čistog azota, što iznosi oko 10 miliona evra, ističe dr Vuk Đorđević.
Zemljište je resurs koji moramo da čuvamo, štitimo i unapređujemo, kako bismo dugoročno mogli da opstanemo. Žetveni ostaci kao što su kukuruzovina i slama se smatraju otpadom i oni se koriste za proizvodnju energije. U Vojvodini je sadržaj organske materije, jedan od glavnih biogenih faktora plodnosti zemljišta, u poslednjih 70 godina prepolovljen, jer se žetveni ostaci koriste u energetskom sektoru, a oni su osnovni izvor biogenosti zemljišta, navodi dr Đorđević.
Da bi cirkularna ekonomija mogla da se realizuje moramo ispuniti određene preduslove, kako ne bismo uništili proizvodne sisteme. Institut za ratarstvo i povrtarstvo, institut od nacionalnog značaja za Republiku Srbiju, teži doprinosu da proizvodni sistemi ostanu produktivni i životna sredina bude čistija, kao i podizanju svesti poljoprivrednih proizvođača o važnosti tehnoloških procesa za vraćanje organske materije u zemljište. Primena znanja, tehnologija i inovacija će doneti dobrobit kako za privredu, tako i za životnu sredinu, a Republici Srbiji omogućiti da postane lider u regionu u oblasti cirkularne ekonomije.