Jelena MilicDrugi dan 49. Savetovanja obeležile su prezentacije najnovijih dostignuća Instituta za ratarstvo i povrtarstvo iz oblasti organske proizvodnje, proizvodnje krmnog bilja i strnih žita.

ORGANSKA PROIZVODNJA

Predavanje iz oblasti organske proizvodnje o aktivnostima Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine u cilju unapređenja organskog sektora u Republici Srbiji, održala je g-đa Jelena Milić, savetnik za unapređenje sistema organske proizvodnje u Ministarstvu. U vezi sa zakonodavnim okvirom za organsku proizvodnju, g-đa Milić je predstavila uslove za uvoz organskih proizvoda, dokumentaciju koja je potrebna za izdavanje potvrde da je organski proizvod proizveden u skladu sa zakonom kojim se uređuje organska proizvodnja i uslove i način prodaje organskih proizvoda.

Jovica VasinUkratko je objasnila da su kontrola i certifikacija poverene kontrolnim organizacijama, da akreditaciju vrši nacionalno Akreditaciono telo Srbije u skladu sa standardom SRPS ISO/IEC 17065, a ovlašćenje resorno Ministarstvo. Takođe, prisutni su mogli da čuju koje su ovlašćene kontrolne organizacije za 2015. godinu, podsticaje za organsku proizvodnju i aktivnosti u cilju razvoja organske proizvodnje.

Osnovne principe đubrenja u organskoj proizvodnji predstavio je dr Jovica Vasin, rukovodilac Laboratorije za zemljište i agroekologiju u Institutu za ratarstvo i povrtarstvo. Dr Vasin je naveo načela organske poljoprivrede čiji je cilj proizvodnja zdravstveno bezbedne, kvalitetne hrane na ekološki održiv način, dajući akcenat na održavanju i povećanju plodnosti zemljišta.

Anamarija StojanovicSvim zainteresovanima za organsku proizvodnju kao i već postojećim proizvođačima dobrodošla su saznanja o specifičnostima organske proizvodnje kontrole plodnosti zemljišta u odnosu na konvencionalnu, principima na kojima se bazira đubrenje kao i o principima uzorkovanja zemljišta. U tom cilju dr Vasin je predstavio i Laboratoriju za zemljište i agroekologiju.

Preporuku semena Instituta za ratarstvo i povrtarstvo namenjenog organskim sistemima proizvodnje kroz svoje izlaganje dala je dr Anamarija Stojanović. Kao glavne karakteristike navedene su adaptibilnost, genetička varijabilnost, prilagođenost ekstenzivnijim uslovima gajenja, visoki kvalitet, kompetitivnost korovima i visoka tolerantnost ili otpornost na bolesti.

Poštujući ciljeve gajenja i zahteve tržišta promovisane su sorte i hibridi Instituta za ratarstvo i povrtarstvo namenjene organskoj proizvodnji.

Djura KaragicKRMNO BILJE

Predavanje o prinosu i kvalitetu NS sorti krmnog bilja održao je dr Đura Karagić, rukovodilac Odeljenja za krmno bilje u Institutu za ratarstvo i povrtarstvo. Ekstremno kišna godina i nešto niže temperature su u u protekloj godini predstavljali dobre uslove za postizanje prosečnog prinosa od 10 do 14 tona sena, što je uticalo na otvaranje dva pitanja: značaj senaže i značaj kvaliteta u proizvodnji stočne hrane. Kao parametre kvaliteta stočne hrane dr Karagić je naveo konzumaciju, svarljivost i organoleptička svojstva. Posebno je istakao značaj kiselo deterdženstskih vlakana (ADF) kao pokazatelja svarljivosti stočne hrane.

Dragan MilicPredavanje na temu balansiranja prinosa i kvaliteta lucerke pomoću sistema kosidbe i sorte održao je dr Dragan Milić. Cilj svakog proizvođača je maksimalan prinos i kvalitet, a  najvažniji faktori za postizanje tog cilja su vreme kosidbe, izbor sorte i opremljenost gazdinstva savremenom mehanizacijom. Kao glavne činioce od kojih zavisi prinos i kvalitet dr Milić je naveo zemljište, klimu, oblast gajenja, starost lucerišta i primenjenu agrotehniku. U zaključku je navedeno da se u našim agroekološkim uslovima najbolji prinos i kvalitet postižu kosidbom lucerke u sistemu 5 otkosa u godini, tj. postiže se značajno bolji kvalitet suve materije, veći sadržaj proteina i manji sadržaj vlakana.

Sanja VasiljevicPosebna napomena je da se košenjem lucerke u sistemu kosibe sa 3 otkosa ne iskorišćava genetički potencijal NS sorti, dobija se loš kvalitet i dolazi do značajnog smanjenja prinosa suve materije lucerke, što bi svakako trebalo izbegavati.

O značaju združene setve ozimog stočnog graška sa strninama u proizvodnji kabaste stočne hrane govorila je dr Sanja Vasiljević. Ovakav način gajenja ima višestruki značaj: povećanje prinosa, balansiranje hranljive vrednosti krme i podrška grašku od poleganja. Na rentabilnost združene proizvodnje ukazuje LER indeks koji se definiše kao površina zemljišta koja je potrebna da čist usev postigne isti prinos kao i mešavina tog useva sa nekom drugom vrstom.

Vojislav MihajlovicDr Vasiljević je zaključila da je opravdana proizvodnja u združenoj setvi graška sa strninama pri odnosu 85:15, kako sa aspekta rentabilnije proizvodnje zelene i suve kabaste stočne hrane, tako i sa aspekta ostvarivanja zadovoljavajućeg kvaliteta krme.

Dr Vojislav Mihailović, pomoćnik direktora za organizaciju poslova u proizvodnji i plasmanu, izneo je dosadašnje rezultate i buduće ciljeve u oplemenjivanju graška – prosečan višegodišnji prinos najmanje 4 t/ha, sadržaj sirovih proteina u zrnu 23-28% uz svarljivost iznad 85%, odstupanje prinosa između pojedinih godina 20-25%, zadovoljavajuća otpornost na preovlađujuće bolesti i povećana otpornost na napad graškovog žižka. Kao nove pravce dr Mihailović je naveo sitnije seme (između 200 g i 220 g) što utiče na jeftiniju setvu, ranostasnost, manje poleganje…

Ukratko bi se moglo reći da je osnovni cilj ostvarivanje visokog prinosa proteina po jedinici poršine, odnosno prinos u kombinaciji sa kvalitetom zrna novih sorti proteinskog graška.    

Nikola HristovSTRNA ŽITA

Dr Nikola Hristov, rukovodilac Odeljenja za strna žita predstavio je NS sorte strnih žita za sadašnje i buduće potrebe. Svoju prezentaciju dr Hristov je započeo sa ponosom predstavljajući proizvođače rekordere. Opisujući izuzetno loše prošlogodišnje vremenske uslove za proizvodnju pšenice, dr Hristov je predstavio postignute rezultate najtraženijih i najaktuelnijih sorti pšenice novosadskog Instituta. Odeljenje za strna žita je tradicionalno organizovalo druženje se izuzetnim proizvođačima i onima koji su uključeni u plasman, korišćenje, preporuku i uopšte proizvodnju naše pšenice u cilju ostvarivanja dugoročne saradnje na višem nivou.

Novica MladenovUticaj lokaliteta i agrotehnike na kvalitet NS sorti pšenice širokom auditorijumu objasnio je dr Novica Mladenov. Dr Mladenov je prikazao doprinos oplemenjivanja povećanju prinosa pšenice u Srbiji, uticaj oplemenjivanja na sadržaj proteina i vlažnog glutena, parametre kvaliteta aktuelnih NS sorti i tehnološki kvalitet u NS sorti pšenice u različitim uslovima proizvodnje.

Tehnologiju gajenja NS sorti strnih žita u cilju postizanja visokih prinosa prezentovao je dipl. inž. Branko Gajičić uz detaljan opis i preporuke najvažnijih  agrotehničkih mera u proizvodnji strnih žita.

Branko GajicicDipl. inž. – master Bojan Jocković je svojim izlaganjem o uticaju godine na dužinu nalivanja zrna pšenice zaokružio segment iz oblasti strnih žita. Visoke temperature su navedene kao najvažniji faktor sredine koji limitira prinos jer se skraćuje period nalivanja zrna.

Bojan JockovicZaključak izlaganja je da ne postoji idealna sorta koja poseduje sva svojstva značajna za visoku i stabilnu proizvodnju, tako da bi gajenje ranijih do srednje kasnih sorti različite genetske osnove omogućilo bolje iskorišćavanje agrotehničkih i agroekoloških uslova.

 

 

[do action=”fb-foto”]https://www.facebook.com/media/set/?set=a.10153042985719824.1073742008.56790329823&type=1[/do]