Nakon uspešno završenog prvog dana 58. Savetovanja agronoma i poljoprivrednika Srbije i 4. Savetovanja agronoma Srbije i Republike Srpske, drugi dan počeo je predstavljanjem NS seme hibrida i sorti stvorenih za njive širom naše zemlje, kao i osvrtom na stanje na poljima, čiji je moderator bio prof. dr Jegor Miladinović, direktor Instituta za ratarstvo i povrtarstvo, instituta od nacionalnog značaja za Republiku Srbiju. Vrhunski stručnjaci iz Instituta predstavili su NS seme sortiment za predstojeću sezonu kako bi upoznali poljoprivredne predavače, koji su napunivši salu kongresnog centra hotela Palisad, pomno pratili predavanja, kako bi uz savete stručnjaka iz Instituta ostvarili još bolje prinose i proširili svoju proizvodnju.
Prvu u nizu prezentacija održao je dr Goran Bekavac sa Odeljenja za kukuruz Instituta, na temu “NS hibridi kukuruza – potencijal u svakom zrnu”, tokom koje je predstavio prednosti gajenja domaćih hibrida kukuruza. Od aktuelnog NS seme sortimenta dr Bekavac je za predstojeću setvu izdvojio NS 3022, NS 3023, NS 4000, NS 4006, NS 5760, NS 6000, NS 6600, NS 6007, NS 5041 Ultra, NS 640 Ultra, NS 3022 Ultra.
Potom je dipl. inž. master Miloš Krstić iz Instituta tokom predavanja na temu “NS hibridi suncokreta – Nove generacije za nove izazove” istakao prednosti gajenja suncokreta, kao biljne vrste prilagodljive uslovima klimatskih promena. Suncokret može da se gaji bez sistematskog navodnjavanja, dobro koristi vodu i hraniva iz dubljih slojeva zemljišta i predstavlja ekoliški prihvatljiv usev. NS seme hibride nove generacije, odlikuje tolerantnost na sušu, visok potencijal za prinos, stabilnost i adaptabilnost, a stvoreni su agroekološkim uslovima Srbije, istakao je Krstić.
Dr Vuk Đorđević, rukovodilac Odeljenja za soju Instituta, održao je predavanje na temu “Otkrijte novi sortiment soje” i istakao da je su prosečne površine pod sojom u poslednjih 20 godina oko 165.000 hektara, a prinos 3 t/ha. Dr Đorđević predstavio je izazove i rešenja gajenja sorti po sortama zrenja. U okviru NS seme sortimenta za predstojeću sezonu izdvojio je sorte Favorit, NS Kaća i NS Olympus iz 000 grupe zrenja, Merkur i Tajfun iz 00 grupe zrenja, Galina, Valjevka, NS Atlas i NS Viseris iz 0 grupe zrenja, NS Maximus, NS Apolo i NS Hogar iz I grupe zrenja i Rubin i NS Kolos iz II grupe zrenja.
Dr Milan Mirosavljević, rukovodilac Odeljenja za strna žita Instituta, tokom predavanja na temu “Budućnost oplemenjivanja NS sorti strnih žita – Novi talas produktivnosti” istakao je da je u Institutu od 1953. godine do 2023. godine stvoreno 514 sorti strnih žita, među kojima su najzastupljenije sorte pšenice. Najznačanije sorte pšenice, koje godinama ostvaruju visoke prinose a gaje se širom naše zemlje su Pobeda, Simonida, NS 40S i Zvezdana, dok su najznačajnije sorte ječma Novosadski 565, Nonius i NS Parip. Pored pšenice i ječma, u okviru NS seme sortimena zastupljeni su i triticale, ovas, spelta i raž, istakao je dr Mirosavljević.
Potom je dr Sanja Vasiljević održala predavanje na temu “Identifikacija kritičnih momenata i optimizacija proizvodnje krmnog bilja” i istakla da se površine pod krmnim biljem posldnjih godina smanjuju. Za uzgoj lucerke važan je izbor zemljišta, dobra priprema zemljišta, poštovanje setvene norme. Obavezno je valjanje posle setve, a u procesu proizvodnje važan je i momenat kosidbe. Potom je dr Vasiljević predstavila tehnologiju uzgoja stočnog graška, krmnog sirka i sudanske trave.
Dr Vladimir Aćin je tokom prezentacije “Osvrt u polje: Stanje useva strnih žita i preporuke za prihranjivanje” istakao da je važno strna žita posejati u optimalnom roku, pogotovo sada kada smo svedoci da klimatske promene dovode do naglih promena temperature, koje ne prijaju biljkama i njihovom razvoju.
Potom je održana panel diskusija na temu “Seme promena: Mladi oblikuju poljoprivredu sutrašnjice”, čiji je moderator bila prof. dr Dragana Latković, predsednica Upravnog odbora Instituta. Učesnici panela su bili najuspešniji mladi poljoprirvednici naše zemlje – Stefan Belu Edorian, Pavel Brezina, Živojin Felbab, Milica Lambeta, Jovan Glišić, Aleksandar Cvetković, David Varga, Goran Runjanin, Branko Milićević, Nikola Gentić, Đorđe Antanasković i Miloš Spajić. Mladi, uspešni poljoprivrednici podelili su svoja iskustva, izazove sa kojima se suočavaju, planove i ciljeve u proizvodnji. Posebno su istakli uspehe koje su ostvarili gajeći NS seme hibride i sorte na svojim parcelama. Ono što je zajedničko za ove mlade, uspešne ljude jeste ljubav prema poljoprivredi, koja ih je podstakla da gajeći novosadske sorte i hibride ostanu da žive na selu i unapređuju svoju proizvodnju. U prepunoj sali kongresog centra hotela Palisad, zaključak panela je bio da mladi poljoprivredni proizvođači, gajeći domaće, deklarisano seme obezbeđuju sigurnu prehrambenu budućnost naše zemlje.
U poslepodnevnim časovima održana je druga panel diskusija na temu “Inovativni pristupi za profitabilniju i ekološki prihvatljivu proizvodnju kukuruza”, čiji je moderator bio dr Goran Malidža. Učesnici panel diskusije su bili Petra Mejić, predstavnik kompanije Al Dahra Srbija, Igor Molnar, direktor kompanije Timac Agro Balkans, Gojko Marjanović, predstavnik kompanije Corteva Agriscience Srb, Filip Injac, predstavnik start-up kompanije ATAR i dr Goran Bekavac, savetnik za oplemenjivanje Instituta za ratarstvo i povrtarstvo, instituta od nacionalnog značaja za Republiku Srbiju.
Sva predavanja i panel diskusije tokom drugog dana Savetovanja možete pogledati na sajtu Savetovanja.
Galerija fotografija
