Drugi dan Savetovanja započeo je veoma korisnim i interesantnim predavanjima iz oblasti proizvodnje industrijskog bilja, krmnog bilja i predavanjem stručnjaka Instituta iz Laboratorije za zemljište i agroekologiju.

Na početku predavanja na temu  NS hibridi suncokreta u ogledima i proizvodnji, govorio je dr Vladimir Miklič, rukovodilac Odeljenja za industrijsko bilje. On se osvrnuo na proizvodnju i rezultate ogleda suncokreta iz prethodne godine, ukazao na prednosti novosadskog Instituta nad konkurencijom kada je u pitanju sortiment i tretman semena suncokreta i dao preporuku NS sortimenta za narednu sezonu. Na početku predavanja dr Miklič je pokazao koji su najveći proizvođači suncokreta u svetu (Ukrajina) i naglasio da je i Institut tom rezultatu doprineo, jer je među najvećima u ponudi hibridnog semena suncokreta. 

Dr Miklič se u svom izlaganju osvrnuo i na proizvodnju suncokreta u Srbiji. Saznali smo u čemu je tajna suncokreta i kako podnosi sušne i nepovoljne uslove. Kroz mrežu mikroogleda prikazano je kako su NS hibridi suncokreta, među kojima se izdvaja hibrid NS Konstantin, ostvarili odlične prosečne prinose. Po prinosu ulja izdvojio se hibrid NS Oskar. NS hibride suncokreta odlikuje stabilnost, a tokom predavanja prikazani su i rekordni prinosi proizvođača u ogledima. Institut je kompanija sa najnovijim sortimentom hibrida suncokreta na tržištu Srbije, sa deset godina bez reklamacije na kvalitet semena.

Za setvu u 2018. izdvojeni su visokoproduktivni uljani hibridi genetski otporni na volovod: NS Fantazija, NS Oskar i Duško, kao i hibridi najnovije generacije: NS Konstantin, NS Romeo, NS Kruna, NS Ronin i NS Horizont, koji su genetski otporni na više rasa volovoda.

Hibridi sa Clearfield tehnologijom – Rimi PR, Pegaz i NS Taurus, a od novih Clearfield Plus hibrida izdvajamo NS Smaragd CLP i NS Samuraj CLP, koji su genetski otporni na plamenjaču i na određene rase volovoda. SUMO hibridi otporni prema tribenuron-metilu – Sumo 1 PR i Sumo 2 OR, Orfej, NS Sumo Sjaj i NS Sumo Sol.

Od hibrida za posebne namene izdvajamo ultrarani hibrid Dukat, zatim konzumne hibride – NS Leviathan, NS Garavi, NS Slatki i NS Gricko i Cepko, kao i visokooleinski hibrid Oliva i dekorativni suncokret – Neoplanta i Heliopa, dok se za ishranu ptica preporučuje hibrid Labud.

Prof. dr Jovan Crnobarac sa Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu objasnio je prednosti suncokreta nad drugim ratarskim biljnim vrstama prilikom gajenja u uslovima suše. On je u svojoj prezentaciji istakao koliko su bitne agrotehničke mere i kako izbeći i ublažiti efekat suše. Kao prednost suncokreta naveden je visok stepen iskorišćenja vode iz dubljih slojeva i usklađena dinamika rasta korena zahtevima vodom.

Dr Sandra Cvejić je prezentovala veći broj novih NS hibrida suncokreta koji su prvi put u ponudi na tržištu Srbijei istakla napredak novosadske genetike u pogledu svih karakteristika hibrida suncokreta. Novi uljani NS hibridi suncokreta – NS Kruna, NS Horizont, NS Ronin, NS Konstantin i NS Romeo; Clearfield plus – NS Samuraj CLP i NS Smaragd CLP; SUMO hibridi – Orfej i NS Sumo Sjaj i novi konzumni – NS Garavi i NS Levijatan.

Na temu „Žičari – rastuća opasnost po useve u Srbiji“ govorio je dr Željko Milovac i ukazao na sve veći problem povećane pojave žičara na našim prostorima, te dao preporuke za prevazilaženje ovog problema. Tokom predavanja dao je i niz korisnih saveta o tome kako prepoznati pojavu žičara, koji su mogući razlozi pojave, kada su najaktivniji i kojim agrotehničkim merama i hemijskim metodama ih suzbiti.

Na kraju ovog dela predavanja, dr Ana Marjanović Jeromela je govorila na temu „Temelji dobre proizvodnje uljane repice“, kroz koju je predstavila sortiment uljane repice za narednu sezonu i ukazala na neke kritične faze u gajenju ove sve prisutnije biljne vrste – gustina setve, zaštite od bolesti i štetočina, prihrana azotom, određivanje momenta žetve. Ona je istakla rastući značaj ove biljne vrste koja ima izuzetno dobre prinose i dala preporuku sortimenta uljane repice – NS Ras, Zorica, Jasna, Zlatna, Anna i NS Jelena.

U drugom delu održana su predavanja iz oblasti proizvodnje krmnog bilja.

Prvo u nizu predavanja održao je dr Đura Karagić, rukovodilac Odeljenja za krmno bilje, na temu povećanja tržišnog značaja krmnih biljaka oplemenjivanjem i optimizacijom tehnologije proizvodnje semena, a naslov je ujedno naziv projekta finansiranog od strane resornog Ministarstva. Ovo predavanje ukazuje na uticaj oplemenjivanja i optimizacije tehnologije proizvodnje semena na povećanje tršišnog značaja krmnih biljaka u Srbiji i inostranstvu. Rezultati rada su prikazani kroz nove ili unapređenje aktuelnih tehnologija proizvodnje, stvaranje najnovije generacije sorti krmnih biljaka, a prezentovane su i informacije vezane za rezultate u naučno-istraživačkom radu. Govorilo se i o tome zašto zasnivati semensku lucerku u združenoj setvi sa suncokretom i o koncipiranom sistemu proizvodnje i plasmana semena lucerke Instituta za ratarstvo i povrtarstvo. Prezentovani su i prihodi od proizvodnje semena lucerke.

Potom je dr Dragan Milić u okviru predavanja „Izbor parcele – faktor uspešne proizvodnje lucerke“ predstavio rezultate vezane za značaj izbora zemljišta u proizvodnji lucerke iz dve različite agroekološke godine (2016. i 2017). Prikazano je koliki je značaj efekta godine odnosno klimatskih uslova i izbora parcele na formiranje suve materije lucerke, kao i na ostvarene prinose primenom petookosnog sistema kosidbe. Prezentovani su i najvažniji kritični momenti u proizvodnji lucerke, šta je važno kod izbora sorte lucerke i koliko su bitne agrotehničke mere.

Dr Branko Milošević je u okviru svoje teme prezentovao značaj kvantitativnih i kvalitativnih promena proteinskog graška od faze formiranja do tehnološke zrelosti semena. Posebno je naglašena optimalna faza žetve, pri vlazi semena od 20% i klijavosti preko 90%, a ukazano je i na značaj izbora sorte proteinskog graška u zavisnosti od agroekoloških uslova i cilja proizvodnje.

Dr Đorđe Krstić sa Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu govorio je o uticaju krmnih leguminoza kao međuuseva na dinamiku azota u zemljištu. Ovo predavanje je posvećeno značaju gajenja krmnih leguminoza sa stanovišta povećanja plodnosti zemljišta. Dr Krstić govorio je o značaju gajenja međuuseva, kada koristiti međuuseve, kako se gaje i na šta utiču.

Poslednje predavanje drugog dana Savetovanja bilo je posvećeno Laboratoriji za zemljište i agroekologiju, sa temom „Distribucija i različiti oblici fosfora u zemljištu u zavisnosti od sistema gajenja“. U okviru teme dr Stanko Milić govorio je o nekoliko važnih aspekata fosfora u odnosu na zemljište i poljoprivrednu proizvodnju uopšte. Kroz prezentacije prikazani su značaj fosfora kao resursa i njegovi izvori, ciklus i oblici fosfora u zemljištu, obezbeđenost zemljišta lako pristupačnim fosforom, faktori koji utiču na pristupačnost fosfora u zemljištu, značaj organske materije u odnosu na fosfor i rezultati višegodišnjih ogleda. Takođe su predstavljeni i rezultati istraživanja koje se zasniva na praćenju uticaja plodosmene i đubriva (stajnjaka, žetvenih ostataka i mineralnih đubriva) na zastupljenost fosfora i njegovih frakcija dugogodišnjom primenom određenih sistema gajenja kukuruza.