Drugi  dan Savetovanja započeo je predavanjima iz oblasti proizvodnje strnih žita i soje.

Na početku, o potencijalu za prinos i kvalitet NS sorti strnih žita govorio je dr Novica Mladenov, koji je u izlaganju istakao najznačajnije agronomske osobine najnovijih novosadskih sorti strnih žita. Prikazani su rezultati mreže makroogleda u 2016. godini i postignuti prinosi kod proizvođača na različitim lokalitetima, uz primenu preporučene agrotehnike.

Dr Vladimir Aćin održao je predavanje na temu stanja mineralnog azota u zemljištima Vojvodine i dao preporuke za prihranjivanje. Na osnovu preliminarnih rezultata sadržaja lakopristupačnog azota u zemljištu (N-min metoda), date su preporuke đubrenja i istaknuta specifičnost sorti. Razmotreno je trenutno stanje useva u zavisnosti od roka setve i posledice delovanja niskih temperatura tokom januara.

Dr Dragana Trkulja govorila o molekularnom oplemenjivanju koje otvara brži i efikasniji put do novih sorti strnih žita. U okviru predavanja dat je kratki prikaz dosadašnjih dostignuća na polju molekularnih istraživanja u Odeljenju za strna žita. Pored toga, bilo je  reči i o planovima i budućim pravcima primene molekularnih metoda, u cilju daljeg unapređenja oplemenjivačkog procesa.

U svom predavanju o značaju akumulacije suve materije za formiranje prinosa pšenice i ječma, dr Milan Mirosavlјević prikazao je rezultate istraživanja koji jasno ukazuju da je translokacija akumulirane suve materije iz vegetativnog dela u zrno od izuzetnog značaja za formiranje prinosa pogotovo u nepovolјnim sezonama. Pravilan odabir sorte i primena odgovarajućih agrotehničkih mera omogućava optimalan rast bilјaka i formiranje biomase i prinosa zrna kod strnih žita.

Dr Radivoje Jevtić, rukovodilac Odeljenja za strna žita, održao je predavanje na temu patogena strnih žita, u kome je ukazano je na jaču pojavu pegavosti lista strnih žita i njihov uticaj na prinos. Pored septoriozne i mrežaste pegavosti, posebna pažnja je posvećena prouzrokovačima žuto mrke i ramulariozne pegavosti lista koji su prvi put opisani u Srbiji.

U drugom delu održana su predavanja iz oblasti proizvodnje soje. Prisutnima se pre svega obratila rukovodilac Odeljenja za soju dr Svetlana Balešević Tubić, istakavši da je krajem 20. veka soja okarakterisana kao biljka 21. veka, čemu u prilog govori porast površina pod sojom u svetu i značaj gajenja soje. Potom je najavila predavanje dr Jegora Miladinovića, koji je govorio na temu proizvodnje soje u 2016. godini.

Tema predavanja obuhvatila je sve aspekte proizvodnje soje u 2016, od uslova za proizvodnju tokom vegetacionog perioda, požnjevenim površinama, postignutim prosečnim prinosima, sa osvrtom na 15 prethodnih godina, pri čemu se konstatuje da su u 2016. godini ostvareni rekordni prinosi i obim proizvodnje soje . Takođe su prikazani rezultati koje su postigle nove sorte i linije testirane u mreži makroogleda.

Na osnovu rezultata makroogleda sagledane su agronomske osobine novostvorenih genotipova i identifikovani genotipovi pogodni za široku proizvodnju. Prikazani su rekordni prinosi koje su ostvarile naše  sorte u širokoj proizvodnji i data je preporuka sortimenta soje za setvu u 2017. godini.

Dipl.inž. Aleksandar Davidov iz poljoprivredne stručne sllužbe u svom predavanju naveo je rezulatate makroogleda soje, dao pregled prinosa sorti soje u zavisnosti od uslova godine, sa posebnim akcentom na preporuku sorti sa prinosom iznad prosečnog.

Dipl. inž. master Zlatica Miladinov govorila je o tome kako povećati prinos, pre svega istakavši značaj mera koje predstavljaju deo naše tehnologije proizvodnje koje se ponekad zapostavljaju, a to su zaoravanje žetvenih ostataka i plodored. Objašnjeno je kako se prinos smanjuje sa kašnjenjem setve, i istaknut uticaj sabijanja zemljišta na produktivnost soje.

Dr Kristina Petrović dala je pregled bolesti soje, među kojima je više od 100 fitopatogena, i navela ekonomski najznačajnije bolesti soje sa aspekta klimatskih promena. Naglasila je značaj upotrebe zdravog, sertifikovanog semena i borbu protiv upotrebe nedeklarisanog semena u proizvodnji.

Prof. dr Đorđe Malenčić, redovni profesor Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu, održao je predavanje na temu „Fenolni profili i antioksidativni kapacitet zrna soje obojene semenjače“, u kome je istakao potencijal soje u prevenciji i lečenju hroničnih bolesti poput kancera, ateroskleroze, osteoporoze i srčanih oboljenja, zahvaljujući visokom sadržaju izoflavona genisteina i drugih fitoestrogena. Izrazio je zadovoljstvo dugogodišnjom saradnjom sa Odeljenjem za soju Instituta za ratarstvo i povrtarstvo i naglasio da je po prvi put na ovim prostorima ispitan sadržaj i sastav fenola i antioksidantni potencijal u zrnima različito obojenih varijeteta soje.

U popodnevnim satima održana je panel diskusija o upotrebi i značaju sertifikovanog semena. Moderator je bila dr Svetlana Balešević Tubić, uz učešće panelista: Sandra Bogdanović dipl.inž. (Semenarska Asocijacija Srbije), dr Zorica Nikolić (IFVCNS), Vlade Đoković dipl.inž. (MPZŽS, Uprava za zaštitu bilja), dr Radivoje Jevtić (IFVCNS). Predstavljen je značaj sertifikacije semena, sa posebnim akcentom na kontrole koje se sprovode tokom ovog procesa i sigurnost semena u vreći, dorađenog i upakovanog u registrovanim doradnim centrima, sa jasnom deklaracijom koja prati svaku partiju semena. Takođe, detaljnije je predstavljeno ispitivanje kvaliteta semena u akreditovanim laboratorijama i značaj za sigurnost proizvođača i zdravstveno stanje semena. Predstavnik ministarstva osvrnuo se na regulativu iz ove oblasti i aktivnosti ministarstva. Na kraju, dr Radivoje Jevtić je sa aspekta struke predstavio značaj upotrebe sertifikovanog semena i sigurnosti takve proizvodnje i prinosa, sa posebnim akcentom na bolesti.

 

[do action=”fb-foto”]https://www.facebook.com/pg/nsseme.ifvc/photos/?tab=album&album_id=10155097861379824[/do]