U sklopu zimskih predavanja Institut za ratarstvo i povrtarstvo je u restoranu „Pivnica“ u Zrenjaninu održao prezentacije na temu proizvodnje kukuruza, soje, suncokreta, strnih žita i krmnog bilja. Stručnjaci Instituta dr Milisav Stojaković, dr Miloš Vidić, dr Velimir Radić, dr Dragan Milić, dipl. inž. – master Vladimir Aćin i promoter Vasa Stojšin, upoznali su prisutne Banaćane sa tehnologijom proizvodnje navedenih biljnih vrsta i sortimentom koji je pripremljen za ovu proizvodnu sezonu.
Dr Miloš Vidić, rukovodilac Odeljenja za soju je u svom izlaganju skrenuo pažnju proizvođača na nove sorte soje koje će se po prvi put ove godine naći na tržištu i koje mogu da isprobaju na njihovim njivama. Ovoga puta je, kako reče dr Vidić, veoma prijatno pričati o soji s obzirom da su agrekološki uslovi dozvolili da soja protekle godine postigne rekordne prinose, upravo zahvaljujući čestim i obilnim padavinama.
Gajenje soje poslednjih godina postala je jedna od najopravdanijih proizvodnji u okviru ratarskih biljnih vrsta. U 2014. godini, prema proceni Poslovne zajednice za industrijsko bilje, oboren je rekord u prinosu iz 2010. godine i iznosi 3,3 t/ha na nivou države, a pri tome je ostvarena proizvodnja od oko 600.000 t, što bi trebalo da bude dovoljno za potrebe domaće prerađivačke industrije. Najviši prinosi, preko 4 t/ha, postignuti su na teritoriji opština: B. Topola, M. Iđoš, Vrbas, Bečej, Titel i S. Pazova (na oko 13.000 ha). Na preko 56.000 ha u APV postignuti su prinosi 3,5-4 t/ha. Veliki broj proizvođača je postigao rekordne prinose koji su dostigli 5 t/ha i više. Na parcelama površine i preko 100 ha postignuti su prinosi i preko 4 t/ha. Zahvaljujući se na saradnji Poljoprivrednim stručnim službama, dr Vidić je izneo i rezultate sortnih ogleda kojih svake godina ima od 15 do 20, a u svakom ogledu po 17 do 20 sorti soje. Najviše ih je u Vojvodini , glavnom regionu gajenja soje. Iskoristio je priliku da se pohvali pred auditorijumom, jer je u Srbiji protekle godine priznato još četiri sorte: NS Pantera (00), NS Vulkan (0), NS Romansa (I) i NS Vizija (II grupa). Pošto izvoz semena soje postaje sve značajnija stavka , vrlo je bitno što je u Rumuniji priznato sedam NS sorti soje, u Italiji sorta Tajfun, a u Rusiji sorta Fortuna. U ponudi na našem tržištu nalazi se 20 sorti soje, od toga pet potpuno novih: NS Kaća (000), NS Princeza (0), NS Apolo (I), NS Fantast i NS Zita (II).
Analizirajući agroekološke uslove u 2014. godini, dr Milisav Stojaković je spomenuo preporuke koje su proizvođačima kukuruza upućene sa Departmana za ratarstvo i povrtarstvo Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu na pragu protekle proizvodne sezone krajem marta: da setva kukuruza počne odmah jer temperature vazduha i zemljišta to omogućavaju, ne preporučuje se setva na razmak u redu manji od 19 cm, gustinu treba smanjiti za 5 do 15% od preporučene gustine za hibrid i rejon. Razlog tome su količine zimskih padavina, što je jedini pravi pokazatelj kojim se raspolaže pre početka setve, a kukuruz, kao i svaka biljna vrsta ima određene potrebe za vodom. Višegodišnji prosek nam govori da kada kukuruzu najviše treba nema dovoljno padavina, što je karakteristika našeg podneblja. Količina i raspored padavina tokom vegetacije je ono što određuje uslove proizvodnje, ovde i bilo gde drugde gde se kukuruz gaji.
Ukupne količine padavina su bile znatno više od proseka, ali ih je znatno više bilo u predvegetacionom periodu, kao i tokom septembra, što je ometalo dozrevanje kukuruza, tako da je vlaga zrna kod gotovo svih hibrida bila viša za 3-4% nego što je to u nekoj prosečnoj godini. Istina, i prinosi su bili viši za 2-4 t/ha od onih u nekim prosečnim godinama. U Vojvodini, prema nezvaničnim podacima, prosečan rod kukuruza je bio na nivou 7 t/ha. U ovoj godini stanje zimskih zaliha vlage je na nivou optimalnih i sa tog stanovišta imamo povoljan start u ovoj proizvodnoj godini, mada u nekim rejonima ima dosta prevlaženih zemljišta. Institut sve hibride koji su stvoreni ispituje na celoj teritoriji Srbije u tridesetak ogleda, koji služe u svrhu njihove rejonizacije gajenja. Za ovu godinu Institut je, kao i svih dosadašnjih godina, pripremio široku paletu hibrida različitih namena, a iz ponude izdvojeno je 12 hibrida iz FAO grupa 300-600, 3 hibrida iz DUO sistema gajenja, 4 hibrida za silažu i 2 hibrida za posebne namene.
Iskustvo je pokazalo, kako reče dr Stojaković, da se kukuruz tradicionalno gaji na 1,1 do 1,2 mil. hektara u Srbiji, i nikakva značajnija pomeranja u tom smislu nisu zabeležena bez obzira na uslove proizvodnje. U inostranstvu se NS hibridi kukuruza seju u oko dvadesetak zemalja i postoji trend daljeg širenja, i to u zemljama koje imaju slično agroekološko područje.
Promoter za srednji Banat Vasa Stojšin je u nastavku predstavio rezultate demonstracionih ogleda koji su protekle godine bili postavljeni u ovom području. Respektabilni prinosi koji su prikazani pokazuju da Institut ima hibride široke adaptabilnosti koji se dokazuju u svim uslovima proizvodnje. Ukoliko suvišak vode na banatskim njivama bude uticao na produženje rokova setve, Institut u svojoj paleti ima i hibride kukuruza iz FAO grupe 200 koji će moći da se koriste i u nekoj zakasneloj setvi.
Dr Velimir Radić je u uvodu svog izlaganja izjavio da praktično ne postoji zemlja u kojoj se gaji suncokret a da nema naše genetike u njemu, jer sve značajnije kompanije koje se bave selekcijom suncokreta imaju ugovor o saradnji sa novosadskim Institutom u smislu kupovine linija za stvaranje hibrida. Preko 500 stvorenih hibrida, prvi smo uveli hibride otporne na Phomopsis, prvi smo stvorili IMI hibride pogodne za gajenje na zemljištima zaraženim širokolisnim korovima i volovodom, prvi u Srbiji smo uveli u proizvodnju SUMO hibride otporne na tribenuron metil. Svi ovi hibridi su stvoreni klasičnim načinom oplemenjivanja, odnosno nisu genetski modifikovani organizmi.
Mreža mikroogleda koja se postavlja u Vojvodini i centralnoj Srbiji pokazuje komercijalnu vrednost novopriznatih hibrida u poređenju sa hibridima koji se već duži niz godina nalaze na poljima Srbije.
U Vojvodini je postavljeno 11 ogleda a u centralnoj Srbiji 3 ogleda, a u ogledu se nalazi 5 standardnih, 9 novih koji se polako uvode u proizvodnju i 6 najnovijih koji će pokušati da se izbore za svoje mesto na njivama. Najbolje rezultate po prinosu, u trogodišnjim ispitivanjima, postigao je hibrid NS Fantazija, potom NS Konstantin, Duško, Orfej, NS Oskar, Sremac, NS Novak, Novosađanin, Branko, NS-H-111. NS sortiment suncokreta u svojoj ovogodišnjoj ponudi u grupi hibrida za parcele koje su zaražene volovodom ima 3 standardna hibrida i 5 novih, na njivama koje su zakorovljene i zaražene volovodom 3 hibrida, u grupi otpornih na tribenuron metil 2 hibrida, u grupi visokooleinskih 1 hibrid, u konzumnim 4 hibrida, za postrnu setvu 1 hibrid, za ishranu ptica 1 hibrid, i u grupi dekorativnih 1 hibrid.
Setvena jedinica NS suncokreta ima 70.000 zrna i obavljen je tretman fungicidom Apron, a EU je zabranila upotrebu insekticida tako da ove sezone nemamo u ponudi seme tretirano insekticidom. Svaka setvena jedinica na sebi ima preporuku gustine setve za svaki hibrid posebno.
Trinaest doktora nauka i sedam magistara i mastera, čini ovu grupu oplemenjivača suncokreta dovoljno kompetentnom da odgovori svim izazovima koje ovakva vrsta posla donosi.
Dr Dragan Milić iz Odeljenja za krmno bilje istakao je da se na tom odeljenju oplemenjivački posao radi na 13 biljnih vrsta, sa preko 90 sorti i 1 hibridom. Cilj delovanja ove grupe stručnjaka je obezbeđivanje dovoljne količine kabaste i koncentrovane stočne hrane odličnog kvaliteta, odnosno da u strukturi imamo silažni kukuruz, soju i proteinski grašak. Cilj je isto tako i ostvariti 23 l mleka na dan, što naši partneri u Srbiji i BiH ostvaruju koristeći našu tehnologiju gajenja.
Da bi se na farmama obezbedila dovoljna količina kabaste hrane potrebno je imati 20% jarih i ozimih međuuseva koji značajno doprinose povećanju obima i kvaliteta te hrane. Naročito je povoljno to što se seju rano u proleće kada je povoljan vodno-vazdušni režim zemljišta, kose se od kraja aprila do kraja maja, daju visok prinos i odličan kvalitet, a troškovi proizvodnje su niski.
Na pojedinim parcelama omogućavaju i setvu naknadnog useva, a sve to zajedno povećava stabilnost proizvodnje na farmi. Radi se o jarom stočnom grašku i jaroj grahorici. Za setvu proteinskog graška potrebna je znatno veća količina semena, 250-300 kg/ha, dok se NS Junior seje sa 150 kg semena. Sa jednogodišnjim leguminozama moguće je ostvariti 12-20 t/ha senaže.
Od 1964. godine do danas stvoreno je 16 sorti lucerke, a dr Milić pripada trećoj generaciji oplemenjivača ove biljne vrste u Institutu. Cilj oplemenjivanja je prinos i kvalitet sena i povećanje dužine života useva. Genetski potencijal za prinos zelene krme NS lucerki je preko 100 t/ha, prinos sena preko 20 t/ha, sadržaj sirovih proteina 20-22% a dužina života 5-7 godina. Postoje veoma velike razlike u prinosu sena od proizvođača do proizvođača. Na to veoma veliki uticaj ima nivo primene agrotehnike u proizvodnji. Lucerku ne treba gajiti u monokulturi a ona je dobar predusev za većinu biljnih vrsta, ali je nikako ne treba gajiti posle drugih leguminoza. Posebno kod lucerke veliku važnost ima korišćenje deklarisanog semena zbog zaraženosti naših zemljišta vilinom kosicom.
Potom je dr Milić govorio i o ostalim biljnim vrstama kojima se ovo odeljenje bavi: crvena detelina, krmni sirak, sudanska trava, siloking.
Dipl. inž. – master Vladimir Aćin je proizvođače upoznao sa najvažnijom merom koju u ovom momentu treba uraditi na strnim žitima, a to je uzorkovanje zemljišta i određivanje sadržaja mineralnog azota u zemljištu. Pravilno tumačenje rezultata analize omogućava pravilno doziranje azotnih đubriva u zimskoj i ranoj prolećnoj prihrani useva strnih žita.
Sadržaj mineralnog azota je specifičan za svaku parcelu i varira od godine do godine u zavisnosti od klimatskih uslova. Ovaj sadržaj se određuje pomoću N-min metode. Uzorkovanje zemljišta se obavlja do dubine od 90 cm po slojevima od po 30 cm, a vreme uzorkovanja za pšenicu je kraj februara, odnosno neposredno pred primenu mineralnih đubriva. U osnovi postoje tri tipa rasporeda sadržaja azota po profilu zemljišta u zavisnosti od količine padavina: u normalnoj, polusušnoj i sušnoj godini.
Veoma bitan elemenat prilikom određivanja doza hraniva je vreme setve useva i sortna specifičnost NS sorti pšenice koje su svrstane u tri grupe prema ovom kriterijumu.
Prvo prihranjivanje pšenice se obavlja od 10. februara do 5. marta i tada se unosi 60-80% od predviđene količine. Drugo prihranjivanje se izvodi u periodu 5-25. mart uz primenu preostale količine azota. Ukoliko je deficit manji od 60 kg/ha onda se primenjuje samo jedna prihrana. Ukoliko usev ima veću gustinu (preko 500 biljaka po m2) potrebno je obaviti korekciju količine đubriva pa se onda prihranjuje sa 10-15% manjom dozom azota, a ako je usev ređi (ispod 400 biljaka), doza azota se može uvećati za isti procenat.
Na području srednjeg Banata, sem u Zrenjaninu, održano je još niz predavanja koja su bila izuzetno posećena i na kojima su proizvođači iskazali veliki interes za gajenje svih biljnih vrsta koje se nalaze u ponudi NS sortimenta za prolećnu setvu. Na ovim predavanjima regionalni predstavnik Instituta dipl. inž. Vasa Stojšin je detaljno upoznao proizvođače sa tehnologijom gajenja i sortimentom kukuruza, suncokreta, soje i krmnog bilja.
U prilogu u galeriji predstavljene su fotografije sa najposećenijih prezentacija : Zrenjanin, Novi Bečej, Melenci, Novo Miloševo, Elemir, Stajićevo, Farkaždin, Srpski Itebej, Srpska Crnja, Vrdnik.
[do action=”fb-foto”]https://www.facebook.com/media/set/?set=a.10153173562129824.1073742033.56790329823&type=3&uploaded=142[/do]