Uz pomoć PSS Kikinda, u restoranu Bela vila u Kikindi, pred oko osamdeset paora iz severnog dela Banata, Institut za ratarstvo i povrtarstvo je predstavio sortiment soje, suncokreta i kukuruza za predstojeću setvu. Predavanja su održali dr Vojin Đukić iz Odeljenja za soju, dr Velimir Radić iz Odeljenja za uljane kulture i dipl. inž. Robert Nemeš, promoter Instituta za regione severni Banat i severna Bačka. Skup je otvorio direktor PSS Kikinda Mladen Đuran, koji je potom dao reč predavačima.
Dr Đukić je u uvodnom delu predavanja izneo rekapitulaciju agroekoloških uslova koji su vladali za vreme vegetacione sezone soje, posebno dajući akcenat na padavine kojih je bilo u izobilju.
To je veoma pogodovalo usevu soje, pa je prema podacima Poslovne zajednice za industrijsko bilje prosečan prinos soje u 2014. bio 3,3 t/ha. Prema istom izvoru površine pod sojom protekle godine bile su oko 180.000 ha, a ove godine realno je očekivati da će se uzlazni trend održati. Prinosi su se ove godine na oglednim i manjim proizvodnim parcelama kretali i preko 5 t/ha, dok je na većim proizvodnim parcelama prosečan prinos kod dobrih proizvođača dostizao i 4,5 t/ha.
Posebno je istaknuto da veoma treba voditi računa da se smanje gubici u žetvi koji nekada mogu da budu i 20%. Nijedna agrotehnička mera koja je propuštena ili nije na vreme odrađena ne može da se nadoknadi nekom narednom operacijom. Soja iz tih razloga zahteva idealno poravnatu parcelu. Ukoliko to nije slučaj pojavljuju se gubici u vidu rasutog zrna i neovršenih mahuna, posebno donjih koje imaju najkrupnije zrno. Početak žetve treba određivati prema vlažnosti zrna, a ne prema izgledu lista, jer neki genotipovi imaju sposobnost da duže zadržavaju zelenu boju lista. Takođe je neophodno podesiti rad kombajna uslovima na parceli.
Na kraju je predstavljena veoma široka paleta NS sorti soje za predstojeću proizvodnu sezonu. Proizvođačima je prikazano ukupno dvadeset sorti u pet grupa zrenja, a posebno je izdvojeno pet novih sorti koje tek treba da dokažu svoju vrednost u proizvodnji : 000 – NS Kaća; 0 – NS Princeza, I – NS Apolo; II – NS Fantast i NS Zita.
Iako umoran od jednomesečnog boravka u Argentini, gde je u zimskoj generaciji proveravao sve partije hibrida suncokreta koje će se naći na tržištu ove sezone, dr Velimir Radić je veoma nadahnuto govorio o proizvodnji ove biljne vrste. Suncokret se u svetu gaji u proseku na oko 25 miliona hektara, a od toga je oko 3 miliona pod novosadskim hibridima. Institut se bavi stvaranjem visokoprinosnih hibrida suncokreta sa visokim sadržajem ulja i proteina u zavisnosti od njihove namene, a u novije vreme i hibridima specijalne namene. U našoj zemlji i u svetu do danas je ukupno priznato više od 500 hibrida suncokreta. Površine u Ukrajini i Rusiji čine ukupno 50% od ukupno posejanih površina pod NS hibridima. Institut je prvi u Evropi stvorio hibrid koji je otporan na herbicide iz grupe imidazolinona (RIMI PR, Pegaz i NS Taurus), a takođe i hibride SUMO tehnologije koji su otporni na herbicide koji imaju aktivnu materiju sulfonil ureu (SUMO 1 PR i SUMO 2 OR). Prema rečima dr Radića, mi se ponosimo time da ne postoji nijedna značajna svetska kompanija koja od nas ne kupuje linije, odnosno kojoj ne prodajemo naše znanje.
Potom su prikazani rezultati 14 mikroogleda koji su postavljeni na celokupnoj teritoriji Srbije, sa 5 standardnih, 9 novih hibrida i 6 najnovijih hibrida koji tek dolaze.
Prosek trogodišnjih rezultata (2012-2014) po prinosu semena pokazuju da su prvih pet mesta zauzeli sledeći hibridi: NS Fantazija, NS Konstantin, Duško, Orfej i NS Oskar. Prema sadržaju ulja u istom periodu redosled prvih pet hibrida je bio sledeći: NS Oskar, NS-H-111, Novosađanin, NS Fantazija, NS Novak. U protekloj godini prvi po prinosu je bio Duško sa 3,57 t/ha, a potom slede NS Taurus, Pegaz, NS Fantazija i Orfej.
Na kraju izlaganja dr Radić je proizvođačima predstavio veoma široku paletu od 21 hibrida podeljenih u osam grupa koji se ove godine nalaze na tržištu i posebno istakao da Institut već nekoliko godina u prodaju nije pustio seme koje ima manju klijavost od 90%, iako zakonom dozvoljena granica klijavosti iznosi 80%.
Obraćajući se paorima sa ovoga područja, Robert Nemeš, promoter Instituta za severni Banat i Bačku izneo je činjenicu da je jedini pouzdan podatak kojim raspolažemo na pragu nove proizvodne sezone saznanje o rezervama zimske vlage. Podaci iz PSS Bačka Topola govore da je u ovom momentu zemljište prezasićeno vodom. Kako kaže Nemeš, kada se kolege iz regiona Bačke Topole žale na problem suviška vode, kako li je onda tek u Banatu. „U svakom slučaju u zavisnosti od razvoja situacije na terenu prilagođavaćemo vreme setve, dubinu setve, sklop kao i mineralnu ishranu“.
U nastavku bilo je reči o predsetvenoj pripremi i primeni mineralnih đubriva, uz konstataciju da nas u Banatu čeka komplikovano proleće, posebno kada se zna da ima njiva gde još uvek stoji kukuruz, suncokret, pa i soja.
Ono što je posebno istaknuto, kada je reč o izboru hibrida za setvu, je činjenica da nikada ne treba gajiti samo jedan hibrid na celom imanju, kao i da svake godine u proizvodnju treba uvoditi makar jedan novi hibrid na manjoj površini, pri tom koristiti iskustva nauke, struke i drugih proizvođača. Nakon ovoga proizvođači su upoznati sa pojedinačnim hibridima od grupe 300 pa do grupe 700, a iz ponude su izdvojeni hibridi : NS 3022, NS 4030, NS 5051, NS 6102 i NS 7020.
[do action=”fb-foto”]https://www.facebook.com/media/set/?set=a.10153093324789824.1073742024.56790329823&type=3&uploaded=23[/do]