U restoranu „Arena“ u Bačkoj Palanci, u organizaciji ZZ „Stari grad“ održan je susret sa poljoprivrednim proizvođačima ovoga kraja. Stručnjaci Instituta dr Milisav Stojaković, dr Vojin Đukić i dipl. inž. – master Vladimir Aćin održali su predavanja na temu proizvodnje kukuruza, soje i pšenice. Direktor zadruge Nikola Krstić je otvarajući ovaj skup pokazao veliko zadovoljstvo brojem proizvođača koji su te večeri hteli da se upoznaju sa novostima u NS sortimentu za proizvodnu 2015. godinu, kao i saradnjom sa promoterom za južnu Bačku Vladom Paripovićem.
Dr Stojaković je na početku svog izlaganja o proizvodnji kukuruza ukazao na najznačajniji limitirajući faktor, a to su padavine u vreme vegetacione sezone. Važno je istaći da je u prosečnim godinama količina padavina do juna meseca uglavnom dovoljna, a nedostatak padavina tokom jula i avgusta, u vreme cvetanja i oplodnje kukuruza, izražen je u većoj ili manjoj meri.
Potrebe kukuruza u tim mesecima su oko 100 litara, a prosečne količine padavina su oko 50 mm. U poređenju sa američkom državom Ajova, gde u svim mesecima tokom vegetacionog perioda padne više od sto litara kiše i gde je prinos kukuruza 10,5 t/ha, kod nas u APV je prinos i sklop dvostruko niži. Protekle godine na nekim lokalitetima u najkritičnijoj fazi za razvoj kukuruza količine padavina su bile gotovo simbolične, ali ipak prosečan prinos kukuruza je bio na nivou najboljih godina, oko 7 t/ha, iako zvanične statistike još nema. Jedini pokazatelj kojim raspolažemo pre početka setve je količina zimskih padavina i ako je ona na nivou 240-250 litara onda na osnovu višegodišnjeg iskustva možemo da zaključimo da će nastupajuća godina biti relativno povoljna za gajenje kukuruza i na osnovu toga možemo da planiramo druge agrotehničke mere. Nakon ovoga dr Stojaković je upoznao skup sa aktuelnim sortimentom koji je pripremljen za ovu proizvodnu sezonu:
grupa 300 (NS 3014, NS 3022),
grupa 400 (NS 4023,NS 4030, NS 4051),
grupa 500 (NS 5051,NS 5052, NS 5083),
grupa 600 (NS 6010, NS 6030, NS 6102, NS 7020),
DUO sistem gajenja (NS 444 ultra, NS 640 ultra, NS 5041 ultra),
hibridi za silažu (NS 5010, NS 6043, NS 770 i Tisa),
hibridi za posebne namene (NS 609b i 620k).
Dr Vojin Đukić je u uvodnom delu izlaganja podsetio proizvođače da je tokom maja meseca prošle godine palo oko 200 l kiše, a u julu nešto više od 150 l, što znači da je samo u ova dva meseca palo kiše koliko inače u proseku padne tokom celog vegetacionog perioda. Protekla godina je veoma pogodovala usevu soje zahvaljujući prvenstveno čestim i obilnim padavinama. Na oko 180.000 ha pod sojom, koliko je posejano 2014. godine ostvaren je prosečan prinos od 3,3 t/ha. Površine pod ovom biljnom vrstom u stalnom su porastu, te se nadamo da će se ovaj trend i ove godine nastaviti. Na manjim parcelama postizani su rekordni prinosi od preko 5 t/ha, na parcelama površine od 5 do 20 ha prinosi su iznosili i blizu 5 t/ha, a na velikim parcelama oko 4,5 t/ha. Kada je tehnologija proizvodnje soje u pitanju akcenat je dat na najkritičnije tačke. Na kraju izlaganja paori su upoznati sa ponudom sortimenta koji se nalazi u prodaji u Skladišno-distributivnom centru na Rimskim šančevima:
000 grupa: Favorit, Kaća;
00 grupa: Fortuna, Merkur, Tajfun;
0 grupa: Valjevka, Galina, Princeza;
I grupa: Sava, Victoria, Balkan, Novosađanka, NS Maximus,NS Apolo;
II grupa: Vojvođanka, Venera, Rubin, Trijumf, NS Fantast, NS Zita;
Dipl. inž. – master Vladimir Aćin je proizvođače upoznao sa stanjem useva strnih žita. Najvažnija mera koju u ovom momentu treba sprovesti je uzorkovanje zemljišta i određivanje sadržaja mineralnog azota u zemljištu. Pravilno tumačenje rezultata analize omogućiće pravilno doziranje u zimskoj i ranoj prolećnoj prihrani useva strnih žita.
Sadržaj mineralnog azota je specifičan za svaku parcelu i varira od godine do godine u zavisnosti od klimatskih uslova. Ovaj sadržaj se određuje pomoću N-min metode koju čine sledeći parametri: rezerva rezidualnog azota u zoni korenovog sistema u rano proleće, mineralizujuća sposobnost zemljišta, azot usvojen biološkim prinosom i potrebe gajenog useva za azotom. Uzorkovanje zemljišta se obavlja do dubine od 90 cm po slojevima od po 30 cm, a vreme uzorkovanja za pšenicu je kraj februara, odnosno neposredno pred primenu mineralnih đubriva.
U osnovi postoje tri tipa distribucije azota po profilu zemljišta u zavisnosti od količine padavina: normalna, polusušna i sušna godina. Veoma bitan elemenat prilikom određivanja doza hraniva je vreme setve i sortna specifičnost (NS sorte pšenice su svrstane u tri grupe-neke sorte pšenice više koriste azot iz đubriva a neke bolje iskorišćavaju azot koji se nalazi već u zemljištu, neke su sklone poleganju a neke bolje podnose veće doze azota).
Prvo prihranjivanje pšenice se obavlja od 10. februara do 5. marta kasa se unosi 60-80% od predviđene količine. Drugo prihranjivanje se izvodi u periodu 5-25. mart uz primenu preostale količine azota. Ukoliko je deficit manji od 60 kg/ha onda se primenjuje samo jedna prihrana.
Ukoliko je usev gušći (preko 500 biljaka po m2) potrebno je obaviti korekciju pa se prihranjuje sa 10-15% manjom dozom azota, a ako je usev ređi (ispod 400 biljaka), doza azota se može uvećati za isti procenat.
[do action=”fb-foto”]https://www.facebook.com/media/set/?set=a.10153159112734824.1073742032.56790329823&type=3&uploaded=22[/do]