Institut za ratarstvo i povrtarstvo, institut od nacionalnog značaja za Republiku Srbiju, uvodi inovacije kako u pogledu razvijanja hibrida i sorti, tako i u predstavljanju istih.
S obzirom na trenutnu epidemiološku situaciju izazvanu pandemijom virusa Covid 19, Institut kao društveno odgovorna kompanija nije organizovao tradicionalni Dan polja za veliki broj posetilaca, kao što to godinama čini, već je ove godine Dan polja mogao da se prati putem interneta. U petak, 18. septembra, održan je prvi onlajn jesenji Dan polja, koji je mogao da se prati na vebsajtu Instituta.
Događaj je obeležila najava da će Institut, posle više od osam decenija postojanja, početi reorganizaciju ustanove idući u korak s drugim ustanovama u svetu, i što su najavljene nove sorte i hibridi soje, kukuruza i pšenice koji će već od sledeće setve biti dostupne ratarima.
Direktorka Instituta, dr Svetlana Balešević Tubić, poželela je dobrodošlicu posetiocima i istakla važnost održavanja Dana polja kako za poljoprivredne proizvođače, tako i za zaposlene Instituta. Podsetila je ovom prilikom da je prvi hibrid suncokreta u svetu nastao u Novom Sadu, te da je Institut registrovao hibrid Rimi, prvi Clearfield hibrid suncokreta u Evropi. Prvi hibridi suncokreta otporni na phomopsis nastali su upravo u novosadskom Institutu za ratarstvo i povrtarstvo. U oplemenjivanju kukuruza kreiramo najnoviju generaciju hibrida primenom metode dihaploida. Uveden je specifični oplemenjivački program-oplemenjivanje crnog i crvenog zrna kukuruza, koji u svom sastavu ima prirodne antioksidanse, što će dovesti do značajnog poboljšanja u kvalitetu ishrane ljudi i domaćih životinja. U okviru Instituta funkcioniše Centar izuzetnih vrednosti za leguminoze, sa izuzetnim rezultatima postignutim u ovoj oblasti među kojima su tri značajna evropska projekta iz poziva Horizon 2020 u oblasti leguminoza. Naglasila je da je Institut prvi u Evropi uveo genomsku selekciju u oplemenjivanju soje, a rezultat su sorte koje će odgovoriti na zahteve poljoprivrednih proizvođača. Značaj Instituta i njegova uloga je da pomogne poljoprivrednim proizvođačima da zajedno sa institutskim sortama i hibridima, kao i stručnim savetima, budu uspešni i prevaziđu sve izazove u proizvodnji.
Prof. dr Bogdan Kuzmanović, predsednik Upravnog odbora Instituta za ratarstvo i povrtarstvo, obratio se gostima istakavši da je Institut, uprkos pandemiji, uspeo da obezbedi prehrambrenu bezbednost građana Republike Srbije, opravdavši na taj način status instituta od nacionalnog značaja. Istakao je da će Institut izaći na tržište sa novom genetikom i novim načinima stvaranja sorti i hibrida, kako bi pomogao poljoprivrednim proizvođačima da prevaziđu sve izazove. Trenutna situacija nam je dokazala da hrana i energija omogućavaju opstanak ljudske populacije, zbog čega Institut ima veliku odgovornost da obezbedi sorte i hibride otporne na klimatske promene i bolesti.
U semenskoj proizvodnji vlada izuzetno oštra konkurencija, pa se kontinuirano unapređuje znanje i stručnost zaposlenih kako bi Institut opstao i uspešno se razvijao na domaćem i stranom tržištu. Iako je Srbija mala zemlja sa ograničenim resursima Institut je uspeo da zauzme mesto jedne od vodećih kuća u regionalnim i širim razmerama.
Zbog kompleksnosti funkcionisanja složenog sistema kakav je Institut za ratarstvo i povrtarstvo, koji kao naučna institucija mora da se bori na tržištu sa žestokom konkurencijom, doći će do reorganizacije strukture Instituta na dva poslovna entiteta kako bi se omogućio što efikasniji nastup na tržištu, uz najbolje uslove za razvoj naučnoistraživačke delatnosti.
Nadovezujući se na pozdravni govor direktorke i predsednika Upravnog odbora Instituta, dr Kristina Petrović, pomoćnik direktora za naučnoistraživačke poslove, istakla je da će se segment naučnoistraživačkog rada Instituta odlično uklopiti u nov koncept organizacije, pre svega zato što Institut već određeno vreme funkcioniše u skladu sa osnovnim principima predstojeće reorganizacije, u smislu organizovanja istraživača u jake i ambiciozne timove. Nauka i naučna istraživanja kreću se u pravcu proširenja projektnih aktivnosti. Problemi u poljoprivredi moraju se posmatrati sa nekoliko različitih aspekata, pa su istraživači iz različitih oblasti usmereni jedni na druge kako bi se sprovela kompleksna, multidisciplinarna istraživanja i na taj načnin došlo do što boljeg rešenja. Ono po čemu je Institut za ratarstvo i povrtarstvo prepoznat i priznat u regionu i svetu je tehnologija proizvodnje, ali i transfer tehnologije i znanja. Pored formiranja i akreditacije Centra za leguminoze, u planu je akreditacija još dva centra izuzetnih vrednosti, kako bi Institut što bolje aplicirao za nacionalne i međunarodne projekte. Istaknuta je važnost cilja da se od fundamentalne nauke, kroz transfer znanja i tehnologije, dođe do do samih poljoprivrednih proizvođača.
Pomoćnik direktora za semenarstvo, dr Jelena Ovuka, naglasila je da je semenarstvo veliki segment Instituta za ratarstvo i povrtarstvo, institutu od nacionalnog značaja za Republiku Srbiju. Sve sorte i hibride koje stvara Institut umnožavaju se i plasiraju pod brendom „NS Seme“. Semenarstvo je izuzetno zastupljeno s obzirom na činjenicu da je Institut po broju i raznovrsnosti biljnih vrsta, sorti i hibrida najrazvijenija kompanija u Srbiji.
Proizvodna 2020. godina bila je specifična, imali smo dug i hladan period tokom proleća, situacija uzrokovana pandemijom virusa Covid 19 takođe je uticala na poljoprivredne proizvođače, ali je setva ipak obavljena u optimalnom roku.
Kao i svake godine, Institut za ratarstvo i povrtarstvo se potrudio da obezbedi dovoljne količine kvalitetnog semena prvenstveno za domaće tržište i za zemlje u regionu, ocenila je dr Jelena Ovuka.
Kao i svake godine, u našoj laboratoriji pod otvorenim nebom potrudili smo se da poljoprivrednim proizvođačima pripremimo oglede u kojima mogu da vide naše standardne sorte, nove sorte i sorte koje do sada nisu bile u proizvodnji, kako bi se mogli upoznati sa našom ponudom u predstojećem periodu, istakao je rukovodilac Odeljenja za soju, dr Jegor Miladinović. Pored naših standardnih sorti soje Apolo, Maximus i Rubin, koje su vodeće u Srbiji, pripremili smo i sorte kojih je do sada bilo vrlo malo ili ih uopšte nije bilo na našim poljima, a to su Atlas, Auris, Vulkan, Ventis, Hogar, Kraljica i Kolos. Ove sorte su našim posetiocima poznate sa prethodnog Dana polja, a od sledeće godine će se naći u proizvodnji. Dr Jegor Miladinović istakao je da je još uvek rano govoriti o prinosima soje za proizvodnu 2020. godinu, s obzirom na to da se ocene i zaključci donose na Savetovanju agronoma i poljoprivrednika Srbije, kada se obave analize padavina i temperatura.
Odeljenje za kukuruz predstavilo je auditorijumu 54 hibirida kukuruza različitih FAO grupa zrenja. U ponudi je najrazličitiji sortiment hibrida, od FAO 70 do FAO 700. Od 54 hibrida, akcenat je stavljen na komercijalni i najnoviji sortiment, za koji smo ubeđeni da će u godinama koje su pred nama vrhuniti na našim poljima, istakao je dr Bekavac, rukovodilac Odeljenja za kukuruz. Dr Bekavac je naglasio da se menja interesovanje poljoprivrednih proizvođača za hibride kukuruza iz razloga što se sve češće kukuruz kombajnira. Klasična berba u klipu polako se smanjuje, broj proizvođača koji kukuruz ubiraju na taj način je sve manji, ali je zato sve veće interesovanje za hibridima srednje rane do srednje kasne FAO grupe. Najvećem broju poljoprivrednih proizvođača u našoj zemlj interesantni su hibridi od FAO 300 do FAO 600. Akcenat je posebno stavljen na najnoviju grupu hibrida serije 1000, a to su hibridi NS 2000, NS 3000, NS 4000, NS 5000 i NS 6000. U komercijalnom programu će se već sledeće godine naći hibridi NS 4000 i NS 6000, a u ogledima širom zemlje biće zastupljena cela lista hibrida iz serije 1000, napomenuo je dr Bekavac.
Novosadski hibridi suncokreta predstavljaju vrh svetske selekcije, a mnogi od njih prisutni su na najvećim tržištima suncokreta, kao što je Ukrajina, Rusija, Španija i Francuska, istakao je dr Vladimir Miklič, rukovodilac Odeljenja za suncokret. Dr Miklič je podsetio da je Svetska konferencija o suncokretu, čiji je organizator Institut za ratarstvo i povrtarstvo pomerena za 2021. usled pandemije virusa COVID 19. Suncokret kao biljna vrsta zauzima sve veće površine na poljima. Globalne promene klime vode ka sve intenzivnijoj setvi suncokreta, jer najbolje reaguje na ekstremne klimatske uslove kojih ima sve više. Kroz stvaranje ranih, niskih, pre svega prinosnih hibrida pokušavamo da predupredimo relativno nepovoljne uslove i da poljoprivrednim proizvođačima koji se opredele za naše hibride omogućimo da najbolje odgovore takvim izazovima.
Institut za ratarstvo i povrtarstvo, institut od nacionalnog značaja za Republiku Srbiju u svom portfoliju pored klasičnih, najzastupljenijih biljnih vrsta, poseduje i program alternativnih kultura. Alternativne biljne vrste se na našim prostorima gaje na manjim površinama, istakao je rukovodilac Odeljenja za alternativne kulture i organsku proizvodnju dr Vladimir Sikora. Lekovite, začinske i aromatične biljne vrste predstavljaju bitan program odeljenja, koji sve više dobija na značaju i privlači sve veću pažnju proizvođača. Dan polja predstavlja izuzetnu priliku da naučni radnici, oplemenjivači, semenari, selekcioneri, agronomi u direktnom kontaktu sa poljoprivrednim proizvođačima sagledaju njihove želje, potrebe i ambicije, zaključio je dr Sikora.
Snimak Dana polja možete pogledati na vebsajtu https://nsseme.com/, kao i sorti odnosno hibrida kukuruza, soje, suncokreta i alternativnih kultura na oglednom polju. Ostaje nada da će sledeći Dan polja biti organizovan na tradicionalan način, kao godinama unazad, kako bi poljoprivredni proizvođači mogli uživo da vide ogledna polja, nauče nešto novo i dobiju savete od stručnjaka iz Instituta, ali i oni od njih.
